Ako je posao vlasnika zatvora nešto o čemu ste maštali gledajući filmove o životu iza brave, nova ValuSoftova upravljačka simulacija vam može poslužiti kao dobra zabava za predstojeći vikend. Menadžerska igra u kojoj gradite sopstvenu korekcionu ustanovu od temelja da biste u njoj „gajili” kriminalce jeste osvežavajuća i dobrim delom interesantna simulacija koja, međutim, ne opravdava visoka očekivanja.

Odstupajući od uobičajene strukture tycoon igara, koje još od Transport Tycoona u prvi plan ističu ekonomski aspekt, Prison Tycoon više liči na osiromašenu varijantu Simsa u kojoj treba umešno upravljati ljudima, predmetima i situacijama u cilju održavanja stabilnog okruženja. Igra počinje „s neba pa u rebra” – bez bilo kakvog tutorijala koji bi pojasnio organizaciju interfejsa, mehaniku i cilj igre (poznato nam je jedino da se nalazimo u vremenu kada privatni zatvori niču kao pečurke posle kiše i postaju veoma unosan posao). Glavni meni nudi izbor između nekoliko režima – tri varijante slobodne igre i 14 konkretnih misija – pri čemu nijedan nije objašnjen kako treba pa je svejedno s kojim ćete se prvo uhvatiti u koštac.

Slobodna igra se čini kao logičniji izbor. U tom slučaju počinje se na ledini oivičenoj bodljikavom žicom, na kojoj treba podići zatvorske zidine, aranžirati namenske prostorije i sigurnosne sisteme i spremno dočekati prvi nalet zatvorenika koje potom treba dobro uposliti i privići na stroga pravila zatvorskog života. U tim poslovima pomoć pružaju osoblje (upravnici, čuvari, kuvari i psiholozi), jaki sigurnosni sistemi i aparati za video-nadzor koji od low security ustanove treba da načine vrhunski obezbeđen „bajbok” koji će vlasniku popuniti penzioni fond. Disciplina i dobre radne navike kažnjenika osnovni su preduslovi za održavanje finansijske isplativosti čitavog zatvora tako da se igrač nalazi u rascepu između ograničenog budžeta s jedne i zatvorenika i osoblja s druge strane (naročitu pažnju treba posvetiti bezbednosnim merama koje u svakom trenutku moraju biti uravnotežene – prestrogo tretiranje zatvorenika će se završiti pobunom, dok će labava disciplina ohrabriti razvoj bandi koje će se stalno sukobljavati).

Zatvorenici potpuno šablonski i nepovezano obavljaju uobičajene aktivnosti kao što su spavanje, hranjenje, rad, šetnja i obavezno koškanje s „drugarima iz bloka” i više podsećaju na dobro utrenirane robote nego na ljudska bića koja nisu toliko predvidljiva. Misije su raznovrsne i odvijaju se u različitom okruženju, a sastoje se od niza zadataka rastuće težine (održavanje stope smrtnosti na određenom nivou, sprečavanje sukoba među zatvorenicima, proširenje kapaciteta zatvora i drugo). Grafika je prilično loša, objekti imaju grube linije, teksture su neuverljive, a nema ni dovoljno detalja. Zvučna podloga je još siromašnija (zbog loših efekata, smorne muzike i potpunog odsustva dijaloga bolje je da kroz zvučnike pustite omiljene MP3 melodije).

Kao razvodnjeni koktel nespretno povezanih funkcija za upravljanje ljudskim i materijalnim resursima, Prison Tycoon iskusne menadžere neće dugo zadržati uz ekran. Manje cepidlake će se možda i zabaviti nekoliko dana.

Gradimir JOKSIMOVIĆ