 Oficijelni nastavak posle svega sedam meseci od premijere originala? To bi teško uspelo Bubble & Squeeku, Spyru ili Hugu, a kamoli superozbiljnoj političko/ekonomskoj strategiji kakva je Europa Universalis. U čemu je dakle stvar? U statusu polu-nastavka, vešto zamumuljenog novim opcijama, nacijama i poboljšanjima na polju grafike i zvuka. Fundamentalnih razlika u ideji, izvođenju i koncepciji nema dovoljno da bi se razgovaralo o nekoj pravoj, imaginarnoj dvojci.
Zato kvantitativna unapređenja postoje bukvalno u svakom pogledu. Tu je pre svega, dodatno rastegnuti timeline. Evropsku i svetsku istoriju sada možete uobličavati u rasponu od rane renesanse (1419.) do 1815. godine. Doduše, ovaj vremenski jaz možete odigrati samo u „Grand” ili „Fantasy” kampanji. Broj nacija koje ćete kontrolisati ili se konfontirati sa njima povećan je sa sedamdeset na sto. Tu su i egzotike tipa Kine. Dodate su nove kampanje od kojih je nainteresantnija, ali i najbeznadežnija, raspad Vizantije pod naletom Turaka. Sa kvalitativne strane, uspešna modifikacija celokupnog look & feela igre govori da je u izradi nastavka utrošen malo veći novac. Cela stvar sada izgleda zaista raskošno, a meniji, interfejs i audio-vizuelna podloga uopšte nemaju ni traga pomalo amaterskom pristupu koji je donekle smetao originalu. Primetićete novu maksimalnu rezoluciju od 1280x1024 (u kojoj igra zaista izgleda prelepo), kao i fenomenalnu muziku u MP3 formatu koju su očito radili profesionalci... Novih strateških opcija nema na pretek, ali ono što je dodato itekako ima smisla: mogućnost suptilne modifikacije unutrašnjeg uređenja imperije podešavanjem reglera za centralizaciju/decentralizaciju, većeg ili manjeg uticaja aristokratije, vojne i pomorske doktrine i drugih činilaca dodaje novu dimenziju uobličavanja prostora kojim vladate. S obzirom da na te faktore možete uticati tek svakih deset godina (i to u maloj meri), konačna evolucija vašeg shvatanja vladavine postaje vidljiva posle nekoliko vekova. Lepo, izazovno, i štaviše, veoma realno shvatanje kreacije nacionalne politike u vremenu kada se nije živelo „dvesta na sat”. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
