Zalix BioFlash, TakTook USB

Sa uređajima koji koriste biometrijsku zaštitu nekada smo se sretali samo u SF filmovima, doskora smo ih, kao kuriozitet, viđali u novinskim rubrikama koje prikazuju svetske ludosti, a odnedavno se nešto od toga može nabaviti i kod nas. Za to je zaslužna novosadska firma Productive Solutions CE, zastupnik francuske kompanije Zalix koja je specijalizovana za uređaje koji prepoznaju identitet osobe na osnovu biometrijskih parametara ljudskog tela – otisaka prstiju, fizičkih svojstava šake i osobina mrežnjače oka. Na test smo dobili primerak USB Flash diska BioFlash sa ugrađenim čitačem otisaka pristiju, kao i poseban čitač otisaka prstiju TakTook u kombinaciji sa programskim paketom BioLogon 3 za zaštitu resursa računara i računarskih mreža putem otisaka prstiju.

Zalix BioFlash
Kapacitet: 128, 256, 512 MB, 1 GB Ostalo: 85 x 27 x 13 mm, pritisno-kapacitivni senzor 9,6 x 11,8 mm i 192 x 236 piksela, LED dioda, prekidač za zaštitu od brisanja, softver

BioFlash na prvi pogled izgleda kao i svaki drugi USB Flash „disk”. Poklopac sa zakačkom kao kod hemijske olovke krije USB priključak, a sa strane je sićušni prekidač kojim se sadržaj Flash diska može zaštititi od slučajnog brisanja. S gornje strane se, međutim, nalazi nešto čega na klasičnim Flash diskovima nema: četvrtasti prozorčić čitača otisaka na koji se stavlja jagodica prsta. Tu je i plava lampica koja trepće prilikom prenosa podataka, a takođe signalizira i kada uređaj očekuje da korisnik pritisne prst na senzor radi identifikacije.

BioFlash radi po starom standardu USB 1.1 i po hardverskih zahtevima ne odstupa od „običnih” Flash diskova. Minimalna konfiguracija je Pentium na 100 MHz, 32 MB RAM-a (preporučuje se bar 64 MB) i, naravno, USB port. Što se tiče operativnog sistema, potreban je bar Windows 98 SE, a podržani su i Windows Me, 2000 i XP. Za Windows 98 mora se instalirati drajver priložen na CD-u, a noviji Windowsi uređaj prepoznaju automatski. BioFlash se pravi u varijantama sa kapacitetom od 128, 256, 512 MB i 1 GB. Mi smo na testu imali model od 128 MB, ali su svi modeli funkcionalno jednaki.

Kada se BioFlash prvi put uključi u slobodan USB port, računar ga prepoznaje kao izmenljivu jedinicu masovne morije (Removable Mass-memory Storage) i prikazuje ga kao disk, dodelivši mu prvo slobodno slovo. Kao sadržaj diska vidi se samo program RUN.EXE i on se mora startovati da bi se sa BioFlashom išta moglo raditi. Kada se program startuje prvi put, on prvo zahteva unos serijskog broja (obezbeđenje za slučaj krađe) i zatim se pristupa skeniranju otiska prsta koji će od vas biti zahtevan kada sledeći put priključite BioFlash na računar. Na crtežu šake kliknete na željeni prst i pritisnete jagodicu tog prsta na prozorče čitača. (Ova operacija je praktično nemoguća ako nemate produžni kabl za USB port. Nažalost, on se ne dobija u paketu.) Od vas će biti traženo da više puta ponovite tu operaciju – pratite uputstva. Možete ubaciti otiske jednog, nekoliko ili svih pet prstiju i biće dovoljno da sledeći put uređaj prepozna bilo koji od njih. Možete uneti i dodatnu šifru, koja je zgodna ako se čitač ošteti ili se, ne daj Bože, vašem prstu nešto desi. Kada ste završili sa ovim, možete koristiti BioFlash kao bilo koji drugi disk, a program RUN ostaje minimizovan u System Trayu za slučaj da vam zatreba. Naime, neke od podataka za identifikaciju možete i promeniti, a možete i „zaključati” sadržaj diska ako morate nakratko da odete od računara. Na kraju rada treba prvo da zatvorite program RUN i, kao i kod svih ovakvih uređaja, da odjavite disk preko odgovarajuće ikone u trayu (na Windowsu 98 te ikone nema, već treba sačekati da se ugasi plava lampica na BioFlashu).

Svaki sledeći put kada priključite BioFlash trebalo bi da se automatski pojavi prozor sa uputstvima za identifikaciju putem otiska prsta (ako se to iz nekog razloga ne desi, treba otvoriti BioFlash putem ikone MyComputer ili iz Total Commandera i ručno pokrenuti RUN.EXE). Nama je identifikacija u početku zadavala poteškoće jer je površina na koju se pritiska prst relativno mala, pa treba pogoditi tačno onaj deo površine prsta koji je prvobitno skeniran. Prst treba pritisnuti dovoljno jako jer je senzor sastavljen od mnogo sićušnih kondenzatora čija se kapacitivnost menja s jačinom pritiska. Međutim, ubrzo smo se izveštili, tako da više nije bilo potrebe da se „vadimo” pomoću dodatne šifre.

Uz BioFlash dolazi CD sa uputstvom, drajverima za Windows 98 SE i softverom koji daje dodatnu mogućnost šifrovanja dela sadržaja Flash diska i skrin-sejvera otiskom prsta. Takođe sadrži i alatku Recover koja služi za formatiranje BioFlasha za slučaj da se podaci oštete (prethodno se od korisnika zahteva unos serijskog broja, zlu ne trebalo).

Poseban čitač otisaka TakTook USB je crna plastična kutijica nešto veća od kutije šibica. Na računar se povezuje putem ugrađenog USB kabla (postoji i model za laptop računare sa PCMCIA priključkom, kao i TakTook tastatura sa ugrađenim čitačem otisaka). Senzor je veći nego kod BioFlasha, što daje veću preciznost, a i drukčijeg je tipa (ima laserski skener, slično čitaču bar-koda). Priložen je CD na kojem su drajveri i programski paket BioLogon 3 američke firme Identix, a tu je i knjižica sa osnovnim uputstvom za upotrebu.

TakTook USB
Interfejs:USB 1.1 Ostalo: 94 x 57 x 28 mm, senzor 25 x 20 mm, laserski skener, USB kabl 2 m, softver BioLogon 3

Upotreba ove hardversko-softverske kombinacije omogućuje da se prijavljivanje korisnika na računaru obavlja putem očitavanja otiska prsta, uz eventualnu kombinaciju sa unosom šifre ili čak i dodatnim očitavanjem korisnikove Smart kartice. Softver se integriše u Windows, tako da se davanje otiska prsta koristi u svim situacijama kada OS traži da se korisnik predstavi. Autentifikacija putem otiska prsta moguća je i u situacijama kada se sva logovanja vrše preko centralnog servera, jer program BioLogon postoji i u klijent-server varijanti. Kada je potrebno precizno definisati šta koji korisnik računara sme, a šta ne sme da radi i čemu sme, a čemu ne sme da pristupa, BioLogon i TakTook daju dodatnu meru bezbednosti.

Minimalna hardverska konfiguracija je Pentium na 200 MHz sa najmanje 64 MB RAM-a i, naravno, USB port. Podržani su operativni sistemi počev od Windowsa 95 OSR2, 98, Me, do Windowsa NT 4.0 uz SP 3 i Windows 2000. Windows XP se ne pominje - ne znamo zašto. Mi smo ovaj uređaj probali u najjednostavnijoj konfiguraciji – na jednoj višekorisničkoj mašini pod Windowsom 2000. Po priključivanju uređaja i instalaciji softvera dobija se mogućnost da se sledeći put pri dodavanju novog korisnika uz lozinku izaberu i otisak prsta i Smart kartica kao ravnopravni metodi identifikacije. Moguće su i razne kombinacije nekoliko načina prijavljivanja na sistem, recimo samo lozinka, samo otisak prsta, jedno ili drugo, i jedno i drugo, sve to u kombinaciji sa Smart karticom ili čak otiscima dva prsta. Kako se u svim novijim Windowsima može podesiti da se odgovarajući programi pokreću s bilo kog korisničkog naloga, može se namestiti i da se neki program može pokrenuti samo uz identifikaciju putem otiska prsta.

Bilo je zanimljivo probati kako ovaj sistem funkcioniše. Na početku rada, kada bi inače trebalo da unesemo korisničko ime i lozinku, mi smo umesto lozinke jednostavno prislonili prst na čitač otisaka. Sve je izgledalo još elegantnije kada smo se ponovo prijavljivali na sistem gde smo mi bili poslednji korisnik. Računar u tom slučaju pamti poslednje korisničko ime, tako da je za prijavljivanje bilo dovoljno prisloniti prst na čitač. Neke mlađe kolege, ne znajući o čemu se radi, iznenađeno su nas pitale: „Wow! Kako si to izveo!?”

Što se tiče USB Flash diska sa čitačem otiska prstiju BioFlash, teško da će nekome tako nešto zatrebati pri uobičajenom poslu. Kada se radi o nekome ko prenosi važne i osetljive podatke, on mu i te kako može biti od koristi. S druge strane, TakTook i BioLogon bi najveću primenu mogli naći u bankama i velikim mrežnim sistemima, gde mogu značajno da olakšaju rad i učine podatke bezbednijim. O futurističkom looku firme da i ne govorimo.

Vojislav MIHAILOVIĆ