Kompleksne geopolitičke strategije, po prirodi stvari, nikada ne mogu biti mainstream igre, ali pažljivim autorskim balansiranjem mogu da dostignu potrebni nivo dostupnosti, poput Civilizationa. No, neke igre ne pristaju na kompromisni stav ovog tipa. Supreme Ruler 2010 je, sudeći po finalnoj open-beta verziji koju smo sistematski secirali, totalni hard core, igra koja će s pravom odbiti sve sem najzagriženijih fanatika, likova koji potegnu fejzer kada nekoga čuju da koristi termin „igrica”.

Za razliku od Europe Universalis, Hearts of Iron i sličnih igara, odgovorno tvrdimo da bi ovaj naslov poslužio kao fenomenalno učilo na Fakultetu političkih nauka. Iako se bazira na fiktivnim scenarijima u polufiktivnom okruženju, simulacija procesa, uzroka i posledica svih aspekata vođenja države i društva Supreme Ruler 2010 čini fascinantnim u svakom pogledu. Samo nabrajanje svih potencijalnih opcija vezanih za unutrašnju i spoljnu politiku, trgovinu, proizvodnju, ekonomiju, socijalnu politiku, naoružavanje i vođenje rata oduzelo bi nekoliko stotina rečenica! Autorski tim je svestan ove činjenice, zbog čega je sistematizaciji interfejsa posvećena natprosečna pažnja podelom u kategorije i opcionom automatizacijom gotovo svih poslova kroz sistem ministara. Ministarski AI je potpuno programabilan i korisniku dozvoljava fino podešavanje slobode pri radu na resornim poslovima. Na primer, vojni ministar može kontrolisati sve aspekte izgradnje oružanih snaga, stavljanja dela u rezervu (uz jeftiniji upkeep, ali sporiji odziv u slučaju rata), specifičnog treninga pojedinačnih jedinica (za pustinjsko, planinsko ratovanje...), njihovu borbenu upotrebu i taktički deployment. Možete mu zacrtati grube ili stroge smernice vezane za potrošnju budžeta, možete mu (ali ne morate) odrediti preference vezane za sastav snaga koje želite. Možete ga otpustiti i zameniti drugim ministrom koji ima drugačije vrednosti bitnih karakteristika (inteligencija, politička pripadnost...). Sve ovo funkcioniše kroz logičan, mada veoma obiman sistem slajdera i checkboxova, za čije je pravilno shvatanje potrebno uložiti srazmerno puno vremena.

Odsustvo atraktivne grafike kod ovakve igre potpuno je razumljivo: Supreme Ruler 2010 liči na galeriju mapa, statistika i stilizovanih ikona, nudeći maksimalnu funkcionalnost uz minimum dopadljivosti. Ovo nije zamerka, već konstatacija neumitnosti. Insistiranje na vizuelnoj ekstravaganci bi u ovom slučaju bilo, u najmanju ruku, nepristojno.

Miodrag KUZMANOVIĆ