AMD Athlon 64 X2 5000+

AMD Athlon 64 X2 5000+

Od pojave Core 2 procesora, AMD kao da se povukao u „ilegalu”. Svesni prednosti koju ima Intel, zaposleni u ovoj kompaniji se oglašavaju retko, a i tada ne daju nikakve pompezne izjave. Čak je i kupovina kanadskog ATI-ja prošla bez gromoglasnih najava iako je u pitanju možda najvažniji događaj prošle godine u IT svetu. Stoga ne čudi ni što je i pojava novog jezgra, prvog koje je AMD izradio u 65-nanometarskom procesu izrade, prošla u tišini. Od marketinga ove kompanije moglo se čuti samo nekoliko rečenica o novim modelima u ponudi i nekoliko reči o specifikacijama. Sudeći samo po tome, moglo bi se zaključiti da AMD ne pridaje veliki značaj prelasku na 65 nm proces izrade i pogodnostima koje se time dobijaju. Mi imamo drugačije mišljenje pa ćemo i ovaj tekst posvetiti novom jezgru urađenom u 65 nm. Proizvodni proces izrade je značajan za svakog proizvođača jer su troškovi, kapacitet proizvodnje i zarada u direktnoj zavisnosti od toga koliko se „sitan” proces proizvodnje koristi, a to je veoma bitno kada ste inferiorni na tržištu i cenama se borite protiv mnogo jačeg rivala.

Da bi ostao konkurentan nakon izlaska Intelovih Core 2 Duo procesora, AMD je morao znatno da obori cene Athlona, posebno dvojezgarnih X2 modela na kojima se najviše i zarađivalo. Jezgra od 90 nm su skuplja za proizvodnju, a AMD mora da ih prodaje jeftinije od Intelovih urađenih u 65 nm jer su Core2Duo procesori neosporno bolji od Athlona X2.

S obzirom na to da su arhitektura K8L i jezgro Barcelona još daleko, AMD-u je neophodan prelazak na 65 nm makar zbog profita i ostajanja u trci. Pri tome, AMD će koristiti 65 nm proces izrade za sve buduće procesore pa je ovo odlična prilika testiranje nove tehnologije.

Novo jezgro se zove Brisbane i proizvodi se u fabrici u Drezdenu. U pitanju je dualcore i koristi se za Athlon 64 X2 procesore. Sadrži oko 153,8 miliona tranzistora i zauzima 126 mm^{2 „vafera” što je ogromna ušteda u odnosu na prethodnika, jezgro Windsor} koje je za isti broj tranzistora trošilo 183 mm^{2 silicijuma. Skoro 50 odsto uštede direktno se odražava i na broj procesora koji se mogu proizvesti iz jednog wafera} od 300 mm kakve AMD koristi, kao i na troškove.

Isti broj tranzistora ukazuje da je u pitanju prosto „usitnjavanje”, međutim poređenje procesora sa jezgrima Windsor i Brisbane na istom taktu pokazalo je blagu prednost starog jezgra, posebno u radu sa memorijom. Uzrok je pronađen u nešto većim latencijama drugostepenog keša koje je AMD uveo iz nepoznatog razloga. Ili je u pitanju problem u prvim revizijama 65 nm jezgra ili AMD planira reviziju i povećanje drugostepenog keša (mnogo verovatnije). U svakom slučaju, i Brisbane koristi 2 x 512 KB drugostepenog i 2 x 64 KB za instrukcije i 2 x 64 KB prvostepenog keša za podatke. Tu su i svi skupovi instrukcija koje su podržavali i prethodni Athloni: 3DNow, MMX, SSE3, x86-64 itd.

Athloni koji će koristiti novo jezgro su novi-stari modeli oznaka 4000+, 4400+ i 4800+ i potpuno novi 5000+. Modeli 4000+, 4400+ i 4800+ su postojali i ranije, koristili su jezgro Toledo i imali 2 x 1 MB drugostepenog keša. Upravo su Core2Duo procesori razlog zbog kojeg su ovi procesori izbačeni iz ponude. Sa ukupno 2 MB L2 keša bili su skupi za proizvodnju i neisplativi sa novom politikom cena. Sada ih AMD „rehabilituje” sa Brisbane jezgrom. Rade na za AMD nestandardnim radnim taktovima 2,1, 2,3 i 2,5 GHz, što je postignuto „polovičnim” množiocima (10,5x, 11,5x i 12,5x), dok najjači 5000+ sa množiocem 13x radi na 2,6 GHz. Nažalost, zbog ovakvih vrednosti množilaca, DDR2-800 memorija ne radi na punih 800 MHz, već na nešto manjim vrednostima što je problem sa svim AM2 procesorima kada im množioci nisu celi brojevi. Ipak, do sada su svi Athloni radili sa celobrojnim množiocima, samo su „overklokeri” imali problema sa ovim kada nameste svoje Athlone na nestandardni množilac.

Za sada će samo ova četiri modela koristiti jezgro Brisbane, ali je sigurno da će AMD, čim ovlada 65 nm proizvodnjom, prebaciti sve Athlone X2 na novo jezgro zbog uštede koja se dobija njegovim korišćenjem.

Pored nižih troškova, 65 nm proces obezbeđuje da svi novi Athloni 64 X2 koji ga koriste dobiju oznaku „EE”. „Energy Efficient” u AMD-ovoj terminologiji označava procesore koji imaju TDP manji od 65 W. To obezbeđuje još manje zagrevanje i potrošnju energije i jedina je prednost koju AMD ima u odnosu na konkurenta. Uz C’n’Q, i novi Athloni se spuštaju na 1 GHz kada to situacija dozvoljava i u konačnom zbiru čine seriju procesora Athlon 64 X2 štedljivijom od bilo koje Intelove, pa čak i od Core 2 Duo.

Logično, procesori koriste podnožje AM2 i zahtevaju novije ploče ili „fleš” novog BIOS-a da bi radili, što je standardni zahtev svih novih procesora.

Mi smo probali najbrži model, Athlon 64 X2 5000+, čija cena na našem tržištu još nije poznata, a u Americi je oko 300 dolara. Iz Intelovog tabora njemu je najsličniji Core 2 Duo E6400 pa je on izabran za poređenje. Ploča za Athlon je koristila čip-set Xpress 3200 Crossfire (RD580), dok smo E6400 uparili sa pločom sa čip-setom P965, a memorija je u oba slučaja bila sa dva modula po 1 GB DDR2-800.

Testovi su pokazali da je AMD dobro pozicionirao novi model kada su u pitanju njegove realne performanse. Negde je brži Athlon, negde C2D, i to ne onako kao što smo navikli. Photoshop je oduvek bio „Intelov test”, ali je ovoga puta AMD bio brži. S druge strane, 3D Studio Max je uvek bio naklonjen AMD-ovim procesorima, a ovoga puta je E6400 bio brži od 5000+. U igračkim testovima situacija je šarena, baš kao i u SiSoft Sandra i PC Mark „sintetici”.

Ma koliko puta vrteli testove i gledali cifre, za ljubitelje AMD-ovih procesora sigurno je još uvek teško da se pomire sa novom situacijom. Ipak, rezultati i ovoga puta jasno pokazuju da je serija procesora Athlon 64 X2 daleko iza arhitekture Core 2 Duo i da su pojavom E6x000 procesora modeli Athlon X2 degradirani u nižu klasu.

Dobra stvar je što AMD nije ni pokušao da se izvlači, već je brzo obavio obaranje cena pa se sada za oko trista dolara može dobiti 5000+ procesor, iako je pre pola godine toliko koštao svaki Athlon 64 X2.

U svakom slučaju, novi proces izrade će pomoći AMD-u da ostane konkurentan u srednjoj klasi u narednom periodu. Sitniji proizvodni proces će obezbediti višu zaradu i pogodno tlo za testiranje do izlaska Barcelone, naslednika K8 procesora od kojeg svi mnogo očekuju.

Saša UZELAC