Windows XP servisi

Da li ste se ikada zapitali ko se brine o mnogim sitnim i, po nama, nevažnim poslovima? Ko to brine o deljenju fajlova preko mreže, a ko o tome da se hardver prepozna onog trenutka kada se pojavi na kompjuteru?

Operativni sistem Windows spojio je jednostavnost sa funkcionalnošću. Svojim interfejsom kojim svako može da upravlja nametnuo se velikom broju korisnika koji se ne razumeju previše u spravu zvanu kompjuter. Uzmimo za primer USB fleš diskove. Utaknete ih u slobodan USB port, kroz nekoliko trenutaka na kompjuteru se pojavljuje još jedno slovce među hard diskovima i fleš je spreman za korišćenje. Da li ste se ikada zapitali ko se brine o tom „luksuzu”? Pa, ispod svog svetlucavog izgleda, Windows XP upošljava armiju „radnika” za koje većina nije ni čula – servise.

Šta su servisi?

Servisi nisu ništa drugo nego programi koji se izvršavaju „transparentno”, u pozadini, što znači da im nije lako ući u trag dok rade. Ne pojavljuju se na Taskbaru niti u System Trayu, pokraj časovnika. Jedino mesto gde možete postati svesni njihovog prisustva jeste Windows Task Manager. Pod stavkom Processes se po čistoj instalaciji Windowsa nalazi brdo nekakvih EXE fajlova za koje malo ko zna šta rade. Ti EXE fajlovi nisu ništa drugo nego svi trenutno aktivni procesi na kompjuteru. Iza većine ovih nepoznatih procesa, često nelogičnog imena, kriju se servisi.

Kako doći do servisa?

Na prvi pogled, izgledaće vam da je servise teško kontrolisati jer se s teškoćom prate dok su aktivni. Pa, nije tako. Dovoljno je pokrenuti „services.msc” iz komandne linije i otvoriće vam se konzola za upravljanje servisima. Tu se mogu videti najbitniji parametri za svaki servis ponaosob kao što su ime servisa, kratki opis, status, način pokretanja i nalog pod kojim se dotični servis pokreće. Prva tri polja su jasna. Način pokretanja je takođe jasan, ali ipak treba skrenuti pažnju na svaku od tri moguće vrednosti i na to šta ona stvarno znači. Krenućemo od Disabled. Ovo znači da se servis nikako ne može pokrenuti. Zašto je ovo važno? Pa, ako servisu nije zabranjeno da se pokreće, moguće je softversko pokretanje servisa (bez znanja korisnika), što može dovesti do problema sa zaštitom. Ovako eksplicitno kažemo da se servisu zabranjuje pokretanje. Sledeće stanje je Manual. Ovim naglašavamo da lično želimo da biramo da li će se servis pokrenuti ili ne. Naravno, ovako je softverski moguće pokrenuti servis, pa čak i bez znanja korisnika. Najčešće se ovakav način pokretanja koristi ako želimo da servis bude pristupačan, a u isto vreme i znamo u kojem stanju želimo da bude tokom rada računara. Poslednji način je Automatic. Kao što mu ime kaže, ovaj način se brine da se servis pokreće automatski. Tako pokrenuti servis će se, ako više nije potreban, sam zaustaviti. To je lepo zamišljeno u teoriji, ali u praksi važi da će se svi servisi stavljeni na Automatic pokrenuti, a eventualno jedan ili dva zaustaviti. Ako neki servis nije potreban, bolje ga je staviti na Manual ili Disabled. Treba još napomenuti i da su servisi globalni. To znači da svi korisnički nalozi imaju jednu jedinu konfiguraciju servisa i njihovo menjanje utiče na sve korisničke naloge. Isto tako, poslednje stanje servisa se pamti – ako ugasite računar sa nekim servisom koji je pokrenut, on će se pokrenuti i pri sledećem startovanju računara i obratno. Potrebno je obratiti pažnju samo na to da zaustavljanje nekog servisa može da onemogući pokretanje drugih servisa ili programa i time degradira funkcionalnost operativnog sistema.

Kako kontrolisati servise?

Za pokretanje servisa je, kao prvo, potrebno da se on ne nalazi u stanju Disabled. Znači, ako je način pokretanja servisa bilo Manual bilo Automatic, servisu možemo menjati stanje, tj. to da li je pokrenut ili zaustavljen. Ako je samo potrebno na brzinu promeniti status servisa, dovoljno je desnim klikom miša izabrati jednu od pet akcija. Naravno, u zavisnosti od trenutnog statusa i samog servisa, moći ćete da odaberete dozvoljenu akciju. Start i Stop su jasne samo po sebi, Restart radi isto kao kada bismo uradili Stop pa Start, Pause i Resume kontrolišu samo privremeno zaustavljanje servisa. Za neku detaljniju kontrolu servisa potrebno je otvoriti Properties bilo dvoklikom na servis bilo biranjem iz menija na desni klik. Prozor koji će se pojaviti daje mnogo više kontrole nad odabranim servisom. Na kartici General moguće je promeniti i videti one najvažnije parametre kao što su ime, kratak opis, način pokretanja, putanja do EXE fajla iza kojeg se krije servis, trenutno stanje i kontrola tog stanja. Baš na ovoj kartici možete promeniti način pokretanja nekog servisa u neko od prethodno opisanih stanja. Na sledećoj kartici, Log On, naći ćete parametre vezane za pokretanje datog servisa pod određenim korisničkim nalogom. Ovo je važno za administraciju sistema sa korisnicima kojima su privilegije ograničene. Da bismo ovo malo bolje objasnili, daćemo primer. Možete da postavite da obični korisnici nemaju privilegije pisanja, ali je antivirusnom programu (koji najčešće radi kao servis) potrebno omogućiti pun pristup kompjuteru, što je moguće jedino na administratorskom nalogu. Da ne biste davali nepotrebne privilegije običnim korisnicima (sigurnosti i stabilnosti radi), dovoljno je samo u servisu antivirus programa staviti da se on startuje pod korisničkim nalogom administratora sistema. Treća kartica, Recovery, odnosi se na uputstva šta sistem treba da uradi u slučaju neispravnosti datog servisa. U većini slučajeva, za neke sistemski kritične servise nije moguće promeniti ponašanje u datim situacijama. Ovo je takođe zgodno prilikom administracije sistema jer ako se neki servis ne pokrene (npr. antivirus), bilo bi poželjno da se administrator obavesti jer takva greška predstavlja sigurnosni rizik. Poslednja, četvrta kartica Dependencies čisto je informativne prirode. Na ovom listu ćete lako naći od kojih servisa zavisi pokretanje, kao i koji servisi zavise od pokretanja trenutnog servisa.

Šta radi koji servis?

Na ovo pitanje je već malo teže odgovoriti jer nema univerzalnog odgovora. Kao i svi drugi programi (a servis jeste program), i svaki servis ima svoju namenu. U ovom našem pregledu je većina standardnih Windowsovih servisa, kao i posledice njihovog zaustavljanja. Nemojte paničiti ako neke od ovih servisa nemate jer, zavisno od instalacije Windowsa, neki servisi mogu izostati. Primetićete da iza većine servisa stoji proces svchost.exe (Service Host), ali to je samo zato što se radi o generičkom procesu koji služi za pokretanje servisa koji se nalaze u DLL (Dynamic Link Library) fajlovima.

U zavisnosti od namene računara, zaustavljanje pojedinih servisa na nekom kompjuteru neće degradirati njegovu upotrebljivost, dok su na drugim kompjuterima ti isti servisi neophodni za normalan rad. S druge strane, servisi mogu da pripadaju programima koje ste instalirali pa nakon instalacije programa možete da proverite da li vam se „ugnezdio” neki novi servis. Jedini način da se upoznate sa svrhom nekog potpuno nepoznatog servisa jeste da utvrdite gde se dotično parče programa nalazi ili da, u krajnjem slučaju, eksperimentalnim putem utvrdite da li vam je on potreban ili ne.

Ne zaboravite da svaki servis koristi određenu količinu memorije tako da je moguće osloboditi ili zauzeti znatnu količinu memorije samo njegovim zaustavljanjem ili pokretanjem na računaru.

Standardni Windows XP servisi

Alerter (services.exe) – Alerter servis služi za obaveštavanje korisnika o administrativnim upozorenjima preko mreže. Treba naglasiti da ovo nije servis odgovoran za pop-up prozore koji se ponekad pojavljuju. Za normalan rad ovaj servis nije potreban, a pošto od njega ne zavise neki drugi servisi, trebalo bi da bez posledica možete da ga isključite.

Application Layer Gateway Service (alg.exe) – Ovaj servis je sastavni deo Windows Firewalla i deljenja Internet konekcije i služi da dozvoli korišćenje plug-inova za firewall. Pošto je Internet konekcija kod operativnog sistema Windows XP nešto složenija stvar, ovaj servis bi trebalo ostaviti na podešavanjima koja su „došla” sa instalacijom. U protivnom, može se lako desiti da Internet konekcija prestane da radi.

Automatic Updates (svchost.exe) – Odmah je jasno da ovaj servis služi za automatsko dovlačenje zakrpa za Windows preko Interneta. Ovaj servis možete ili isključiti ili ostaviti uključenim, u zavisnosti od toga da li želite da Windows skida zakrpe. Inače, servis se može zaustaviti/pokrenuti i preko Control Panel –> System –> Automatic Updates.

ClipBook (clipsrv.exe) – ClipBook servis služi za deljenje Copy/Paste bafera između kompjutera unutar mreže. Ako kompjuter nije unutar mreže ili u mreži nema potrebe za deljenjem informacija, nije potrebno držati ovaj servis uključenim.

Computer Browser (svchost.exe) – Servis služi za održavanje liste kompjutera koji se nalaze u mreži. Dva kompjutera unutar lokalne mreže preuzimaju dužnost da prilikom zahtevanja liste kompjutera koji su trenutno na mreži pošalju taj spisak. Ako jedan (ili oba) kompjutera iz nekog razloga prestanu sa slanjem ovih podataka, ovaj servis će se potruditi da zameni neki od tih kompjutera. I pored isključivanja ovog servisa, sve usluge unutar mreže ostaju funkcionalne tako da ako kompjuter nije u mreži ili imate mrežu na kojoj nije potrebno da baš taj računar vrši ovu funkciju, ovaj servis se takođe može isključiti bez posledica.

Cryptographic Services (svchost.exe) – Ako ste od Windows XP sistema ikada dobili poruku da drajveri nisu verifikovani, onda je ovaj servis pokrenut. Služi za potvrdu potpisa Windows fajlova. Zakrpe za Windows, instalacije drajvera, instalacija DirectX-a i još mnogi drugi vitalni delovi Windowsa zahtevaju ovaj servis. Ne preporučujemo zaustavljanje ovog servisa.

DHCP Client (svchost.exe) – Prilikom konektovanja na Internet, svaki put se kompjuteru dodeli neka IP adresa. Ovaj servis je odgovoran za to da kompjuter primi dodeljenu IP adresu. Servis je neophodan za računar unutar neke mreže ili za računar koji povremeno izlazi na Internet. Ne preporučujemo zaustavljanje ovog servisa.

Distributed Link Tracking Client (svchost.exe) – Unutar velikih mreža sa deljenim fajlovima važno je da linkovi na fajlove budu redovno ažurirani. U slučaju da se neki od fajlova prebaci na drugu lokaciju, ovaj servis će se pobrinuti da se svi linkovi na taj fajl ažuriraju kako treba. Na kućnim kompjuterima, kao i u malim mrežama nema velike potrebe za ovim servisom tako da može biti isključen.

DNS Client (svchost.exe) – Kao i DHCP Client, i ovaj servis je neophodan za normalno korišćenje računara u mreži ili na Internetu. Ne savetujemo da se servis isključuje.

Error Reporting Service (svchost.exe) – Ako aplikacija ili servis nemaju standardno prijavljivanje grešaka, ovaj servis će se pobrinuti da se greška prijavi Microsoftu. Iako ne vidimo potrebu da ovaj servis držite aktivnim, ako želite da date doprinos daljem razvoju zakrpa za Windows, ostavite ga.

Event Log (services.exe) – Zgodna stvar u vezi sa ovim servisom jeste to što možete pogledati zbog čega neka aplikacija ne radi kako treba jer se preko njega mogu videti sve greške, kao i drugi vitalni podaci (Control Panel –> Administrative Tools –> Event Viewer).

Fast User Switching Compatibility (svchost.exe) – Servis je neophodan za brzo menjanje korisničkih naloga. Ako imate samo jedan nalog ili ne koristite ovu opciju u Windowsu, slobodno isključite ovaj servis.

Help and Support (svchost.exe) – Ako koristite Help vezan za Microsoftove proizvode (bilo online ili offline tipa), ovaj servis vam je potreban. Ako ne koristite pomoć, možete da ga isključite. Samo, pažnja: onog trenutka kada budete zatražili pomoć od Microsofta, ovaj servis će se sam opet pokrenuti, nevezano za sve vaše napore da ga isključite. Eh, taj Microsoft...

IMAPI CD-Burning COM Service (imapi.exe) – Odgovoran je za snimanje CD-a preko standardnog Windows okruženja. Preporučujemo da ostavite ovaj servis sa standardnim podešavanjima, osim u slučaju da nemate CD rezač.

Indexing Service (cisvc.exe) – Servis je odgovoran za brzo pretraživanje fajlova na lokalnom i udaljenim računarima. Iako deluje primamljivo, ovaj servis uzima dosta sistemskih resursa (i memorije i procesora) tako da, ako je pokrenut, očekujte pad performansi, izuzev brzog pretraživanja zbog kog ovaj servis i postoji.

Internet Connection Firewall and Internet Connection Sharing (svchost.exe) – Servis je odgovoran za firewall i deljenje konekcije. Ne preporučujemo menjanje podešavanja ovog servisa jer se lako može izgubiti funkcionalnost Internet konekcije.

Logical Disk Manager (svchost.exe) i Logical Disk Manager Administrative Service (dmadmin.exe) – Ova dva servisa su potrebna za upravljanje diskovima. Preko njih je moguće deliti disk na particije i menjati slovo određenom disku. Prvi služi za detekciju novih diskova i stalno osvežavanje podataka, dok se drugi pokreće prilikom manipulacije diskovima.

Messenger (svchost.exe) – Ovaj servis je odgovoran za poneki pop-up prozor koji ste imali u prilici da vidite dok ste mirno surfovali Internetom. Inače, ovaj servis služi za slanje kratkih pop-up poruka preko mreže. Ako želite da vidite kako ove poruke izgledaju, pokrenite servis i u komandnoj liniji (Start -> Run) otkucajte „net send 127.0.0.1 „Zdravo”.

Net Login (lsass.exe) – Služi za logovanje na mrežni domen. Unutar kućnih mreža i samostalnih računara ovaj servis nije potreban.

NetMeeting Remote Desktop Sharing (mnmsrvc.exe) – Servis služi za upravljanje kompjuterom na daljinu preko NetMeetinga. Ako se ne koristi ova vrsta kontrole, servis se slobodno može isključiti.

Network Connections (svchost.exe) – Ovaj servis se brine o mrežnim konekcijama. Iako je moguće isključiti ovaj servis bez većih posledica po mrežu i Internet konekciju, ne preporučujemo vam da to radite.

Network Location Awareness (NLA) (svchost.exe) – Ako koristite deljenje Internet konekcije, ovaj servis je neophodan na serveru.

Plug and Play (services.exe) – Srce Plug & Play tehnologije. Ne preporučujemo zaustavljanje ovog servisa.

Portable Media Serial Number (svchost.exe) – Pomoću ovog servisa, Windows doznaje jedinstveni broj vašeg MP3 plejera. Iako će većina MP3 plejera raditi i bez ovog servisa, ovo može uticati na prestanak rada prilikom sinhronizacije iz Window Media Playera, a mogući su i problemi sa zaštićenim audio/video fajlovima.

Print Spooler (spoolsv.exe) – Ako imate printer, ovaj servis je preko potreban pošto je on zadužen za slanje podataka štampaču (bilo direktno ili u lokalnoj mreži). Zaustavljanje ovog servisa će onemogućiti upotrebu bilo kog štampača koji posedujete, makar oni bili i mrežni štampači ili štampači u fajlove (Acrobat Distiller).

Protected Storage (lsass.exe) – Ako ste se zapitali ko brine o sigurnosti vaših poverljivih i zaštićenih informacija, to je ovaj servis.

Remote Access Auto Connection Manager (svchost. exe) i Remote Access Connection Manager (svchost. exe) – Stvaranje mrežne konekcije jeste posao ova dva servisa. Ako kompjuter ima dodira s mrežom, ne bi trebalo isključivati ove servise.

Remote Desktop Help Session Manager (sessmgr.exe) – Ovaj servis služi da omogući upravljanje kompjuterom na daljinu, ali ovog puta bez NetMeetinga. Ako vam nije potrebna ova usluga, slobodno možete da isključite servis.

Remote Procedure Call (RPC) (svchost.exe) – Srce većine servisa. Skoro svi servisi zahtevaju da on bude pokrenut. Ne pokušavajte da ga zaustavite jer u protivnom može lako da se desi da kompjuter prilikom restarta ne bude operativan.

Remote Registry Service (svchost.exe) – Upravljanje registry bazom s udaljenog kompjutera. Zvuči zanimljivo? Pa i ne baš. Ako vam nije potreban, nema razloga da bude pokrenut.

Removable Storage (svchost.exe) – Ovaj servis se stara o svim izmenjivim medijima. Tu spadaju i CD/DVD čitači pa nije baš preporučljivo da se ovaj servis zaustavi.

Secondary Logon (svchost.exe) – Servis omogućava da se programi pokreću pod drugim korisničkim nalogom dok ste ulogovani. Zgodna stvar prilikom administracije sistema, ali ako postoji samo jedan korisnik računara, ovaj servis nije neophodan.

Security Accounts Manager (lsass.exe) – Brine se o korisničkim nalozima i njihovoj sigurnosti. Nije poželjno menjati ovaj servis.

Server (svchost.exe) – Ako je računar u mreži i potrebno je deliti fajlove i štampač preko mreže, ovaj servis je potreban.

Shell Hardware Detection (svchost.exe) – Preko ovog servisa Windows zna da ste ubacili neki novi disk i omogućuje AutoPlay.

Smart Card (SCardSvr.exe) i Smart Card Helper (SCardSvr.exe) – Na nekim računarima postoje SmartCard čitači i autentifikacija korisnika se može vršiti preko ovih memorijskih kartica. Ako nema ove vrste čitača, ni servis nije potreban.

SSDP Discovery Service (svchost.exe) i Universal Plug and Play Device Host (svchost.exe) – Iako ima Plug&Play u imenu, ne odnosi se na onaj koji nam je poznat. Ovo je mrežna verzija Plug&Play standarda i nije tako česta. Može se naći kod nekih rutera, TCP/IP skenera i štampača. Takođe može napraviti probleme pri mrežnoj vezi DirectX igre sa serverom.

System Event Notification (svchost.exe) – Obaveštava sistem o događajima kao što su uključenje računara, isključenje računara... Najbolje bi bilo da se servis ostavi na standardnim podešavanjima.

System Restore Service (svchost.exe) – Servis koji je odgovoran za funkciju System Restore u Windowsu. Servis se podešava prema ukusu.

Task Scheduler (svchost.exe) – Zakazivanje određenih akcija u određeno vreme jeste posao ovog servisa. U slučaju da nije potrebna ova usluga, servis se može zaustaviti.

TCP/IP NetBIOS Helper Service (svchost.exe) – Podrška NetBIOS i WINS mrežama.

Telephony (svchost.exe) – Servis koji se stara o DialUp konekcijama. U ovo spadaju i neke DSL konekcije pa ako kompjuter ima pristup Internetu, najverovatnije je da ne može dobro da radi bez ovog servisa.

Telnet (tlntsvr.exe) – Omogućava podizanje Telnet servera na kompjuteru. U normalnim uslovima nije potreban.

Terminal Services (svchost.exe) – Služi za nadgledanje udaljenih korisnika koji su prijavljeni na kompjuter. Neophodan je ako je potrebno uključiti Fast User Switching.

Themes (svchost.exe) – Sve one šarene teme, zvuci i pozadine u Windowsu specijalnost su ovog servisa.

WebClient (svchost.exe) – Ovaj servis služi za kreiranje i menjanje fajlova preko Interneta. Moguće ga je isključiti pošto se u normalnom radu ovako nešto ne sreće, uz manji rizik da neki od Microsoftovih programa ne radi posle njegovog zaustavljanja.

Windows Audio (svchost.exe) – Svi zvuci koje računar proizvodi ili prima idu preko ovog servisa tako da je u većini slučajeva neophodan.

Windows Image Acquisition (WIA) (svchost.exe) – Neke Web kamere, skeneri i kamere služe se ovim servisom da bi slali sliku na vaš sistem. U slučaju da na kompjuter nije povezan neki od WIA kompatibilnih uređaja, zaustavljanje ovog servisa proći će bez posledica.

Windows Installer (msiexec.exe) – Koristi se za instalacije koje dolaze u MSI paketima. Iako nisu tako česte, bolje je ostaviti ovaj servis jer se ponekad ovakvi paketi provuku neopaženo unutar samoraspakujućih EXE instalacija.

Windows Management Instrumentation (svchost.exe) – Preko ovog servisa se dobijaju informacije u Dependancies listi. Iako nije od kritične važnosti, ipak je bolje ostaviti ovaj servis da radi.

Windows Time (svchost.exe) – Servis koji služi da se časovnik na kompjuteru sinhronizuje preko Interneta. Ako nemate stalni pristup Internetu, malo je verovatno da će vam ovaj servis ikada zatrebati. Uostalom, ko bi još traćio ionako slab protok na sinhronizaciju sata? Slobodno možete isključiti ovaj servis bez posledica po sistem, osim povremenog kašnjenja sata.

Wireless Zero Configuration (svchost.exe) – Omogućava autokonfiguraciju na bežičnim mrežama, kao i podatke o kvalitetu veze. Većina korisnika ne koristi ovaj vid komunikacije pa im samim tim nije potreban ovaj servis.

Workstation (svchost.exe) – Ovaj servis je odgovoran za komunikaciju servera i klijenta. Preko njega se ostvaruje komunikacija sa drugim kompjuterima u mreži. Kako mrežni saobraćaj i mnogi drugi servisi zavise od ovoga, preporučujemo da se ostavi na standardnim podešavanjima.

Čemu sve to?

Možda nećete potpuno ovladati servisima koji se nalaze ispod lepog izgleda Windowsa XP, ali steći ćete makar maglovitu sliku o tome koliko je neki operativni sistem složen. I zapamtite, ispod svetlucave maske krije se veliki broj „marljivih” programčića koji se brinu za vaš komfor. Vama ostaje samo još da odlučite koliko ovih „radnika” želite da zaposlite ili otpustite. Na sreću, ne plaćate ih novcem, već samo procesorskim vremenom i memorijom, ali toga na računarima nikada nemamo dovoljno.

Vladimir ČABRILO