Ova saćolika 3D potezna strategija zainteresovaće samo radoznale, neupućene, pasionirane sakupljače đubreta, zaludne i apsolutne početnike... Scenario je sledeći: 2008. godine na sumnjivim predsedničkim izborima u SAD pobeđuje Dejvid Džeferson Adams (u uvodnom filmčiću izgleda kao nedovršeni morfing Kenedija i aktuelnog Buša mlađeg). Diktatorski raspoložen, odmah postaje najomraženiji predsednik u istoriji i izaziva opšti revolt i alarmantan porast paravojnih milicija i unutrašnjeg terorizma. Kao što red u takvim situacijama nalaže, predsednik zavodi vanredno stanje, što, naravno, samo rasplamsava nemir. Kada 2012. na narednim izborima tiranin Adams (uz pomoć kongresa koji je diskvalifikovao ostale popularne kandidate) ponovo pobedi, narodno nezadovoljstvo dostiže vrhunac. Inauguraciona svečanost 20. januara naredne godine biva prekinuta omanjom nuklearnom eksplozijom koja šalje u oblast nepostojanja omraženog predsednika, njegov marionetski kongres, ali i veći deo arhitekture Vašingtona, zajedno sa stanovništvom. Obezglavljena nacija tone u haos i nekada najmoćnija zemlja na svetu cepa se na šest novih država. U Americi počinje novi građanski rat. Evropska unija na istočnu obalu šalje mirovne snage, Rusija okupira Aljasku, a Kanađani mudro ćute. Vaš zadatak je da na čelu jedne od šest novih država (ili evropske mirovne misije) ponovo ujedinite „razorenu uniju”.

Koliko god bio naivan, scenario izgleda primamljivo i obećava dobru zabavu. Nažalost, stvari u praksi ne izgledaju nimalo sjajno. Ako poslušate savet iz Readme fajla i prvo uključite tutorijal, gledaćete nekoliko kratkih filmova koji će vas tretirati kao dete, iz čega naslućujete kojoj je ciljnoj grupi igra namenjena. Ako i dalje pratite savete izdavača i pre kampanje, u cilju što boljeg „ovladavanja upravljačkim interfejsom”, prvo zaigrate Skirmish, dobićete potvrdu crnih slutnji – ovo je strategija za „generala u kolevci”. Svi potrebni elementi su tu: lepe šarene velike ikone koje ni dečja ruka koja prvi put drži miš ne može da promaši, jedinice u celosti obojene tako da izgledaju kao detaljne plastične figurice, apsolutno ogoljen upravljački interfejs i maksimalno pojednostavljeno izvođenje. Nivoe težine u Skirmish modu tumačite na sledeći način: „beginner” = dete do pet godina, „very hard” = dete od deset godina. Starijima je konzumacija preporučljiva samo pri izuzetno jakim napadima infantilnosti.

Ako ipak zaigrate kampanju, uvidećete da je jedini način da ujedinite SAD klasično pokoravanje ostalih zaraćenih strana upotrebom vojne sile. Iako pri vrhu ekrana stoji skala vaše trenutne reputacije, ona nema veze sa diplomatskom omiljenošću jer u ovoj igri diplomatije nema. Skala ide od levog/crvenog/zlog dela ka desnom/zelenom/dobrom i zavisi od toga koliko ste u taktičkom delu igre revnosni u totalnom uništavanju neprijatelja i skloni upotrebi „prljavog oružja”. Od reputacije prikazane na skali zavisiće jedino kakve ćete specijalne moći dobijati za upotrebu u bitkama. Te specijalne moći se po zamisli kreatora igre kreću od zlih ka dobrima i više-manje se razlikuju za svaku od strana. Zle moći su, na primer, upotreba nuklearnog naoružanja, belog fosfora ili napalma, dok dobre podrazumevaju ekstra snažne oklope ili slanje klonova ili robota u boj umesto vaših jedinica. Što je moć „jača”, biće joj potreban veći broj krugova u bici da je dobijete i da se ponovo „napuni”. Kako su bitke veoma lake, najzanimljivije moći najverovatnije nikada nećete ni dočekati. Jedini resurs u igri je dolar. Za novac kupujete i popravljate jedinice koje u bitkama ne dobijaju nikakvo iskustvo, ali zato neke imaju zanimljiva imena poput lakog oklopnog transportera Evropske unije koji se zove Pandur.

Na strateškom nivou igra je još jednostavnija nego na taktičkom. Sve se svodi na osvajanje susednih teritorija koje vam donose određenu količinu novca po krugu. Novcem, kao što već znate, opremate vojsku za dalja osvajanja i tako sve dok cela mapa SAD ne bude obojena bojom vaše frakcije. Kada dođe do bitke, sve što treba da uradite jeste da od u tom trenutku raspoloživih jedinica izaberete one za koje mislite da će vam u predstojećem okršaju biti potrebne. Sledi njihov razmeštaj po taktičkoj mapi na za to predviđene heksagone. Sem ručnog razmeštanja, igra nudi i automatsko, čiju vam upotrebu ne mogu preporučiti, pogotovo u defanzivi gde će vam kompjuter obavezno postaviti jedinice tako da ih već u prvom naletu neprijatelj bez problema prepolovi. Kada se u bitkama jedinice najzad sukobe, dešava se magija – pogled se menja i na bojnom polju ostaju samo dve sukobljene jedinice koje onda po sistemu „udario ludak na ludaka” razmene vatru pa ko preživi. Iako se radnja dešava 2014. godine, zaboravite na špijunske satelite i bilo koji drugi vid izviđačke pripreme za predstojeći okršaj – dok se ne sudarite s neprijateljem na taktičkoj mapi, nikada nećete znati čime vas napada ili dočekuje. To je i jedini izazov pred koji nas Shattered Union stavlja – na strateškom nivou ćete morati pažljivo da balansirate upotrebu jedinica jer one mogu da učestvuju u samo jednoj bici po krugu. Pogrešan odabir pri nekoj ofanzivnoj akciji može da vas ostavi bez adekvatne odbrane i da tako dovede do gubitka neke oblasti i samim tim i novca koji ona donosi.

Prvenstveno razvijana za Xbox, ova igra je na PC-u lišena svih „naprednih” opcija na koje smo već poodavno navikli i izgleda u najmanju ruku osakaćeno. Grafika je za današnje standarde ispod proseka, ali zato igra prosto „leti” i na slabijim konfiguracijama. Zvuk je oskudan, često iritantan i verovatno ćete ga brzo isključiti.

Shattered Union je postavio kamen temeljac novog žanra – dečjih strategija – i treba ga shvatiti kao komad edukativnog softvera za osmogodišnje buduće pitomce vojnih škola.

Srđan ŽIVANIĆ