Varijacije na temu filma „Stargate” izgleda postaju sve popularnije. Kater Slejd je prerano penzionisani specijalac koji se na zahtev svojih pretpostavljenih pridružuje tročlanoj ekspediciji, čiji je zadatak da se nakon jednog neuspelog naučnog eksperimenta otisne na putovanje do planete Adelfa koja egzistira paraleleno sa Zemljom, ali u drugoj dimenziji. Tamo će Kater biti primljen kao dugo očekivani oslobodilac. Prema drevoj legendi on treba da pobedi zlo koje vlada nad relativno primitivnim lokalnim stanovništvom.

Outcast je mešavina akcione igre i avanture nalik na Redguarda ili King’s Quest 8. Što se akcionog dela tiče, treba reći da postoje značajne razlike u odnosu na Tomb Raider. Kontrolisanje Katerovog kretanja vrši se istovremeno preko tastature i miša, pri čemu „glodar” služi za pomeranje kamere. Igraču je u većini slučajeva ostavljeno da bira da li će sa neprijateljima voditi direktne borbe ili će, kao u igri Thief: The Dark Project, primeniti „stealth & hide” tehniku pomoću koje će neprimetno proći pored potencijalnih protivnika. Ukoliko se odluči za prvu varijantu, biće u prilici da isproba originalan sistem borbi, pošto su oružja u Outcastu snabdevena laserskim nišanom koji po vertikali automatski pronalazi cilj, ali zahteva precizno pozicioniranje po horizontali pomoću miša.

Planeta na kojoj se odvija Outcast izdeljena je na velike zemlje koje se, kao u King’s Questu 8, razlikuju po izgledu okruženja (šume, pašnjaci, pustinja, močvare, glavni grad itd.). Komunikacija između zemalja je slobodna i odvija se preko portala. Avanturistički zadaci koje Kater dobija najčešće traže višestruko putovanje između zemalja (ovo čak može da dosadi manje strpljivim igračima), razgovaranje sa mnogim NPC likovima i korišćenje predmeta. Interesantno je da su zadaci podeljeni na obavezne i bonus „kvestove”, što je po pravilu osobina FRP igara.

Danas, kada se vodi ljuta borba između Voodoo 3 i TNT2 hardverskih akceleratora, zapanjujuća je činjenica da jedna 3D igra nema podršku ni za jedan aktuelni standard (Glide, Direct 3D ili Open GL), već se isključivo oslanja na softverski rendering, i pri tome ostvaruje podjednako dobre, pa čak i lepše i realnije efekte od onih na koje smo navikli na 3D karticama. Tajna je u višemodularnom 3D engineu po imenu „Paradise”, koji za prikazivanje eksterijera ne koristi ravne poligone sa teksturama, već najnapredniju „voxel” tehnologiju koju još od vremena 386-ice forsira firma „Nova Logic”. Brigu o teksturama vodi drugi modul enginea i one se koriste samo na onim mestima gde su neophodne (npr. za oblaganje zidova), dok posebni moduli „paradajza” generišu izgled animiranih likova, kontrolišu 3D zvuk itd.

Trodimenzionalni svet Adelfe koji tako nastaje, pod uslovom da su sve opcije uključene na maksimum, po lepoti se ne može porediti ni sa jednim koji je do sada viđen u igrama. Travnate površine bukvalno odišu mekoćom, voda izgleda tako da igrač oseća njenu gustinu, a Kater deluje kao da je živ. Tako nešto sa poligonima do sada niko nije postigao. Nažalost, voxel tehnologija ima i svoje mane. Za postizanje ultra-realizma u visokoj rezoluciji i punom koloru neophodan je sjajan računar (PII najmanje), ali čak i tada, u momentima kada se kamera približava nekoj teksturi, dolazi do pikselizacije kakva je nezamisliva kada se koriste 3D kartice.

Kolika je pažnja posvećena produkciji igre svedoči i ovaj, pomalo zapanjujući podatak - kompletan „soundtrack” za Outcast, inače jedan od najboljih koje je potpisnik ovih redova ikada čuo, napisao je Leni Mur, autor muzike za nekoliko američkih TV serija i producent na MTV kanalu, a odsvirao Moskovski simfonijski orkestar, uz prateću podršku Ruskog nacionalnog hora. Na ovom mestu se nećemo baviti špekulacijama o tome kako je moguće da jedna institucija od takvog značaja za Rusiju dođe u situaciju da honorariše svirajući muziku za igru koja potiče sa „trulog Zapada”, ali se već posle nekoliko taktova može zaključiti da ruski orkestar ovim postupkom ni slučajno nije prokockao ugled koji uživa u svetu. Ko imalo poznaje zakonitosti osnovnih formi umetničke i filmske muzike, shvatiće da „soundtrack” za Outcast predstavlja nešto više od puke kompilacije žanrovski srodnih muzičkih tema; to je briljantno napisano i izvedeno umetničko delo koje ima sve karakteristike jedne simfonije, kako u izvođačkom, tako i u konceptualnom smislu.

Slobodan MACEDONIĆ