Star Wars franšiza ima baš sve, od legija poklonika koji su je doživljavali kao religijsko iskustvo do mase „razočaranih” koji su nakon nekog od filmova digli ruke od Lukasove bajke u dalekoj i davnoj galaksiji. U svakom slučaju, nema osobe u modernom svetu koja nije svesna Star Wars fenomena i koja nema svoj stav o njemu. Specijalna grupa smo mi, igrači kojima u opis radnog mesta ulazi to da smo SF fanovi. Svaki igrač s dužim stažom sigurno je ispoljio ceo dijapazon reakcija na Star Wars naslove – od oduševljenja njihovom genijalnošću, preko razočaranja zbog prosečnosti SW verzija trenutno popularnih žanrova, do rezignacije zbog inferiornih igara, pogotovo kada su zbog takvih „treševa” patili neki dugo očekivani („ne-Star Wars”) naslovi Lucas Artsa. Gde je ovde Battlefront II? Srećom, negde između prve i druge kategorije.

Battlefront II u svakom pogledu ispunjava sve što smo mogli da očekujemo od (finansijski) najuspešnije igre Lucas Artsa. Skoro sve što smo mogli da vidimo u prvoj igri ispolirano je, doterano i unapređeno. Single-player mod Galactic Conquest ponovo je prisutan, a ovog puta osvajanje cele galaksije donosi više nagrada za svaku osvojenu planetu, kao i veći stepen slobode pri biranju sledećeg poteza. Srce igre je kampanja Rise of the Empire koja vas regrutuje u redove 501. pešadijske divizije klonova. Ove misije vas vode kroz bitke koje se odvijaju između „Revenge of the Sith” i „A New Hope”. Sem očiglednog vizuelnog unapređenja, promenjena je i struktura misija. Tako sada, za razliku od originala, više nije dovoljno samo potamaniti sve protivničke vojnike koji su inicijalno postavljeni na mapu. Ovog puta se protivnici iznova pojavljuju svaki put i jedini način da pobedite jeste da izvršite sve zadatke u okviru date misije. Druga novost je direktna kontrola nad herojima! Slavna imena Star Wars univerzuma bila su prisutna i u originalu, ali samo kao kompjuterski kontrolisane i (gotovo) nezaustavljive pojave. Sada možete sami da igrate kao Joda, Imperator, Leja... Prisutni su i mnogi džedaji, dartovi, ali i „obični” ljudi tj. heroji koji se ne oslanjaju na Silu, kao što su Han Solo ili članovi familije Fet. Ipak, heroji su više single-player orijentisani u ovoj igri jer, iako imaju impresivne moći, lako ih je zaustaviti s nekoliko preciznih hitaca, a i nije teško zamisliti svađu saigrača oko toga ko će da bude mali zeleni sa svetlećim štapom koji smešno priča...

Najimpresivnija novost u odnosu na prethodnika jesu svemirske bitke. Možda zbog relativno malog broja igrača ili pak zbog hardverske zahtevnosti, ovo nisu epski okršaji svemirskih flota već dva kapitalna broda s malim pratećim borbenim grupama, ali to ne znači da ove mape nisu zabavne. Naprotiv. U ovim misijama igračima su dostupne samo dve klase: piloti i marinci. Prvi mogu da bolje upravljaju lovcima i popravljaju ih tokom leta, dok su drugi bolji u borbi prsa u prsa što je korisno kada krenete da zauzimate protivnički matični brod.

Sem standardne borbe do smrti tu je i varijanta CTF moda u svemiru. Na klasičnim mapama, pored svih klasa iz originala, tu je i po jedna nova za svaku stranu. Klonovi tako imaju komandira koji je naoružan teškim chaingunom i koji svim vojnicima pod svojom komandom pojačava oklop. Pobunjenicima se pridružuju slavni (i nikad viđeni) botanski špijuni. Dosledno, oni raspolažu uređajem za nevidljivost, a kad dovoljno priđu protivniku, koriste bacač plamena. Ove klase, kao i heroji, dark trooperi i droideke, mogu da se koriste tek kasnije tokom svake misije kada izvršavanjem zadataka skupite malo poena.

Single-player unapređenja donose izvestan broj noviteta, ali multiplayer ipak još uvek „krade slavu”. Na serveru se u isto vreme mogu naći između 24 i 64 igrača (u zavisnosti od toga da li igrate PS2, Xbox ili PC verziju). Iako se čini da je mogućnost da na računaru hostujete server za čak 64 osobe izuzetna prednost u odnosu na konzole, ubrzo ćete zaključiti da u Battlefront II arsenalu multiplayer mapa (ima ih 24) ne postoji dovoljno veliko ostvarenje na kojem svi ti igrači ne bi izgledali kao u autobusu GSP-a sredinom devedesetih.

Oni koji vole timske online pucačine vrlo verovatno neće biti zadovoljni onim što Battlefront II nudi. Iako je kontrola mišem bolja nego bilo koji drugi vid komunikacije s uređajem, nije moguće odupreti se utisku da je novi Star Wars shooter napisan za konzole, a kasnije samo portovan na PC računar.

Star Wars: Battlefront II uradiće s fanovima igre ono što je „Episode I” učinio sa poklonicima filma – razdvojiće zaljubljenike od pragmatika. Previše toga je već viđeno i tek malo doterano u odnosu na original, nekoliko novih mapa ne čini novu igru, a onaj rush koji smo osetili kada smo prvi put oborili AT-AT na Hotu već je doživljen u originalnoj igri. Takođe, tehnički gledano, Battlefront II nije u vrhu PC naslova ovog žanra ni što se tiče izgleda ni (još bitnije) što se tiče upravljanja. Originalna igra, ma koliko popularna u svetu, kod nas nije uspela da istisne Battlefield i njegove modove iz igraonica i sumnjamo da će nastavak biti nešto uspešniji. Zato je odlično što je Battlefront II mnogo kompletnije single-player iskustvo koje možda nije za izbirljive sledbenike timske akcije, ali predstavlja nezaobilazan naslov za svakog kome se (i dalje) sviđa Star Wars.

Dragan KOSOVAC, Milan ĐUKIĆ