Internet predstavljanje

Domaći PR-ing i advertising na Internetu

Januar su obeležile predizborne kampanje političkih partija i polemika oko reklamnog spota o Srbiji koji se emitovao na CNN-u pa smo rešili da zavirimo u svet domaćeg advertising poslovanja. Naravno, sa IT tačke gledišta. Analizirali smo sajtove domaćih PR agencija kako bismo utvrdili njihov kvalitet, to jest da li su sposobne da prvenstveno zastupaju same sebe pre bilo kakve ponude svojim klijentima. U tu svrhu obratili smo se stručnim licima – programerima, Web dizajnerima, autorima renomiranih domaćih IT emisija, kao i članovima nekih stručnih foruma, a izabrali smo advertising agencije od kojih mnoge već više godina vode dobro plaćene predizborne političke kampanje, pa i ovogodišnju. Tu su i agencije koje sprovode različite kampanje na nivou grada Beograda i države, kao i one koje su plaćene direktno iz budžeta Nacionalnog investicionog plana. Dakle, govorimo o firmama koje se plaćaju u milionima dinara po kampanji.

Prilikom analize sajtova akcenat je stavljen na tehničku realizaciju, dizajn kao i nekoliko veoma specifičnih faktora koje je neophodno ispuniti u slučaju Web prezentacija koje su pretežno namenjene domaćoj sredini i klijentima. Naglasićemo da je „jedan od generalno najvažnijih faktora tzv. „lakoća” prezentacije: ne treba insistirati na preteranoj količini sadržaja koji, zahvaljujući još uvek veoma nerazvijenoj telekomunikacionoj infrastrukturi kod nas, jedino može da odbije krajnjeg korisnika (čitaj: potencijalnog klijenta)”. Takođe, prilikom analize napravljen je i pregled samog koda (source) stranica na pomenutim sajtovima kako bi se utvrdile navike njihovih autora što se na kraju pokazalo kao veoma dobra ideja – na taj način je utvrđeno da većina testiranih sajtova pati od identičnih boljki. O čemu pričamo?

Agencija Incognito (www.incognito.co.yu) ima Flash prezentaciju koja bode oči širokim spektrom boja. Ako istrpite ovo naprezanje za očne nerve, videćete dosadnu navigaciju i povremeno nečitljiva slova, a ako zavirite ispod haube, to jest u sam kôd, naći ćete očekivane nedostatke koji kao da su postali standard domaće zajednice Web razvojnih timova – a ujedno i karakteristika koja krasi većinu PR sajtova kod nas. Nepostojanje „<!DOCTYPE>” deklaracije koja je za današnje uslove ipak „must” ukoliko želite da postignete dobro kotiranje sajta na svim poznatim svetskim pretraživačima neoprostivo je sa profesionalne tačke gledišta, kao i nedostatak odgovarajućeg „metataga” kojim bi se definisao encoding sajta preko kojeg browser, a i razni Web crawleri zaduženi za indeksiranje sadržaja saznaju na kom jeziku se stranica pravilno prikazuje. Fale i neophodni description i keyword metatagovi koji bi definisali sadržaj i ključne reči prezentacije. Još jednu tipičnu sliku prikazuje sajt kompanije CommunIS (www.communis.co.yu) koji se još uvek nalazi u fazi izrade. Sa profesionalne tačke gledišta, to je takođe u potpunosti neprihvatljivo, a za nas opet tako tipično. S obzirom na to da je host već izabran, i to verovatno sa ciljem da potencijalni klijenti dođu u kontakt sa firmom, šta nam govori činjenica da je sve na šta će oni naići – nefunkcionalan sajt! Poseban gaf koji smo zatekli na ovoj stranici može se videti u sekciji „Ljudi” – fotografije zaposlenih su na brzinu prikupljene, a potom im je pozadina nevešto ofarbana u narandžasto. Uz dužno poštovanje, i od lokalnih mesara bismo očekivali da budu bolje predstavljeni na globalnoj Mreži. Što se tiče sajta firme Olaf&McAteer (www.olafmcateer.co.yu), on ispunjava jednu od nama važnih predispozicija u pogledu ujednačenosti boja i osećaja nekakve kompaktnosti što celoj stvari daje donekle osećaj ozbiljnosti pristupanja izradi, ali takav sklad narušavaju neshvatljivi propusti kao što su potpuno odsustvo osećaja za funkcionalnost i dizajn. Neverovatno je da sajt koji se bavi PR-ingom ne sadrži ni jednu jedinu fotografiju! Prezentacija ispunjava XHTML standard u kojem je definisana, a analiza metatagova ukazala je na nešto interesantno – identifikaciju autora sajta. Opšte je pravilo da autor sajta mora da traži od klijenta dozvolu da u metapodacima ostavi svoje informacije ili makar upozori klijenta na njihovo postojanje i eventualne posledice. U suprotnom nailazimo na grubi prekršaj poslovne etike. Sajt agencije AgitPROP (www.agitprop.co.yu) – koja je između ostalih radila zvanične prezentacije grada Beograda i Demokratske stranke – jeste primer sajta koji dobijete kada sekretarici poverite pravljenje stranice koja nas obaveštava da je (gle čuda!) rekonstrukcija sajta u toku. Slično je sa agencijom S.V.A. (www.sva.co.yu) koja je bila zadužena za organizaciju i PR-ing ovogodišnjeg Novogodišnjeg dočeka u Beogradu u koji je uloženo 29 miliona dinara, a nema sopstveni sajt – pri tome treba da obratite pažnju na veoma diskutabilan logo! Agencija FocusAdvertising (www.fokusadvertising.co.yu)? Sajt pored (veoma ružne) glavne navigacije ima začuđujuće kvalitetne fotografije koje nemaju nikakve veze ni sa čim. Linkovi koji ne rade, baneri i pop-up prozori koji se non-stop pojavljuju, neprilagođenost za rad u različitim browserima, standardno nepostojanje metatagova i uporno forsiranje arhaičnog marquee taga za formatiranje teksta ponovo daju sliku na brzinu spakovanog sajta na kojem je pokušano da se različitim šarenilom i nepotrebnim birokratskim detaljima prikrije nedostatak materijala. Prezentacija kuće McCann-Erickson Public Relations (www.mccannpr.co.yu) nas pop-up prozorom obaveštava da je novi sajt u izradi – poslednji datum je bajat oko sedam meseci, svaka vest je napisana drugim fontom i u različitim veličinama, a stranica koristi frejmove koje u kreiranju sajta treba izbegavati po svaku cenu!

Sledeća je prezentacija sada izuzetno popularne kuće Emotion (www.emotion.co.yu) koja nam je darovala „Velikog brata” i niz emisija na RTS-u i TV Pinku. U pitanju je jedan od školskih primera neprofesionalnog, a opet medijski veoma zastupljenog sajta koji prikazuje klasičan sindrom šefa sa idejom šljašteće slike o sebi. Skoro 1,5 MB materijala se nalazi samo na prvoj stranici, a veličinu jedne slike bi po standardima veličina trebalo da zauzima čitav sajt! Web dizajneri odgovorni za ovaj nered su između ostalog koristili tehniku mapiranih slika za linkove (<map> tag) – u modernom Web dizajnu „koristiti ovu tehniku je ravno krečenju zida markerom za paintball”. Opisi emisija čiji je producent ova kuća takođe su rešeni na nefunkcionalan način, a i ostatak sajta ima niz dizajnerskih grešaka i propusta za čiji opis ovde jednostavno nemamo dovoljno mesta. Poslednja opaska, a većina do sada apostrofiranih karakteristika važi i za sajtove firmi koje smo zbog loših karakteristika takođe izabrali da prave društvo gorepomenutima: tu su sajtovi firmi Ovation (www.ovation.co.yu, između ostalog odbiće vas galerija sa slikama nečijih nogu i unutrašnjosti prljave šolje), IdeaPlus (www.ideaplus.co.yu), Buzz Advertising (www.buzzadvertising.net), Afirma FCB (www.afirma.co.yu), Razor (www.razor.co.yu), SrebrnTus (www.srebrn.com)... Favorit naše male prezentacije je firma Gistro Advertising (www.gistro.co.yu) i njena neverovatna poslovna filozofija!

Ukupna slika koju smo zatekli na domaćem Internetu početkom 2007. godine je tužna i zabrinjavajuća. Kako će iste ove firme da pokažu strancima proizvode domaćih firmi, usluge i događaje koji se dešavaju u Srbiji? S obzirom na to da smo počeli sa političkim marketingom, preuzećemo duhoviti citat sa foruma „DizajnZone” na kojem je citirana knjiga „Politički marketing: priručnik političkog kandidata” Marije Brune Pusteto. Ona objašnjava italijanski model „fakturisanja usluga” u političkom marketingu, koji izgleda, otprilike, ovako: „Ja tebi ne naplatim NIŠTA, a od tebe realno očekujem da mi namestiš sve poslove u državnim kompanijama i javnim službama i kod tvojih finansijera kampanje – kada dođeš na vlast ili uzmeš jedan njen deo!” Internet u Srbiji i prisutnost na njemu takođe su organizovani po sistemu veza i presavijanja računa tako da zapravo samo ostaje da neko (bilo ko) ispuni neprijatnu obavezu koje kao da se svi gade, a to je „kako se predstaviti na mestu gde svako može da te vidi i gde je reklama besplatna”. Kada se ovako izolovano posmatraju marketinške agencije, dobijamo sliku Srbije u kojoj vladaju nezainteresovanost, neprofesionalnost i nekvalitet, olako shvatanje medija koji je poslednjih godina doživeo ogromnu globalnu ekspanziju i njegove upotrebne vrednosti. Kako ćemo onda ikada uspeti da brendiramo Srbiju u svetu?

Iris MILJKOVIĆ