Najnoviju igru na temu „Ratova zvezda” za PlayStation 2 potpisao je Collective Studios (Buffy the Vampire Slayer, Indiana Jones and the Emperor’s Tomb). Uprkos pesimističnim očekivanjima, ova adaptacija filmske priče o konačnoj transformaciji Republike i tragičnoj sudbini džedaja pokazala se kao jedna od najprivlačnijih u čitavoj franšizi.

Revenge of the Sith je punokrvna 3D akcija s pogledom u trećem licu, linearnim izvođenjem i odličnom atmosferom. U središtu zbivanja su glavni junaci treće epizode, Anakin Skajvoker i Obi-Van Kenobi, koji čitavim tokom igre vitlaju svetlosnim sabljama i treniraju telekinetičke sposobnosti na armiji federacijskih droida i drugim neprijateljima Republike. Monotoniju razbijaju sporadični okršaji s Čuvarima, drugim poznavaocima Sile koji su izabrali Mračnu stranu. Igra se sastoji od šesnaest misija koje dosledno prate radnju filma, uključujući i Anakinovo postepeno preobraženje u mračnog viteza koji će na kraju stati u odbranu Imperije i okrenuti leđa kodeksu džedaja.

Tipično za igre Collective Studiosa, težište igre je na stalnoj akciji, borbama svetlosnim sabljama i odlično dočaranim duelima koji čine srž akcije (filmski kaskaderi su svojim sugestijama doprineli da pokreti animiranih junaka izgledaju autentično i atraktivno). Prva tri nivoa predviđena su za uvežbavanje osnovnih udaraca i odbrambenih tehnika, kao i za učenje komandi i njihovih kombinacija. Tehnike borbe svetlosnim sabljama upotpunjene su i raznovrsnim moćima Sile tako da postoji više desetina ofanzivnih kombinacija koje se mogu nanizati u pravu seriju napada od kojih se zavrti u glavi (u igri postoji meni sa spiskom kombinacija za složenije udarce, što olakšava izvođenje ubitačnih hack&slash poteza). Kako napreduju kroz igru i uništavaju bataljone bezumnih droida i klonova, džedaji dobijaju bolje borbene karakteristike koje se vrednuju na skali umeća. Pri tome, najviše poena donose vezane tehnike i višestruka ubistva tokom kojih džedaj ne treba da koristi blokiranje niti da primi udarac.

Na kraju nivoa igrač dobija osnovne podatke o borbenom učinku i osvojenim poenima, koje potom treba da rasporedi na različite sposobnosti (potezi hvatanja, lečenje sebe i drugo). Tokom igre mogu se sakupljati kristali za sablju, energetski paketi koji obnavljaju zdravlje i zalihe Sile, kao i neki skriveni predmeti s različitim funkcijama. Anakin i Obi-Van će tokom igre razvijati suštinski različite sposobnosti, što je sasvim u skladu s njihovom orijentacijom ka različitim polovima Sile. Anakin će tako radije prihvatiti agresivnije tehnike, naročito svirepe metode za eliminaciju omamljenih protivnika (nalik fatality potezima u Mortal Kombatu), dok će se uravnoteženi Obi-Van usredsrediti na odbrambene tehnike.

Kao klasična „filmska” igra, Revenge of the Sith obiluje video-odlomcima iz filma, ali i CGI animacijama koje se dobro uklapaju u priču i dočaravaju ambijent u kojem se odvija akcija, mada nemaju uvek direktnu vezu s filmskom scenografijom. Kreativnost autorskog tima došla je do izražaja i tokom modeliranja neprijateljskih jedinica, među kojima se nalaze i „likovi” koji ne postoje u filmu. Takvi su, recimo, nezgodni Grivijusovi telohranitelji koji imaju namagnetisana stopala koja im omogućuju da se kreću po tavanicama i oružje koje je imuno na svetlosne sablje; oni uvek napadaju u paru i jedan drugom štite leđa, a ne predaju se lako ni kada su prepolovljeni. Novi su i čakljasti droidi koji napadaju kao besni, ali nisu naročito otporni. Tehnika koju treba koristiti tokom borbe zavisi od vrste protivnika, što je još jedan plus na polju „realističnosti” – droidi i jurišnici imaju sasvim drugačije slabe tačke, dok zli džedaji uvek predstavljaju tvrd zalogaj jer imaju nezgodnu osobinu da skakuću kao zečevi i gađaju svetlosnim sabljama iz daljine. Osim telekineze i sablji, Anakin i Obi-Van tokom borbe mogu da koriste i priručne predmete (kontejnere), kao i da manipulišu predmetima iz okruženja.

Osim misija za jednog igrača, Revenge of the Sith ima i dva multiplayer režima – versus i cooperative. U prvoj varijanti radi se o pravom „grupnjaku”, gde se džedaji ganjaju sabljama pa ko koga stigne, a kooperativni režim sadrži naročite izazove koji su prilagođeni borbi u paru. Komande su besprekorno mapirane, udarci i kombinacije se brzo pamte, a brzina kojom likovi reaguju na komande je odlična. Snažan doprinos frenetičnoj atmosferi daje upečatljiva zvučna podloga uobličena u studiju Skywalker Sound (autentični efekti, orkestarske partiture Džina Vilijamsa, vrhunska glasovna gluma). Vizuelna podloga je dosta dobra, mada ne koristi sve mogućnosti PlayStationa 2: likovi su odlično modelirani, svetlosni efekti su kvalitetni (naročito sablje), a ispod proseka su jedino neuverljive teksture na osnovu kojih je teško proceniti o kakvom se materijalu radi. Kvalitet i brzina animacije su odlični tako da ne dolazi ni do kakvih usporenja ni kada se ekran dupke ispuni neprijateljima. Verzija igre za Xbox ima nešto kvalitetniju grafiku i surround zvuk

Revenge of the Sith je dobra igra, pravi fiks za sve poštovaoce Lukasove svemirske sapunice. Kada se zagrebe tanka glazura, uviđa se nekoliko nedostataka koji mogu da zasmetaju: dizajn nivoa je ujednačen, misije su jednolične i strogo jednosmerne, a sama igra je isuviše kratka da bi se u njoj uživalo koliko bismo želeli – tri dana po nekoliko sati i „arrivederci Roma”...

Gradimir JOKSIMOVIĆ