Negde na prelasku iz osamnaestog u devetnaesti vek, dok su arhitektura i umetnost još uvek snosile posledice rokokoa, u vojnim krugovima osmišljen je novi oksimoron, sasvim u duhu vremena. Bio je to koncept „civilizovanog ratovanja”. Do ovog preokreta u odnosu na dotadašnji „varvarizam” nije došlo toliko zbog opšteg džentlmenstva koliko zbog uvođenja musketa kao novog elementa u ratnoj doktrini. Borba na daljinu odjednom je postala stvar prestiža, uprkos činjenici da su ove primitivne puške bile neprecizne, spore i nepouzdane. Veliki blokovi vojnika odevenih u raskošne paradne uniforme stoički su stajali jedni naspram drugih i razmenjivali voleje baruta i olova. Ovaj makabr cirkus danas je pretočen u sterilnu elektronsku formu radi naše razonode, u obliku istorijske real-time strategije. Radi se o drugom delu Kozaka, sa konciznim podnaslovom Napoleonic Wars.

GSC Gameworld je tokom godina stekao određenu reputaciju (barem kod onog dela populacije koji figurativnu subotu uveče obično provodi kod kuće) kao developer koji obraća dužnu pažnju na istorijsku podlogu svojih igara. Za razliku od nekadašnjeg rivala Age of Empires, Kozaci (kao i njihov spin-off, American Conquest) oduvek su se bavili ratovima sa manje harizme. Cossacks 2 ovu formulu ne menja puno. Igra se nastavlja direktno na vremenski okvir prethodnika, baveći se velikim bitkama između evropskih sila s početka devetnaestog veka. Vojna karijera francuskog diktatora iz naslova nominalno predstavlja fokus igre, ali je jasno da je razvojni tim bio opčinjen bilo čim što ima veze s ovim periodom. Kroz kampanje će pored Napoleona prodefilovati veliki broj poznatih evropskih vojskovođa i raznovrsnih predstavnika vladajuće klase.

Iako je osnovna mehanika igranja za potrebe nastavka rastočena na sastavne delove i skrojena prema nešto drugačijem nacrtu, legije Cossacks fanova ne bi trebalo da imaju problema u raspoznavanju svog miljenika ispod novog sloja imalina. Najveća strukturalna promena tiče se novog single-player moda nazvanog „Battle for Europe”, koji dobrim delom podseća na stratešku porciju iz serijala Total War. Pre početka kampanje igrač bira jednu od šest ponuđenih nacija (Velika Britanija, Francuska, Rusija, Austrija, Pruska i Egipat), svog omiljenog vojskovođu i osvajanje Evrope i Severne Afrike može da počne.

Evropa je u početku podeljena na nekoliko desetina teritorija u vlasništvu različitih frakcija, a od igrača se očekuje da oformi sopstvenu imperiju gutajući parče po parče Starog kontinenta. Asimilacija se odvija potezno, na stilizovanoj mapi koja prikazuje trenutni raspored snaga, kao i lokaciju vaših i protivničkih generala. Za napredovanje nije obavezna vojna sila – politički spretnom igraču dostupna je paleta diplomatskih opcija preko kojih je s okolnim nacijama moguće sklopiti pakt, nametnuti im sankcije ili oformiti neki drugi tip odnosa. Povremeno će vam neka strana poveriti određene zadatke, od sabotaže neprijatelja do odbrane određenog sektora. Ovaj ekonomsko-politički valcer će pre ili kasnije kulminirati u direktnom sukobu, kada Cossacks 2 poprima svoje staro obličje.

Armije sastavljene od više hiljada vojnika postale su zaštitni znak ovakvog tipa igara. Pošto je nekoliko godina unazad plafon probijan više puta zaredom, maksimalan teoretski broj jedinica u novim Kozacima gubi smisao i praktično je jednak beskonačnosti (dobro, radi se o 64.000). Novi engine uspešno barata ovako glomaznim ciframa služeći se kombinacijom 2D sprajtova na 3D terenu (ista tehnologija je korišćena i u neslavnom Alexandru), što možda ne zadovoljava trenutne tehnološko-estetske standarde, ali barem obavlja posao. Pogled na bojno polje je fiksiran, uz mogućnost ekstremnog odzumiranja. Kletva „pikselizovane amebe” i dalje je na snazi, naročito kada se vaše uredne formacije raspadnu u opštoj makljaži bajonetima.

Pre nego što krenu da sevaju bajoneti, Cossacks 2 ima priliku da prikaže svoj elegantni taktički model u najboljem svetlu. Formacije, moral i zamor su tri glavna stuba na koja se oslanja borbeni sistem. Formacije predstavljaju kičmu vaše ofanzivne moći i pravilan odabir u datom trenutku lako može da znači razliku između pobede i tužnog prizora vaših vojnika kako beže preko poljane. Igra pravilno predstavlja zamor jedinica usled marširanja zbog čega je prilikom kretanja po ogromnim mapama neophodno organizovati trupe u kolone i koristiti puteve. Putevi su važan element u kontrolisanju mape, naročito kada se uzme u obzir to što ih linije snabdevanja takođe koriste. Vaši radnici mogu da sakupljaju samo neke od resursa, dok ostatak dolazi iz okolnih naselja. Kada jednom zauzmete neko selo, resurs koji ono proizvodi počinje da se gomila u vašim skladištima. Kompjuterski AI je dovoljno pametan da podriva vašu ekonomsku infrastrukturu napadajući naselja u vašem posedu.

Tajming je takođe igrao važnu ulogu u okršajima tog vremena. Pošto je ubojitost pušaka rapidno opadala sa distancom, trebalo je prići što bliže protivniku pre nego što se ispali plotun. Početne etape bitke stoga liče na pažljivo orkestrirano, napeto nadmudrivanje između više hiljada jedinica organizovanih u jednostavne geometrijske figure. Tri različito obojena pojasa oko vaših formacija ističu njihov domet i efikasnost. Ako se protivnik navede da prerano opali i u očajanju krene u juriš, doći će do masakra ukoliko sačekate da dođe u crvenu zonu. Naravno, treba imati u vidu da postoji mala pauza između izdavanja i izvršenja komande, kao i da interval tokom kojeg vaši vojnici ponovo pune svoje muskete može lako da se oduži na više od trideset sekundi. Ovaj naslov definitivno nije za stratege koji traže adrenalinski šamar. Na liniji koja deli akcioni RTS od „pravog” taktiziranja, Cossacks 2 podosta naginje na drugu stranu tarabe.

Đorđe NAGULOV