Kao što se i moglo očekivati, u razvoju nastavka popularne „Microsoftove” RTS ništa nije bilo prepušteno slučaju: Age of Empires 2 je koncepcijski, sadržajno i kozmetički na evolucionoj distanci od tačno godinu dana u odnosu na prethodnika, sa taman toliko izmena i unapređenja da zasluži mesto blizu real-time strateškog trona (na kome još uvek sedi Starcraft).

Prvi Age of Empires je neospornim kvalitetom ostavio značajan pečat na široke mase igrača, prvenstveno zbog zaraznog multiplayera (lakmus-papir njene popularnosti su domaće PC igračnice, gde se ista nesmanjenom žestinom igra kao prvog dana). Dvojka sledi isti trend, s tim da je dodatna pažnja usmerena i na podizanje kvaliteta pri pojedninačnom igranju: u odnosu na na pomalo monotone kampanje iz prvog dela (sa izuzetkom japanske), ovde će vas sačekati pravo iznenađenje, u vidu najvećih ratnih epopeja u srednjem veku. Imaćete priliku da pomognete Vilijemu Volasu da protera Engleze iz Škotske, da uz Jovanku Orleanku ujedinite Francusku i (takođe) isterate Engleze, da se kao Džingis Kan oprobate u osvajanju celog sveta... Najbolje su poslednje dve kampanje. U prvoj ćete kao Fridrih Barbarosa oformiti novo sveto Rimsko carstvo na tlu Evrope, pokoriti Ligu Lombardije i slomiti otpor Italije, da bi avanturu okončali u krstaškom pohodu na Svetu zemlju... Tu će vas (u drugoj kampanji) sačekati saracenski kralj Saladin koji će pokušati da osvoji Egipat, zauzme Jerusalim, odbrani ga od nove krstaške invazije i započne Džihad... Kampanje su urađene na način od kojih zastaje dah, epskih dimenzija (što se naročito ogleda u masovnim sudarima vojski), sa izvanredno struktuiranim misijama prepunih skriptovanih sekvenci (mongolski atentat na Persijskog šaha...) prepune heroja i dramatičnih obrta (hvatanje Orleanke, osuda za jeres i spaljivanje na lomači u Parizu...), verolomstva (izdaja Barbarosinih vazala u ključnom trenutku...) i odlične dokumentacije (romansirane biografije svih trinaest civilizacija koje se pojavljuju u igri). Možemo se opkladiti da ćete kroz ove kampanje naučiti više o istoriji srednjeg veka, nego što ste to uspeli u dobrom delu formalnog obrazovanja.

Kozmetičke izmene su vidljive na nekoliko frontova: kudikamo lepša grafika, sa zgradama koje ovoga puta izgledaju znatno veće i realnije (zamkovi i francuske katedrale zauzimaju skoro ceo ekran!), veća raznovrsnost jedinica, gde se čak i seljani pojavljuju u muškoj i ženskoj varijanti, odzivi trupa na odgovarajućim jezicima (oslušnite samo Turke i Kineze!), po jedna specijalna jednica za svaku od civilizacija (saracenski Mameluci, Tevtonski vitezovi Fridriha Barbarose, turski janjičari sa primitivnim puškama...). Komandni interfejs i manipulacija jedinicama su poboljšani uvođenjem automatskih i manuelnih formacija za plasman na terenu, mogućnošću da ranjive jedinice sakrijete po zgradama dok opasnost ne prođe, naprednim naređenjima vezanim za stepan agresivnosti, patrolu i pratnju, a sve to prati znatno poboljšani AI koji više nema velikih problema sa pronalaženjem putanja, ostankom u logičnoj formaciji i reakcijom na pojavu protivnika. Korisna novina je i to što se kombinovana grupa jednica uvek kreće brzinom najsporijeg člana (možete da grupišete konjanike i katapult, bez bojazni da će potonji ostati nebranjen). Od novih jedinica vredi izdvojiti moćne opsadne sprave (trebuchet), koje će vam itekako biti potrebne za napad na kamene utvrde živopisnih gradova.

Hronološki, Age of Empires 2 nastavlja tok istorije tamo gde je stao prethodnik (Dark Ages). Tokom igre ćete na standardan način, ispunjavajući kriterijume vezane za broj zgrada određenog perioda i količinu resursa moći da evoluirate vaše carstvo kroz Feudalizam, preko „doba zamkova” (Castle Age) do tehnološke kulminacije u Imperijalnoj eri. U skladu sa napretkom tehnološkog drveta, moći ćete da birate između nepreglednog broja nadogradnji koji donose ekonomska i vojna unapređenja, formirate maštovite jedinice (ofanzivne kamile, slonovi, janičari, ovnovi za bušenje zidova...), organizujete trgovačke karavane sa saveznicima, i naravno, gradite svetska čuda: vizantijsku crkvu Svete Mudrosti (Aja Sofija), Džingis-kanov velelepni šator, itd.

Ono što se igri može ozbiljnije zameriti je hronično siromaštvo diplomatskih opcija, što je bio slučaj i sa prvim delom. Koncentracija programerskog vremena na tom planu bi pomogla Ageu da uspešnije premosti barijeru između Civilizationa i standardnih RTS igara, što bi igri dalo sasvim novu, dublju dimenziju. Da li će eventualni Age of Presidents doneti takvu vrstu napretka?

Miodrag KUZMANOVIĆ