Da li zato što gotovo kompletna egzistencija kompanije Dizni zavisi od uspeha filma „Letopisi Narnije: lav, veštica i ormar” (pa ne smeju da sebi dozvole neuspeh ni sa video-igrom) ili zbog toga što su u studiju Traveller’s Tales inspirisani ljudi koji ne otaljavaju svoj posao, pred sobom imamo jednu od retkih solidnih igara po (dečjem) bioskopskom hitu.

Kao i knjiga odnosno film, igra prati četvoro dece, braću i sestre Pevensi. Kako je London za vreme Drugog svetskog rata opasno mesto za decu, roditelji ih šalju na seoski posed starog profesora Kirka gde se u jednoj od zabačenih soba krije čudan ormar. Iza njegovih vrata se, sem starih kaputa, krije prolaz u potpuno novi svet, Narniju. Ne samo što je ovaj svet naseljen mitskim i fantastičnim stvorenjima već je pokriven snežnim pokrivačem magične zime koji je bacila okrutna vladarka, veštica Džejdis. Ipak, stanovnici Narnije znaju za legendu po kojoj će se pojaviti četvoro dece koja će poraziti vešticu i pomoći zakonitom kralju Narnije, lavu Aslanu, da se vrati na presto.

The Lion, The Witch and The Wardrobe je akciona arkada za najmlađe, ali i one malo starije i ni u jednom trenutku ne potcenjuje svoje potencijalne mlade igrače. Igrač vodi sve četvoro dece, birajući u svakom trenutku koga želi da vodi. Takođe, multiplayer mod igre omogućava da dvoje igrača istovremeno vode po jedan lik. Ovo će na početku igre delovati smešno i prelako, ali na nivoima pri kraju igre, kada vas pritisne masa protivnika, AI nailazi na svoje granice i lepo je imati ljudskog saigrača. Zapravo, ovaj multiplayer ostavlja utisak kao da je pravljen za roditelje koji žele da sednu sa svojim detetom i pomognu mu da vodi likove iz filma. Kontrole su prilično jednostavne: četiri kursorska i četiri akciona tastera za kretanje i aktivaciju normalnog i specijalnog napada, upotrebu predmeta i aktiviranje kombo poteza. Postoji opcija uključivanja miša za usmeravanje likova, ali taj sistem je osetno inferiorniji. Kombo akcije se aktiviraju kada naiđete na problem (prepreku ili protivnika) koji nijedan pojedinačni lik ne može da prođe – tada samo treba da približite dvoje likova prepreci i uključite kombo. Kao i sa ostalim akcijama u igri, na početku je sve prepuno indikatora i objašnjenja šta treba da se radi u datom trenutku. Kada sve ovo usvojite, igra teče glatko i sa minimalnim problemima.

Svako od braće i sestara ima svoju specifičnu ulogu u grupi. Tako je Piter najsnažniji, najbolji za blisku borbu sa protivnicima i u stanju je da se probije kroz prepreke koje druga deca ne mogu da prevaziđu. Suzan može da napadne protivnike izdaleka. Ona ume da koristi luk i strelu, kao i grudve ili teniske loptice, a sem za ubijanje protivnika ove veštine su odlične i za aktiviranje raznih „prekidača” koji su van dosega ruku. Drugi po snazi u grupi, Edmund takođe može da koristi oružje za blisku borbu kao i Piter, ali njegova specijalnost je njegova okretnost koja mu omogućuje da se penje uz stubove i dosegne ono što drugi ne mogu. Lusi, kao najmanja u četvorci, može da se provuče kroz uzane prolaze i zatim otvori vrata svojoj braći i sestri, a kasnije će naučiti da koristi pribor za prvu pomoć i leči druge likove.

Dok se kreću kroz igru, vaši likovi skupljaju novčiće i bonus predmete koji se između nivoa mogu iskoristiti za kupovinu novih veština, napada ili kombo poteza. Zapravo, pomenuto kolekcionarstvo ističe nekoliko problema koje ova igra ipak ima. Većina novčića odnosno bonusa krije se unutar predmeta raštrkanih po nivoima. Jedna stvar je kada nađete nešto u (istina veoma upadljivo) razbacanim sanducima, ali sasvim je drugo kada najveći deo jednog nivoa provedete „šamarajući” stolice, statue, vaze i fotelje ne bi li ispljunule još nešto. Drugi problem je što je kamera fiksirana za određene lokacije tj. ne možete ručno da korigujete pogled na akciju. Ovo u 90% igre nije problem, ali kamera podrazumeva da se stalno krećete napred i ako poželite da se malo vratite unazad, pogled se neće promeniti, već ćete trčati ka kameri, bez pregleda kamo idete. Jako retko, najčešće u manjim sobama, kamera koja je fiksirana u jednom od gornjih ćoškova ne pokriva sav prostor kojim likovi mogu da se kreću. Kada postanete svesni ovog propusta u kadriranju, gotovo podsvesno ćete uvek obići te zaklonjene delove jer se tamo često krije nešto svetlucavo.

Između nivoa simpatični interfejs u obliku ormara iz naslova omogućuje vam da ponovite svaki od nivoa koje ste do tada prešli kako biste ovog puta pokupili sve novčiće i bonus predmete. Ovde možete da pogledate i bonus filmove koji se otključavaju kako odmičete s igrom. Sami nivoi praćeni su i kadrovima iz filma tako da ćete do kraja igre videti sigurno više od 50% filma. Ovo s jedne strane lepo povezuje igru s filmom za one igrače koji su već pogledali film, ali, s duge strane, ako vam je igra prvi kontakt s Narnijom, može se desiti da vam ona donekle pokvari uživanje u filmu.

The Lion, The Witch and The Wardrobe je igra namenjena najmlađima u kojoj će moći da uživaju i oni malo stariji igrači, što je prava retkost u današnje vreme. Gameplay nije bespotrebno zaglupljen, likovi se razlikuju jedni od drugih i imaju svoju namenu, a i to što ne može da se igra s isključenim mozgom definitivno je plus. Takođe igra izgleda i zvuči dovoljno lepo da može da zadovolji i zahtevniju publiku od predškolske dece kojoj bi bilo dovoljno da prepoznaju junake iz šarenog filma. Traveller’s Tales je stvorio odličnu igru za ljubitelje Narnije, bez obzira na njihov uzrast. Ostaje nada da će i drugi developeri, kad krenu da prave igre po filmovima, biti toliko ozbiljni u svom pristupu ovim neozbiljnim, lepim stvarima.

Dragan KOSOVAC