Abit AA8 DuraMAX, Gigabyte 8ANXP-D i Foxconn 925A01 vs. Abit AG8 DuraMAX i Gigabyte 8I915P-D Pro

Predstavljanje čip-seta i915 pre nekoliko brojeva bilo je obimno jer je spisak novina koje je Intel tada premijerno predstavio stvarno impozantan: PCI Express, DDR2 memorija i novo LGA775 podnožje su svakako najvažniji noviteti, ali i9x5 su doneli i novi standard „High Definition Audio” i gigabitni Ethernet kontroler. Pored toga, Intel je novim čip-setovima najavio skori rastanak sa klasičnim IDE standardom i kompletan prelazak na SATA pa i915 i i925 imaju samo jednu IDE granu, ali četiri SATA konektora. U tom tekstu opisana je samo jedna i915 ploča, Gigabyteov 8GPNXP Duo, koja podržava i DDR i DDR2 memoriju, pa je, kada je bilo reči o performansama, naglasak bio na razlici između ova dva memorijska standarda. Ovoga puta na testu smo imali nekoliko modela sa i915P i i925X koje smo smatrali interesantnim, a usput ćemo utvrditi i koliko je i925x brži.

Ploče koje su bile na testu su Abit AA8 DuraMAX, Gigabyte 8ANXP-D i Foxconn 925A01 sa čip-setom i925x i Abit AG8 DuraMAX i Gigabyte 8I915P-D Pro sa i915P. Počećemo s Abitovim modelima.

Abit AA8 DuraMAX

AA8 je trenutni top model koji dolazi iz Abitove „kuhinje”. Kako je Abit kao proizvođač uvek među najboljima, jasno je da se od ovog modela očekuje mnogo. Sadržaj kutije je skroman: pored jednog CD-a i uputstva, našlo se samo još nekoliko SATA, po jedan „rounded” IDE i FDD kabl i „limčići” sa USB i FireWire konektorima. U vreme kada Gigabyte, MSI i Asus uz svoje top modele „daju” Wireless mrežne kartice ili makar dodatni softver, pakovanje u kojem dolazi AA8 može delovati siromašno, no mi ovo ne vidimo kao minus. Ko kupuje matičnu ploču, treba da očekuje matičnu ploču, a sve ostalo se sigurno dobrim delom plaća – niko razuman valjda ne misli da proizvođači poklanjaju bogati „bundle”.

Zato je Abit šampion kada se dođe do izrade i kvaliteta delova matične ploče. Standardno narandžasto lakirana štampana ploča punih ATX dimenzija odlično je dizajnirana i opremljena kvalitetnom elektronikom. Napajanje procesora je četvorostepeno sa Rubycon kondenzatorima koji su verovatno najbolji na tržištu. Raspored je takođe odličan i praktično nemamo zamerki. ATX konektor je postavljen dovoljno daleko od LGA775 podnožja, IDE konektor je zarotiran za 90 stepeni i postavljen na ivicu ploče, a SATA konektori su u donjem levom uglu.

Zanimljivo je rešenje hlađenja Northbridge čipa. Abit je odlučio da zarotira i ventilator pa je on postavljen normalno na hladnjak. Nismo sigurni koliko je ovo rešenje bolje od klasičnog, ali valjda Abit zna šta radi. Na AA8 se nalaze jedan x16 i tri x1 PCI Express slota i dva klasična PCI, četiri podnožja za DDR2 memoriju, četiri SATA konektora koje je moguće „poterati” u RAID 0, 1 i 0+1 modu. Za ovo je zadužen ICH6R koji se nalazi ispod PCI-E x1 slotova i ispod pasivnog hladnjaka s kojim smo se već sreli na NF7-S2 modelu. U njegovoj blizini je i LED panel koji umnogome olakšava rešavanje problema ako i kada do njih dođe. Od „ne-Intel” čipova, tu su Texas Instrumentsov 4200RET, čip koji obezbeđuje FireWire (tri konektora), Realtekov ALC880 koji uz ICH6R „svira u visokoj definiciji” (šest 3,5 mm stereo „bananica” i optički SPDIF ulaz i izlaz) i Realtekov 8110S za gigabitno žično povezivanje koji je povezan na običnu PCI magistralu. Šteta što nije iskorišćen neki kontroler koji se povezuje na PCI-E, što je kvalitetnije i brže rešenje. Dakle, AA8 je prilično standardna ploča kada su u pitanju mogućnosti za povezivanje i ne liči na najbolje modele drugih proizvođača koji po pravilu imaju dodatne SATA/IDE kontrolere, drugi Ethernet i/ili WiFi kontroler.

Druga oblast u kojoj je Abit neprikosnoven jeste BIOS. Phoenixov Award BIOS za ovu priliku je prilično modifikovan. SoftMenu III je zamenjen µGuru menijem u kojem se nalaze podmeniji OC Guru i FanEQ. Oba su urađena fenomenalno – ni najzahtevniji korisnici neće ostati uskraćeni za bilo koje podešavanje. U prvom je moguće podesiti sve postojeće napone bitne za overklok (procesora do 1,975 V, memorije do 2,25 V, čip-seta do 2,05 V) i podići takt FSB do 300 MHz. FanEQ je sposoban da kontroliše brzinu obrtanja četiri ventilatora u zavisnosti od temperature procesora, upozorava da je su neki napon ili temperatura prešli granice koje se takođe mogu podešavati, a u krajnjoj nuždi može i da ugasi računar. Ovde se nalazi i nekoliko do sada neviđenih informacija. AA8 je prva ploča koja pamti koliko dugo radi, koliko je pod naponom (vreme kada je računar priključen na struju, ali nije uključen) i koliko je puta sistem paljen, gašen i resetovan. Ovo verovatno nije preterano korisno, ali je svakako vrlo zanimljivo.

Abit AG8 DuraMAX

AG8 DuraMAX je slabija varijanta prethodnog modela. Koristi i915P i običnu DDR memoriju. Na njoj je slabiji čip Realtek ALC658 koji ne ispunjava standard High Definition Audio (običan AC’97 i 5.1) i uz nešto drugačiju štampanu ploču ovde se završava spisak različitosti. Sve što je navedeno za AA8 važi i za AG8. Tako su i kvalitet izrade i raspored konektora podjjednako dobri, konačno – i BIOS je identičan. Ovo ne znači da će priča o ovom modelu biti neuobičajeno kratka.

Slede Gigabyteovi modeli koji su međusobno mnogo različitiji nego što su to bili Abiti. Dok je 8ANXP-D sve samo ne standardna matična ploča, nakrcana svime za šta se moglo naći mesta, 8I915P-D Pro je mnogo standardniji model.

Gigabyte 8ANXP-D

Počećemo sa 8ANXP-D. Pripada najboljoj, 8S (osam sigma) seriji ovog proizvođača kod koje se od svih karakteristika jednog proizvoda najmanje značaja pridaje ceni. Shodno tome, 8ANXP-D je bukvalno nakrcana najrazličitijim mogućnostima, a zbog dodatne opreme dolazi u takozvanom Duo Packu: pakovanje je sastavljeno od dve kutije standardne veličine za matičnu ploču. Jedan deo je standardan (matična ploča, konektori, kablovi, CD i uputstva), a drugi je „ekstra” i u njemu se našao U-Plus DPS, dodatak za napajanje matične ploče s kojim smo se sreli kod 8GPNXP Duo modela i Gigabyteova PCI Wireless mrežna kartica kompatibilna sa 802.11b i najnovijim standardom 802.11g. Ekstra bogat „bundle”, dakle totalno u suprotnosti s Abitovom filozofijom „samo neophodno”.

Štampana ploča plave boje i ATX formata jednako je natrpana kao i kutije. Napajanje je četvorofazno, a kada se koristi U-Plus DPS, postaje osmofazno. Između ostalog, ploča ima šest DDR2 podnožja za memoriju, osam SATA konektora, dva gigabitna Ethernet kontrolera i jedanaest USB 2.0 portova! Svaka čast dizajnerima kad su uopšte uspeli sve ovo da stave na jednu štampanu ploču, a da pri tom očuvaju i dobar raspored. Pored standardnih čipova i konektora, tu su još i TI čip za 1394b (FireWire), Broadcom 5751 i Marvel 8001 (gigabitni Ethernet kontroleri), Silicon Image SataLINK SiI 3114 CT 176 (dodaje još četiri SATA konektora), Realtekov ALC880 koji je vezan za šest 3,5 mm stereo konektora (sistem zvučnika do 7.1) i dva RCA SPDIF-a i, na kraju, Cypress CY 7 C 6564 koji pored osam koje obezbeđuje ICH6R dodaje još tri USB 2.0 porta.

Pored jednog x16 PCI-E porta, tu su tri x1 i dva klasična PCI. Ovde dolazimo i do verovatno jedine zamerke koju možemo uputiti Gigabyteu. Ako se iskoristi WiFi 802.11b/g kartica, ostaje samo jedan slobodan PCI slot. Verujemo da je Gigabyte trebalo da postavi makar još jedan jer je PCI-E karticâ i dalje jako malo, praktično ih ni nema. Jedan high-end korisnik, kakvom je namenjena ova ploča, sigurno ima bolju zvučnu karticu, TV/FM tuner, karticu za prijem satelitskog signala, SCSI kontroler ili nešto drugo namenjeno PCI magistrali, za šta će mu samo jedan slobodan PCI slot biti premalo... Ili da koristi WiFI karticu za PCI-E slot.

BIOS je veoma dobro urađen. Pored klasičnih opcija, 8GPNXP Duo, kao i sve bolje Gigabyte ploče, poseduje nekoliko alatki koje treba da omoguće automatsko podešavanje memorije i procesora ili da ih čak overklokuju (B.I.A. 2, C.I.A, M.I.T, S.O.S. itd). Mnogo su korisnija klasična, „ručna” podešavanja do kojih se dolazi pritiskom na ’CTRL+F1’ pošto se nađete u BIOS-u. Tu je moguće podešavati napon procesora do 1,6 V, povećati radni napon memorije i PCI-E magistrale do +0,3 V ili namestiti FSB na bilo koju vrednost između 100 i 355 MHz. Nema podešavanja napona čip-seta koji je vrlo značajan prilikom podizanja takta magistrale, pa je Abit ovde u prednosti.

Gigabyte 8I915P-D Pro

Druga GA ploča koju smo imali na testu je 8I915P-D Pro. U pitanju je mnogo „mirnija” matična ploča. Pripada seriji PX (Performanse eXtreme) – to je srednja klasa ovog proizvođača namenjena naprednim korisnicima koji pored performansi brinu i o ceni. Nema toliko dodatnih kontrolera niti mogućnosti kao 8GPNXP Duo, ali ima sve što treba da ima matična ploča savremenog računara. Koristi slabiji čip-set i915P, ali i dalje „prima” DDR2 memoriju u ukupno četiri DIMM podnožja. I ova ploča ima četvorofazno napajanje, što izgleda postaje standard. Isti je i broj slotova: tri PCI, dva x1 i jedan x16 PCI-E slot. Severni i južni most su pasivno hlađeni, s tim što je hladnjak na čipu i915P, logično, mnogo veći. Svi konektori su dobro raspoređeni po donjoj i levoj ivici štampane ploče koja je, naravno, „gigabajtski” plava. ICH6R je potpomognut čipom Ti 4200RET, kakve imaju i Abitovi modeli, kako bi i 8I915P-D Pro podržavala FireWire standard. Dodatni čipovi su još i Realtek ALC880 i Marvel 8001 koji pružaju High Audio Definition i mogućnosti 10/100/1000 Etherneta. BIOS je isti kao na 8GPNXP Duo, tako da ovde 8I915P-D Pro nimalo ne zaostaje za „opremljenijim” rođakom, a malo za Abitovim modelima.

Foxconn 925A01

Poslednja ploča na testu je Foxconn 925A01. Podoznaka je 8KERS2, što označava osmokanalni zvuk, mnogo puta pominjani Realtek ALC880, gigabitni Ethernet kontroler (takođe Realtek 8001), dva FireWire porta koji podržavaju VIA VT6307 i RAID i SATA mogućnosti za koje je zadužen Intelov ICH6R. Vrlo slično Abitovim i slabijem Gigabyte modelu. Štampana ploča je punog ATX formata i kvalitetne izrade, mada ispod nivoa koji nude Abit i Gigabyte. Lak je crne boje, što uz raznobojne konektore izgleda prilično zanimljivo. Matičnom pločom dominira ogroman hladnjak na severnom mostu koji skoro da može da se nosi s onima koji idu na procesore. Raspored konektora je vrlo dobar, a brojnost je ista kao i na prethodnim pločama, izuzev Gigabyte 8ANXP-D: tri PCI, dva x1 i jedan x16 PCI-E, četiri DIMM slota za DDR2 memoriju, četiri SATA, osam USB2.0 i šest „bananica” za 7.1 zvuk. Na zadnjem panelu ploče su oba serijska porta pa je SPDIF u vidu RCA (cinch) konektora morao biti prebačen na „limčić” koji se dobija u kutiji. „Bundle” je vrlo siromašan: nekoliko SATA, IDE i FDD kabl, CD i uputstvo – ništa više.

BIOS je prilično konzervativan, što je sasvim u skladu sa činjenicom da je Foxconn najveći proizvođač originalnih Intel ploča koje se odlikuju odsustvom bilo kakvih naprednih podešavanja. Prve Foxconnove matične ploče su bile u sličnom „fazonu” – ni traga od bilo kakvih naprednih mogućnosti – međutim, brzo su shvatili da to nije dobro razmišljanje. 925A01 je tako dobila bolje mogućnosti u BIOS-u, a tu su i neke koje će dobro poslužiti za overklok. Takt magistrale moguće je namestiti između 200 i 350 MHz, napon procesora povećati do 0,1875 V, a memorije i čip-seta za +0,1 V. Slabiji je od Abitovog, Asusovog, Microstarovog, Epoxovog ili Gigabyteovog, ali sve u svemu nije loše, pogotovo kada se na umu ima da Foxconn pravi tek prve korake na tržištu s pločama koje prodaje pod svojim imenom.

Po performansama su najzanimljivije bile Abitove ploče. Pre svega, iz nepoznatih razloga, i AA8 i AG8 su „po defaultu” nameštene tako da im takt magistrale bude 204 MHz. Za testiranje je naravno neophodno stvoriti potpuno iste uslove, tako da smo ih mi odmah vratili na standardnih 200 MHz. Drugo iznenađenje priredio nam je model AA8 DuraMAX sa osetno nižim rezultatima nego što se to očekivalo. Od Abita se standardno očekuje samo najbolje, posebno od top-modela kakav je i AA8, međutim rezultati su tek u rangu Foxconna i daleko ispod onih koje su postigle Gigabyte ploče.

Sumnjamo čak i da postoji neki problem jer, pored boljeg čip-seta i brže memorije, AA8 je bio tek malo bolji od AG8 koji koristi i915P i običnu DDR400 memoriju. Gigabyteovi modeli su se pokazali odlično: 8GPNXP Duo je bio najbolji u svim testovima, a 8I915P-D Pro ju je pratio koliko je mogao. Kažemo „koliko je mogao” jer smatramo da se upravo ova dva modela mogu uzeti kao pokazatelj toga koliko je i925X brži od i915P – tek nekoliko procenata. Intel nije ni najavljivao više: njegovi inženjeri su pominjali do 5%, što je otprilike ono što smo i mi dobili.

S obzirom na to da su ploče sa čip-setom i925X najmanje 20 odsto, a često i 50 odsto skuplje od sličnih sa i915P, ne mogu se preporučiti kao isplative, ali ko želi najbolje – i925X to svakako jeste. Međutim, treba obratiti pažnju na to da, ukoliko se opredelite za i925X matičnu ploču, izaberete neku ploču koja je zaista vredna te razlike. Foxconn 925A01 to nažalost nije jer ovaj proizvođač ima drugačiji pristup kreiranju matične ploče. Foxconn je kompanija koja proizvodi ploče „za default”, kako se nazivaju modeli kod kojih je akcenat na stabilnosti i kvalitetu, ali ne i na performansama. Gigabyte s druge strane vodi računa i o performansama pa na kraju 8I915P-D Pro u potpunosti može da parira 925A01 kada su performanse u pitanju, ali po značajno nižoj ceni. Sa 8GPNXP Duo nije ista priča. Gigabyte je uspeo da i pored izobilja dodatne opreme obezbedi svom top modelu – top performanse. Jednostavno rečeno, to je ploča zvana želja, koja će zbog cene od preko 250€ to sigurno i ostati. 8I915P-D Pro ima mnogo nižu cenu i uz samo malo slabije rezultate predstavlja odličan izbor. Njoj uz rame stavljamo Abitovu AG8. Ovaj model nije brz kao ostali na ovom testu, ali koristi mnogo jeftiniju DDR400 memoriju pa je konačna računica, kada se sklopi ceo računar, dosta niža. Pri tome je po kvalitetu i mogućnostima BIOS-a najbolji koji se može kupiti pa i AG8 toplo preporučujemo.

Na kraju, problematični AA8. Kako nismo mogli da utvrdimo razlog slabijih performansi, ne možemo da donesemo konačan zaključak za ovaj model. S obzirom na to koliko je kvalitetno urađena ova ploča i poznavajući Abit i činjenicu da je svaki njegov top-model u poslednjih nekoliko godina bio najbrži ili među prva tri „u klasi” (prema tome koji čip-set koristi, nemoguće je prihvatiti podatak da je Abit ovoga puta kiksnuo. Pa opet, cifre su neumoljive i pokazuju da AA8 s našeg testa nije ono što se od njega očekuje. Sigurno je da nije u pitanju samo loš primerak s našeg testa jer su slični rezultati dobijeni na testovima koji se mogu naći na Internetu. Možda će naredni BIOS ispraviti ovaj nedostatak, ali to ostaje tek da se vidi.

Preporuka je, dakle, GA-8I915P-D Pro ili sličan kvalitetan i915P model. Možda je još bolja AG8 ili slična ploča koja koristi običnu DDR memoriju. Međutim, preporuka je uslovna i to otprilike „samo ako baš morate”. Nažalost, stanje na tržištu i dalje ne ide na ruku novim čip-setovima. Ovde pre svih mislimo na grafičke kartice – kod nas je moguće naći samo Radeon X300 i X600 i GeForce FX5750, što su preimenovani R9200, R9600 i FX5700 napravljeni za PEG slot. Sve su to čipovi koje su već dugo s nama i predstavljaju tek nižu i srednju klasu. Ni PCI-E kartica nema, pa se lako može desiti da vam zafali PCI slotova za sva potrebna proširenja. Na sve to treba dodati i DDR2 533 memoriju koja je i dalje dva do tri puta skuplja od klasične DDR400. Sve ovo smo pomenuli i u avgustovskom testu (8GPNXP Duo), a to znači da se stanje za tri meseca nije nimalo popravilo. Očekuje se da će se stanje popraviti krajem ove i početkom sledeće godine kada izađu drugi čip-setovi sa podrškom za PCI-Express. Tek tada se očekuje bolji izbor grafičkih kartica i ostalog hardvera za novi standard, a mi verujemo da će tada i DDR2 memorija pojeftiniti. Zaključak iz tog avgustovskog teksta je bio: „Možda je i9x5 ispred svog vremena?” Sada smo već sigurni da jeste.

Saša UZELAC