Olympus µ740 i µ750

Olympus µ740

Skoro svi vodeći proizvođači digitalnih fotoaparata ove jeseni su predstavili po nekoliko novih modela aparata. Među njima je i Olympus koji je svoj asortiman proširio sa četiri modela koji pripadaju stilizovanoj µ (engl. izgovor mju) seriji. Kako bi ispratio trendove i sve veće zahteve korisnika, Olympus je u svoje nove modele počeo da ugrađuje „duži” objektiv i stabilizator slike. Dva modela koja smo dobili na test nose oznaku µ 740 i µ 750. Oba imaju sedam megapiksela, 5X optički zum i fizički su potpuno isti. Jedina i veoma bitna razlika među njima jeste to što je u model 750 ugrađena i stabilizacija slike. Pošto se ova dva aparata po izgledu ne razlikuju, sve napisano u narednim redovima odnosiće se na oba modela, a eventualne razlike će biti napomenute.

Veličina ugrađenog CCD senzora je 1/2,3 inča i u stanju je da prepozna 7,1 megapiksela. Smešten je unutar kvalitetnog stilizovanog, aluminijumskog kućišta jedinstvenog, „trouglastog” dizajna sa malo oštrijim linijama. Kao i kod ostalih modela iz µ serije, kvalitet izrade i završne obrade je na visokom nivou, a poznata Olympusova oznaka All Weather govori o „podršci” za nesmetano korišćenje aparata po kiši, snegu ili na plaži. Za kvalitetan i fluidan prikaz na LCD-u dijagonale 2,5 inča je, pored rezolucije od 215.000 piksela, zaslužna Olympusova tehnologija Bright Capture koja posvetljuje ekran u lošim svetlosnim uslovima do tri puta više od konkurentskih modela, što doprinosi komforu u radu. U donjem desnom uglu, na poleđini aparata, grupisani su svi dugmići potrebni za korišćenje aparata. Kvalitetne su izrade, a osobe sa malo većom šakom će možda imati problema prilikom korišćenja zbog njihove male veličine. Iznad te grupe se nalazi kontrolni točkić za odabir režima rada fotoaparata. Olympus µ 750 na tom točkiću ima jednu ikonicu, to jest režim više koji je zadužen za elektronsku stabilizaciju slike koja dizanjem ISO vrednosti povećava brzinu okidača i time umanjuje rizik od nastanka „mutnih” fotografija. Model µ 750, pored pomenute elektronske, poseduje i mehaničku stabilizaciju koja podrhtavanje aparata kompenzuje mehaničkim pomeranjem CCD senzora unutar aparata, što je, naravno, bolje, kvalitetnije i nešto skuplje rešenje. Na gornjoj strani, model µ 750, pored okidača i dugmeta za uključivanje odnosno isključivanje aparata ima i dugme za aktiviranje pomenute mehaničke stabilizacije slike. Na desnoj strani aparata je USB 2.0 priključak i mesto za kačenje uzice za nošenje. Plastičan ali kvalitetan poklopac na donjoj strani, pored metalnog navoja za stativ, „krije” mesto za proširenje interne memorije od 17 MB putem xD memorijskih kartica, kao i mesto za Li-ion bateriju kapaciteta 740 mAh. Optičko tražilo sve više izostaje sa liste specifikacija u ovoj klasi fotoaparata tako da je to slučaj i kod ovih modela. Dimenzije aparata su 96 x 54 x 24 mm, a masa sa baterijom je oko 170 grama.

Olympus µ740

Objektiv je Olympusov sa optičkim uvećanjem od 5X i ekvivalent je 36–180 mm. Maksimalna rezolucija snimljene fotografije je 3072 x 2304 piksela, a prosečna veličina slike je oko 3 MB. Olympus i dalje nije unapredio svoj framerate video-zapisa tako da i ovi modeli snimaju kratke filmove u rezoluciji od 640 x 480 ili 320 x 240 piksela sa 15 sličica u sekundi. Zbog tih 15 sličica, filmovi nisu „tečni”, ali su sasvim upotrebljivi. Što se tiče fotografisanja, ovi uređaji, kao i svi iz µ serije, namenjeni su isključivo početnicima i nezahtevnim korisnicima. Aparati se u potpunosti oslanjaju na automatiku i korisnik je u mogućnosti da izabere jedan od čak 23 predefinisana režima rada (scena) koji pokrivaju gotovo sve moguće situacije: portret, noćni pejzaž, plaža, muzej i slično, a postoji i vrlo koristan guide režim gde aparat „uči” i govori neiskusnim korisnicima na koje parametre pri fotografisanju bi trebalo da obrate pažnju, u zavisnosti od toga šta i kako slikaju. Korisnik u poluautomatskom (Program) režimu može da utiče na ISO vrednost, kompenzaciju ekspozicije i da sam izmeri balanse bele boje, što je dobrodošla opcija imajući u vidu da aparati, s vremena na vreme, greše na tom polju.

Olympus µ750

Još jedna velika i vrlo pozitivna novina koja se odnosi na korišćenje aparata jeste to što Olympus sada „razume srpski”: kompletan meni, bez izuzetaka, preveden je na srpski jezik, kao i detaljno štampano uputstvo koje se dobija u osnovnom paketu. Ukoliko aparat nema srpski meni, sa Interneta se on može „skinuti” i pomoću programa Olympus Master, takođe prevedenog, ubaciti u aparat. Navigacija kroz meni aparata deluje pomalo konfuzno i potrebno je malo vremena kako bi se korisnik navikao. Kada govorimo, uopšte, o korišćenju aparata, Olympusovi modeli nisu brzinski šampioni, ali i pored toga, rad sa njima je dosta udoban. Izoštravanje je gotovo trenutno kada se slika napolju, po danu, dok u slabijim svetlosnim uslovima ta brzina očekivano opada. Iako nemaju pomoćnu lampicu za fokusiranje pri slabijem svetlu, aparati se vrlo dobro ponašaju u takvim situacijama i uglavnom uspevaju pravilno da fokusiraju.

Olympus µ750

Kvalitet slike je, generalno, odličan kada se slika pri dnevnom svetlu, sa velikom količinom detalja, bez šuma, dobrim kontrastom i korektno prikazanih boja. Hromatske aberacije su vidljive, ali su u granicama normale. Kako pada mrak, kod modela µ 750 dolazi do izražaja stabilizacija CCD senzora zahvaljujući kojoj korisnik može da napravi „čistije” fotografije, sa dosta manje šuma, jer pri istim uslovima osvetljenja nije potrebno podizati ISO vrednost kao kod modela µ 740. Inače, kod oba aparata ISO 800 je neka gornja granica gde su fotografije upotrebljive za pregled na računaru i razvijanje fotografija u standardnom formatu. Kolorni šum na ISO 1600 i ISO 2500 (Available Light režim) „pojede” gotovo sve detalje na slici.

Kako je borba i trka među proizvođačima po pitanju većeg broja megapiksela gotovo prestala, potencijalni kupci, pored kvalitetne izrade i kvalitetnih fotografija, više obraćaju pažnju na neke druge, unikatne opcije koje će imati njihov budući ili sledeći digitalni fotoaparat. Tu se „ubacuje” Olympus sa svojom potpunom adaptacijom za srpski jezik, dvogodišnjom garancijom i konkurentskom cenom. Od dva opisana modela, mi bismo ipak izabrali µ 750 sa mehaničkom stabilizacijom slike jer se po malo višoj cenu dobija jedna zaista korisna opcija.

Petar VEINOVIĆ