Zašto i kako preći na GNU/Linux (4)

GNU/Linux odgovori na Windows programe

Pošto smo sada svi upućeni u to šta je GNU/Linux, poznajemo njegove osnovne komande, kao i strukturu fajl sistema, a takođe smo i u mogućnosti da se uspešno povežemo na svetsku Mrežu, vreme je za korak dalje. Svaki korisnik Windowsa će poželeti da pronađe aplikacije srodne onima na koje je navikao. U potrazi za programom kao što je Photoshop ili možda ACDSee definitivno možemo da vam pomognemo.

Pri prelasku na open source operativne sisteme, prosečan korisnik prvo naleti na tabelu ekvivalentnih programa za ova dva sukobljena sveta. Na adresi http://linuxshop.ru/linuxbegin/win-lin-soft-en/table.shtml možete naći temeljno uređenu stranicu, ali imajte u vidu da je prošlo mnogo vremena od poslednjeg osvežavanja. Iako i dalje predstavlja nezamenljiv izvor informacija, neke stvari, kao i poredak nekih programa na njoj, promenjeni su do današnjeg dana.

Pre nego što predstavimo odraz najčešće korišćenih Windows programa u GNU/Linuxu, zadržimo se na načinu njihove instalacije. Kao što smo do sada više puta istakli, postoje već pripremljeni samoinstalirajući paketi za pojedinačne distribucije. Izvorni kôd je ono što je zajedničko svima njima pa ćemo zato njega koristiti kao osnovu.

Najčešći, generički proces dodavanja novih programa svodi se na njihovo kompajliranje i samu instalaciju. Moguće ga je pokrenuti van X-a, ali i u okviru grafičkih konzola (xterm, gnome-terminal, konsole). Prvi korak je ./configure, a njega je najčešće potrebno izvršiti u najnižem nivou direktorijuma sa kôdom. Njegova uloga je konfigurisanje programa na osnovu strukture vašeg sistema. Slede make gde se putem kompajlera (najčešće gcc) kreira binarna datoteka i, najzad, make install što omogućava svim korisnicima računara da ga koriste. Za ovu poslednju komandu je potrebno ulogovati se kao administrator (’su’ pa lozinka), ali, ukoliko vam je jednostavnije da ne brinete oko dozvola pisanja, slobodno se „igrajte” roota sve vreme.

Ukoliko niste u mogućnosti da pokrenete proces kompajliranja, to znači da nemate instalirane Development (najčešće tako nazvane) komponente vaše distribucije, a možete ih naći na instalacionim diskovima.

Nadalje vam predlažemo kreiranje direktorijuma u najnižem nivou stabla GNU/Linux distribucije, recimo „/install”, gde će se nalaziti sav ručno i mukotrpno instaliran softver. Kada preuzmete izvorni kôd, pred vama je njegovo premeštanje u novi folder komandom mv (recimo mv /home/ljudmila /paket.tar.bz2 /install). Kôd je najčešće zapakovan pa fajlove koji se završavaju sa „.tar.gz” otpakujte komandom tar xfvz <naziv datoteke> dok za one sa ekstenzijom „.tar.bz2” koristite tar xfvj <naziv datoteke> (razlika je samo u poslednjem slovu izabranih opcija). Po raspakivanju prelazite u novonastali direktorijum sa cd <naziv foldera>.

Prilikom izbora prosečne datoteke za download, korisnik se najčešće suočava sa izborom mirrora, gde je poželjno izabrati lokaciju koja je geografski što bliža nama.

Total Commander vs. Krusader

Poređenje Windows Explorera sa Total Commanderom (SK 3/2005) nema apsolutno nikakve svrhe. Slična je situacija i sa osnovnim fajl menadžerima GNU/Linux grafičkih okruženja i Krusaderom (SK 8/2005). Iako imaju potencijal, brzinu i visok stepen prilagođavanja korisniku, nedostaje im ono na šta smo svi navikli – dva panela umesto jednog. Trenutnu stabilnu verziju Konquerora 1.60.0 možete naći na adresi www.krusader.org (3,1 MB). Program smo opisali (SK 8/2005) pa se na njemu nećemo više zadržavati. Instalacija je sasvim standardna, a u slučaju da nešto krene naopako, izvršite export KDEDIR=/opt/kde i export QTDIR=/usr/lib/qt pa ponovite postupak konfiguracije. Pokretanje aplikacije se vrši preko dijaloga Run komandom krusader ili izborom opcije Krusader iz menija okruženja.

Napomenimo da postoji i Midnight Commander (SK 3/2004), klon Norton Commandera koji je zadužen za rad u konzoli (komanda mc).

Internet Explorer vs. Mozilla Firefox

Instalacija ovog Web pretraživača urađena je u jednostavnom Windows maniru: „Next, Next, Yes, Yes...” i gotovo.

U standardnom paketu koji možete preuzeti sa web adrese www.mozilla.org/products/firefox (8,2 MB) nalazi se direktorijum ’firefox-installer’. Po ulasku u njega, potrebno je pokrenuti instalaciju uz pomoć komande ./firefox-installer. Jedino što remeti bezbrižnu instalaciju jeste potreba za kreiranjem prečice kako bi svaki korisnik mogao da koristi Vatrenu lisicu. Ukoliko ste menjali „dogovoreni” direktorijum za instalaciju, prilagodite izvršnu komandu: ln -s /install/firefox-installer/ firefox /bin/firefox. Morate imati dozvole administratora za kreiranje ovog simboličkog linka, a za pokretanje same aplikacije sada je potrebno u okviru apleta Run uneti samo ’firefox’.

Sâm program je osmišljen tako da sadrži osnovu, a svaki nesvakidašnji dodatak možete brzo i lako dodati. Na adresi https://addons.mozilla.org/?application=firefox pronaći ćete kako teme tako i plug-inove raznih namena. Svi dodaci su teški tek nekoliko desetina kilobajta, a podeljeni su po tematici: alati za download, razni flash dodaci...

Outlook Express vs. Thunderbird

Postoje klijenti za e-poštu koji su integrisani u celinu koja se dobija po instaliranju većine GNU/Linux distribucija, ali je po jednostavnosti upotrebe Thunderbird daleko ispred konkurencije. Interesantna je činjenica da nikakva instalacija nije potrebna pa je po preuzimanju arhive (9,9 MB) sa adrese www.mozilla.org/products/thunderbird nju potrebno samo otpakovati i napraviti prečicu (link) ka binarnoj datoteci. Ako je paket raspakovan u direktorijum ’/install’, komanda ima oblik ln -s /install/thunderbird/thunderbird /bin/thunderbird. Za pokretanje sveže pripremljene aplikacije potrebno je pokrenuti thunderbird u dijalogu Run.

Winamp vs. XMMS

Razlike između ovih programa svode se samo na razlike u afinitetima korisnika. X Multimedia System (XMMS) već smo opisali (4/2003), ali ako ste navikli na rad u Winampu, lako ćete se snaći: tu su standardne kontrole, plej liste i ekvilajzeri. XMMS se najčešće dobija sveže kompajliran i spreman za korišćenje uz svaku distribuciju, ali u slučaju da kod vas nije tako ili da imate stariju verziju (aktuelna je 1.2.10), posetite www.xmms.org. Instalacija iz izvornog paketa (3,8 MB) generička je, a na istoj stranici možete naći veliki broj plug-inova koji se instaliraju na isti način.

Recimo samo još da je u okviru opcija programa pod Output Plugin potrebno staviti OSS Driver ili ALSA plug-in.

Sound Forge vs. Audacity

Retko ko na računaru nema instaliran Sonic Foundry (sada Sony) Sound Forge. Njegov parnjak se može naći na adresi http://audacity.sourceforge.net. Instalacija je generička, ali njoj prethodi jedna nestandardna. Naime, za pokretanje programa Audacity 1.2.3 (4 MB) potrebno je nabaviti wxGTK-2.4.2 (5,1 MB), skup API funkcija koji možete pronaći u download sekciji pod ’UNIX/GTK’ na adresi http://wxwidgets.org.

Ovde se pravila neznatno razlikuju i potrebno je napraviti praktično dva instalaciona kruga. U direktorijumu /install/ wxGTK-2.4.2 prvo ide konfigurisanje sa dodavanjem argumenta: ./configure ––with-gtk. Drugi korak je ’make’, a potom je potrebno preći na administratorski nalog i izvršiti make install. Sledi povezivanje sveže pohranjenih dinamičkih biblioteka korišćenjem /sbin/ldconfig. U istom direktorijumu pokrenite ./configure, ali ovog puta bez argumenata. Do kraja je isto: make, make install i ponovo ldconfig. Po završetku otpakujte arhivu audacity-src-1.2.3.tar.gz, normalno instalirajte program i konačno pokrenite audacity.

Nero vs. K3B

Na polju rezanja diskova Nero Burning ROM je nezamenljiv. Isto se može reći za K3B. Preuzima se s adrese http://k3b.sourceforge.net u vidu .tar.bz2 arhive izvornog kôda (3,6 MB). Instalacija je generička, a program se odaziva na ime ’k3b’. Po prvom pokretanju pojavljuje se ekran Setup na kojem je potrebno „štiklirati” sve opcije kako bi svaki korisnik mogao da koristi sve blagodeti rezača.

Ukoliko binarne datoteke ’cddao’ ili ’cdrecord’ nedostaju (program će to veselo prijaviti), možete ih pronaći na instalacionim diskovima vaše distribucije.

PowerDVD + VirtualDub vs. Mplayer

Na matičnom sajtu www.mplayerhq.hu kukanje traje već duže vreme. Pošto je program postao složeniji do te mere da je „zagrizao” dobar deo patenata koje izgleda nije smeo, mesecima unazad vlada strah od zatvaranja cele stvari.

Iako predstavlja samo jedno u nizu opštih ostvarenja za puštanje video i audio materijala, on čini sâm vrh brega. Pored podrške za gotovo sve formate i kodeke ikada stvorene, mogućnosti prikaza televizijskog programa (ako posedujete TV karticu), puštanja DVD naslova, enkodiranja video-sadržaja (prikaz titlova s našim slovima se podrazumeva) i audio-materijala, kao i kodiranje videa pomoću mencoder dela paketa, Mplayer (SK 5/2003) predstavlja jedno od najbolje optimizovanih ostvarenja ikada! Samo kao demonstraciju moći, navedimo činjenicu da je na AMD-u 1600XP sa 256 MB memorije Mplayer u stanju da istovremeno pušta sedam filmova savršeno tečno.

Instalacija je i ovde generička, jedino što je pre pokretanja potrebno otpakovati paket sa kodecima u ’/usr/local/lib/codecs’ direktorijum. Program je predviđen za rad u konzoli, ali postoji i veliki broj grafičkih frontend varijanti. Naš savet je igranje konzolom jer je brže, a kontrola ulazno-izlaznih parametara je daleko veća.

Veličina poslednjih arhiva koje smo preuzeli iznosi 6,6 MB za Mplayer i 12,4 MB za sve kodeke.

Još neke paralele

Za pregled slika na Windowsu ACDSee je najčešći izbor. Jedan mezimac poput ovog u GNU/Linuxu ne postoji. Na njegovom mestu ovde se nalazi više kvalitetnih aplikacija približno istih mogućnosti. U KDE-u je to Kuickshow, u GNOME-u GQview i Eye of Gnome, a u samom X-u jednostavni xv i display iz paketa ImageMagick. XnView je za pola koplja ispred svih ovih, ali nema javno objavljen izvorni kôd, već samo instalacione pakete. Možete ga preuzeti sa www.xnview.com (1,3 MB), ali zaista nije neophodan.

Photoshop još uvek suvereno vlada, ali je i GNU Image Manipulation Program – GIMP (SK 4/2005) vrlo ozbiljan softverski paket i zaslužuje samo reči hvale. Često se uz distribucije dobija jedna od njegovih verzija, ali, ukoliko to nije slučaj, na www.gimp.org možete pronaći više njih. Poslednja verzija 2.3 „teška” je oko 16 MB, a može se preuzeti sa velikog broja mirrora.

Open Office (SK 10/2005) – www.openoffice.org – postaje sve ozbiljniji konkurent Officeu monopolističke kompanije Microsoft. U broju 10/2005 smo opisali novitete u verziji 2.0 beta i izneli preporuku da do daljnjeg treba koristiti verziju 1.1.5. Instalacija je jednostavna i svodi se na pokretanje binarne instalacione datoteke (slično kao kod Firefoxa i Thunderbirda).

• • •

Softvera ima u velikim količinama, i to u svim oblastima, a što je najbolje od svega – potpuno je besplatan. Prva stanica u sledećoj nabavci softvera može da bude http://sourceforge.net ili http://freshmeat.net. Vrlo kvalitetan sajt je www.icewalkers.com, a ni www.linux.org/apps nije za bacanje.

Ovim je zaokružen uvod u poglavlje o GNU/Linux operativnim sistemima. Temelji potrebni da njima ovladate su tu, kao i opšte mogućnosti, a od ovog broja započinjemo ono što će vas, verujemo, obradovati – svakog meseca će vam se iz „Sveta kompjutera” smešiti nekoliko „Lakih pingvina”.

Miloš KNEŽEVIĆ