Pisati o tome koliko je novi Pro Evolution Soccer superioran u odnosu na konkurentske igre bilo bi puko ponavljanje rečenica kojima je prethodno izdanje ustoličeno kao numero uno u svetu fudbalskih simulacija. Zanimljivije je i svrsishodnije poređenje novog izdanja s prethodnim iteracijama, naročito zbog činjenice da je PES ovoga puta zaista temeljno restauriran.

Suštinske izmene, u koje svakako ne spadaju blago redizajnirani meniji i osvežena muzička podloga, postoje u svim aspektima igre, a najviše na samom terenu. Dok grafika nije mnogo napredovala (pedantnije su teksture lica igrača i stadiona, senčenje je kvalitetnije, a meteorološke prilike uverljivije), animacija je bukvalno procvetala, pretvorivši igru u predstavu koju je milina gledati. Kritike na račun zapostavljene grafike treba ostaviti po strani i zbog minimalne hardverske zahtevnosti koja je ostala ista kao u prošlom izdanju (optimizacija je čak i bolja). Glasovni komentar toka utakmice nije autentičan kao vizuelna prezentacija – komentatori ponekad sasvim pogrešno interpretiraju zbivanja na terenu i uglavnom nerviraju nebuloznim komentarima koji se ponavljaju. Navijanje je uverljivo, ali repetitivno i preforsirano tako da ćete nakon izvesnog vremena verovatno poželeti da igrate bez skandiranja s tribina.

Igrači naviknuti na PES 4 neće se odmah osećati kao „kod kuće” i moraće da utroše dosta vremena na privikavanje na nova pravila igre. Najviše problema u početku predstavljaće strožije suđenje u kojem se svako agresivnije markiranje protivničkog napadača sankcioniše slobodnim udarcem. Umesto „prilepak” odbrane koja je ranije davala dobre rezultate, u defanzivnoj zoni sada treba mnogo više ozbiljnije taktizirati, izbegavati frontalne startove, a forsirati uklizavanja sa strane (klizeći startovi su osetno „kraći” i manje efikasni). Više nego ranije važno je razviti osećaj za pravovremeno reagovanje i predviđanje protivničkog poteza. Osim što se češće služi pištaljkom, sudija pažljivije prati akciju i trudi se da ne prekida igru kada to nije neophodno (poštuje tzv. prednost – faul dosuđuje tek ako oštećena strana izgubi loptu nakon nekoliko sekundi od prekršaja). Ofsajdi se i ovoga puta dosuđuju isuviše striktno – linijski sudija sokolovog oka ne „prašta” ni centimetar kopačke u ofsajdu i daleko manje greši od glavnog arbitra. Srećom, pasivni ofsajd se konačno ne sankcioniše tako da više ne treba čekati da se svi igrači povuku ispred zadnje linije odbrane.

Igrači u zoni napada se služe realističnijim driblinzima, ali sada samo najbolji pojedinci u timu mogu „fintama” da izbace iz igre protivničkog odbrambenog igrača (u PES 4 je bilo isuviše lako nadigrati defendere tako da je ova promena dobrodošla). Komande za vođenje lopte postrance („slajding”) premeštene su na analogni kontroler i izvode se jednostavnije nego pre. Ova i još nekoliko sitnijih izmena u načinu na koji se lopta kreće između igrača zahtevaju malo strpljenja i uvežbavanje tehnike, ali to ne umanjuje užitak. Šutiranje je promenjeno tako da igrač ima bolju kontrolu nad jačinom, visinom i smerom šuta – veštiji igrači imaju „srednji” šut za oštre udarce iz blizine, kao i plasirane udarce koji loptu ka golu šalju sporije i preciznije (zbog svega toga treba insistirati na postavama koje igrače boljeg skilla upošljavaju u zoni napada). Izvođenje auta i slobodnih udaraca je neznatno promenjeno – bolja je kontrola nad kretanjem lopte i jačinom udarca. Precizno nabacivanje lopte s bočnih pozicija i korner linije znatno je teže nego ranije tako da će se oni koji su navikli da lako zabiju gol nakon prodora po strani naći na ozbiljnim mukama. Dubinski pasovi su i dalje problematični, naročito ako se igrač koji prima loptu nalazi u pokretu. Veliki broj kombinacija i atraktivnih poteza koji se ne mogu izvesti na tastaturi nameću analogni džojped kao obavezno upravljačko sredstvo.

Sve u svemu, igrači su manje skloni glupim potezima nego pre, mada će vas saigrači u nekim situacijama iskulirati u klasičnom „retardinjo” stilu – otpratiće pogledom loptu koju ste servirali kao na tacni, u zoni blizu svog šesnaesterca loptu će redovno odbijati do protivničkih igrača, a ne mali broj zicera završiće u nedrima navijača na tribinama. Takvi lapsusi su sastavni deo fudbala tako da prethodno zapažanje ne treba shvatiti kao isforsiranu kritiku, mada bi bilo bolje da postoji način za neposrednije upravljanje „voljom” igrača koji ne kontrolišu loptu (npr. direktne komande za dupli pas i utrčavanje). Pasovi nisu tako precizni kao u Četvorci, fudbal se manje „lepi” za nogu i teže kontroliše, a o zadržavanju lopte pri naglim promenama pravca kretanja nema ni govora (masa lopte je odlično simulirana i putanja je dobro proračunata). Individualni kvalitet igrača najviše dolazi do izražaja tokom trčanja, naročito u završnoj fazi napada i odbrane, gde brzonogi igrači imaju veliku prednost i to je još jedan razlog da se dobro prouči spisak i raspored igrača pre početka utakmice. Ukratko, loptu je teško dogurati do protivničkog šesnaesterca, ali kada se jednom nađete u prilici za dobar šut, gol je sasvim izvestan – mrežu je, u globalu, lakše zatresti nego pre, čak i iz slobodnog udarca.

Konami i dalje kuburi s licencama, što je problem koji manje ili više pogađa svakog ljubitelja fudbala koji prati aktuelna takmičenja. Doduše, nekoliko velikih timova (Čelzi, Arsenal, Seltik, Real Madrid) na spisku igrača ima realna imena, autentične klupske oznake i druga znamenja, ali velika većina u svojim redovima ima igrače neobičnih, namerno pogrešno napisanih imena (opet, ništa što jedan dobar patch ili nekoliko sati „prčkanja” u editoru ne mogu da poprave). Ljubitelje mrežnog igranja obradovaće dobra online podrška, dok će soleri više uživati u sveobuhvatnom Master League režimu.

Pro Evolution Soccer 5 je, bez svake sumnje, pun pogodak, nova ikona za svakog ljubitelja fudbala na računaru. Veća realističnost zahteva malo vremena za privikavanje (početnici će imati mnogo više problema nego u slučaju FIFA), ali, kada se ovlada svim elementima igre, starijim verzijama igre i drugim simulacijama jamačno se više nećete vratiti.

Gradimir JOKSIMOVIĆ