Grand Theft Auto: San Andreas

Mapa koju ovde objavljujemo preuzeta je sa lokacije www.gamefaqs.com/ features/ recognition/ 50326.html, a njen autor je Jennifer „Tia” Lynn (alias GamerLady). Na istoj adresi može se naći još korisnih mapa za San Andreas.

Verovatno nijedna igra ranije nije probudila toliko duhova kao San Andreas, najnoviji nastavak proslavljenog serijala studija Rockstar Games. Teško je nabrojati sve pojedince, organizacije, pa i političke zvaničnike koji su oštro kidisali na najnoviji GTA, etiketiravši ga kao igru koja zaslužuje najstrožiju cenzuru budući da se tobože ruga tragediji koja potresa niže ekonomske slojeve američkog društva, populariše nasilje, prljav jezik i, naročito, gang kulturu, fenomen koji uzima maha širom Sjedinjenih Država. Naravno, igrače željne dobre zabave nimalo ne brine pitanje da li igra koja verodostojno oslikava život bandi u crnačkom getu predstavlja nešto što će mladu populaciju neminovno skrenuti na stranputicu.

Ostavimo te moralne dileme po strani i dočekajmo GTA: San Andreas u širokom zagrljaju. Najslađi plod iz Rockstarove bašte je mnogo više od Vice Cityja u drugom okruženju: to je sasvim novi univerzum u kojem se odvija dobro razrađena priča o Karlu Džonsonu, tamnoputom gangsteru koji se nakon nekoliko godina provedenih daleko od lošeg društva vraća u ozloglašeni zavičaj kako bi se nakon smrti majke ponovo zbližio s porodicom. Da će mu se život ponovo naći na trnovitom putu, nagovestiće mu, još na početku igre, Frenk Tenpeni i Edi Polaski, korumpirani policajci koji su se navrzli na Džonsonove. Optužen za ubistvo koje nije počinio, Karl će se ubrzo naći u žiži uzbudljivih dešavanja.

Prvo prijatno iznenađenje s kojim se suočavamo jeste veličina San Andreasa, megalopolisa koji se sastoji od tri grada raznovrsne arhitekture – Los Santosa (pandan Los Anđelesu), San Fierra (San Francisko) i Las Venturasa (Las Vegas). Tu su visoki soliteri u elitnom centru, male kuće i vile na periferiji, bezbroj uličnih prodavnica, sportskih klubova i barova, restorani brze hrane, seoska domaćinstva i planinske vikendice – praktično sve što se može zamisliti. Zbog specifične strukture terena – manje visokih zgrada i mnogo više otvorenog prostora (igrališta, šume, parkovi), te ruralnih elemenata (otvoreni seoski putevi, plaže, doline kraj reka) – lokacije se lakše pamte, a mapa intenzivno koristi samo na početku igre. Raznovrsno okruženje bitno utiče i na bolju atmosferu igre – zamislite samo komičnu scenu u kojoj badass crnac vozi žetelicu i besne farmere koji ga ganjaju na traktorima.

Pod „punom slobodom igranja” u San Andreasu se podrazumeva mogućnost proizvoljnog izbora prevoznog sredstva, karaktera preuzetih zadataka i brzine kojom će se oni odraditi (izuzev misija s vremenskim ograničenjem). Za brže kretanje ulicama može se koristiti sve što ima točkove, od BMX bicikala i skutera, preko brzih motocikala, do više vrsta četvorotočkaša među kojima su sportske mašine, transportni vanovi, kamioni, policijska patrolna kola, ambulantna vozila, traktori, pa i avioni. Kao i ranije, postoji dobra ponuda dodatnih poslića koji donose uzbuđenje i preko potreban novac, ali treba imati na umu da je policija strožija nego u Vice Cityju tako da ulične avanture i nepažljiva vožnja prilično brzo podižu nivo „popularnosti” među organima reda i mira. Osim toga, oštećenja na vozilima postaju vidljiva već posle lakših udesa, pa je opreznija vožnja potrebna i ako ne želite da menjate automobil na svaka tri minuta ili da upropastite tek nalickanu mašinu (omogućene su vizuelne nadogradnje i friziranje vozila, uz zgodnu opciju za snimanje pozicije na mestu prepravke automobila).

Novac je, kao i u stvarnom životu, najvažniji resurs. Do šuškave monete dolazi se na više načina, a jedan od najbržih podrazumeva osvajanje teritorija (donose redovne prihode) i eliminaciju pripadnika protivničkih bandi, ali tada treba računati na stalne prepade na ulici i igranje mačke i miša s policajcima, naročito ako neprijatelje „peglate” automobilom po trotoaru (savet: naučite napamet adrese svih auto-farbara u gradu jer je patroldžijama zaista teško pobeći kada se zainate). Novac donose i regularne misije, vozačke vratolomije i klađenje po klubovima. Da bi opstao u jednom komadu, Karl će morati i da se što pre opremi boljim oružjem od pištolja koji dobija na početku (automatsko oružje ostaje iza ubijenih članova bande).

Jedna od važnijih novina u San Andreasu je osnovni RPG sistem koji se sastoji od dve kategorije veština. U prvoj su pasivne sposobnosti koje nije potrebno posebno uvežbavati da bi se razvijale: umeće vožnje automobila i bicikla (obezbeđuju bolje upravljanje odnosno održavanje ravnoteže) i preciznost pucanja, što je naročito važna sposobnost. Preporučljivo je nabildovati pucačke sposobnosti na najviši nivo (Hitman) kako bi Karl tokom puškaranja mogao slobodno da se kreće. S druge strane su atributi kao što su ugled, izdržljivost, mišićna snaga, količina nataloženog masnog tkiva i seksepil. Izdržljivost i mišići se razvijaju u teretani, gde se mogu pokupiti i neke cake za pesničenje s protivnicima na ulici. Seksepil, neophodan resurs za uspešan ljubavni život, najviše zavisi od izbora frizure i odela, ali promena imidža može biti poprilično skupa investicija (1000 dolara za Elvisovu frizuru, plus fensi krpice, cvikeri, čuka i kačket, i eto vas na prosjačkom štapu).

Na račun kvaliteta grafičkog enginea San Andreasa ne mogu se uputiti naročite pohvale: likovi imaju malo poligona, a teksture su nekako neuverljive. Funkcija za umekšavanje ivica (FSAA) dosta pomaže, ali zahteva jaku grafičku karticu. Ipak, treba imati u vidu da najviše memorijskih resursa zauzima ogromna mapa tako da bi high-tech grafika neminovno dovela do drastičnog skoka u hardverskoj zahtevnosti, koja ionako nije mala. Svetlu stranu medalje čine boje i svetlosni efekti jer daju snažan doprinos atmosferi i upotpunjuju raznovrsnost okruženja – jedna ista lokacija sasvim drugačije izgleda u jutarnjim satima, u podne i tokom noći. Zvučna podloga je gotovo savršena (naročito su zanimljivi komentari pešaka i talkshow programi na radio-stanicama koje se slušaju tokom vožnje), a postoji i već uvrežena mogućnost uvoženja sopstvenih melodija.

Nažalost, verzija igre koja je stigla na naše tržište nije sasvim oslobođena bagova koji mogu uzrokovati nestabilnost i „izletanje” sistema, pa i pojavu tzv. plavih ekrana smrti (problem je najverovatnije u domenu reprodukcije zvuka odnosno nekompatibilnosti s nekim verzijama drajvera za matičnu ploču, pre svega na Nforce modelima). Izvesne poteškoće tokom igranja zadaje i nestalan frame rate odnosno drastična usporenja animacije koja se javljaju sporadično, na lokacijama s „gušćom” grafikom. Kontrolni sistem je bogatiji i precizniji nego ranije, glavni junak ima nekoliko novih pokreta, a poboljšan je i sistem detekcije pogodaka. Pomalo nervira jedino nepraktično upravljanje kamerom tokom vožnje.

Uprkos manjim propustima u scenariju i nepotrebnim pokušajima Rockstarovaca da Karla predstave kao decidiranog protivnika uživanja lakih droga (u više navrata on će odbiti ponuđeni džoint, ali neće imati etičkih nedoumica dok hladnokrvno ubija gangstere ili gazi nedužne pešake po ulici), San Andreas je u celini veoma dobro uobličena igra – istinska ikona za sve ljubitelje serijala. Uz želje da GTA 4 ne osvane samo u PlayStation 3 izdanju, kako se ovih dana najavljuje, San Andreasu odajemo priznanje kao najboljoj igri u ovom mesecu i jednom od ozbiljnijih kandidata za naziv igre godine.

Gradimir JOKSIMOVIĆ