Lagana homogenizacija žanrova i upravljačkih konvencija tokom godina dovela je do toga da PC igrači mogu realno očekivati da će, pre ili kasnije, zaigrati većinu hitova s konzola ove generacije. Veliki (i tragičan) izuzetak od ovog pravila jesu borilačke igre koje se uporno drže podalje od PC platforme. Na konzolama su tabačine tradicionalno jak žanr, u čemu PlayStation 2 posebno prednjači sa čak tri borilačka mastodonta koji se iz iteracije u iteraciju bore za prevlast. Treći deo Soul Calibura samo što nije, Virtua Fighter 4 EVO već godinama opčinjava hardkor segment svojom beskompromisnom dubinom, dok je njegov dugogodišnji rival Tekken dogurao do jubilarnog petog dela.

Tekken 5 krase sve osobine naslova koji se pojavio u poznom životnom ciklusu jedne konzole. Ovo je jedna od najglomaznijih 3D tabačina ikad viđenih, sa visokobudžetnom prezentacijom, fantastičnom grafikom, ogromnim brojem boraca i sazrelom mehanikom igranja koja objedinjuje sve najbolje elemente prošlih nastavaka. U klasičnom Namco stilu, bonus sadržaji daleko prevazilaze običan arkadni port, pa ćete tako na disku naći cela prva tri Tekkena! Čak je i loading ekran zašećeren interaktivnom emulacijom stare arkadne pucačine Starblade (koju je takođe moguće otključati).

Kada je izbor boraca u pitanju, autori kao da su sazdali all-star listu favorita Tekken serijala. Dugogodišnje poklonike ove franšize prijatno će iznenaditi comeback nekih boraca, poput Wanga, koji nisu viđeni još od drugog dela. Tri prinove, Raven (očigledna kopija Bladea Veslija Snajpsa), Asuka i gologrudi kenpo master Feng, dobro se uklapaju u ostatak postave. Svi borci su odlično dizajnirani, sa prenaglašenim mišićima, facijalnom animacijom i finim teksturiranjem na koži i odeći. Kada se uzme u obzir da većina ovih boraca ima unikatan stil borbe i preko osamdeset poteza po liku, impresionira činjenica koliko je zapravo gameplay dobro izbalansiran. Uz puno uloženog truda, skoro svakim likom je moguće dominirati (mada su, ruku na srce, neki borci poput Hwoaranga i dalje isuviše efikasni u čišćenju konkurencije, barem u početku).

Borbeni sistem u Tekkenu se nije bitnije promenio već skoro čitavu deceniju. Potezi se lako uče zahvaljujući intuitivnom rasporedu tastera, dok je engine dovoljno popustljiv da dozvoli relativno divalj unos komandi. Vezivanje poteza ide lako i neće proći puno vremena pre nego što nakupite sopstveni repertoar ubitačnih comboa. Solo opcija naravno postoji, ali Tekken 5 dostiže pun potencijal tek kada se skupi društvo i krene višečasovna makljaža. Kako je engine u petici osetno ubrzan, borci su se oslobodili tromosti koja ih je sputavala u četvrtom delu. Učitavanja između rundi su maksimalno skraćena. Borbe se brzo ređaju i izgledaju izrazito brutalno zahvaljujući gracioznoj animaciji i audio-vizuelnim efektima od kojih cvokoću zubi. Posmatrati dva iskusna borca izjednačenih snaga kako se nadmeću predstavlja, bez imalo preterivanja, poeziju u pokretu.

Đorđe NAGULOV