Skoro tačno godinu dana nakon izlaska trećeg nastavka serijala Age of Empires, Microsoft izdaje dodatak. Deluje kao da funkcionišu po algoritmu programa za idealan tajming plasiranja proizvoda i idealnu količinu novina (ako takvo nešto upšte postoji), izbegavajući greške u proračunu koje bi napravio „ljudski faktor”. Tako dodatak WarChiefs dolazi taman kada se publika uželela još malo makljaže u AoE fazonu, ali je pomalo sterilniji nego što se publika nadala. Činjenica da ekipa Ensemble studija još nije napravila loš expansion pack i ovde stoji čvrsto kao stena, ali je déja` vu osećaj još izraženiji nego pre.

Dakle, dodatak izgleda prelepo kao i prethodnik, titula najlepšeg RTS-a sigurno nije poljuljana uz istu zahtevnost. Fokus igre više nije na osvajačima Novog sveta, već, naprotiv, na domorocima, tj. Indijancima, i to na tri različita plemena: Irokezima, Sijuksima i Astecima. Za igrače koji ne praktikuju multiplayer, treća civilizacija će nažalost ostati nepoznata. Svaka civilizacija ima svoje osobenosti po kojima se donekle razlikuje od druge dve. Prvi u single-player kampanji su Irokezi, što je dobar izbor budući da je to pleme u velikoj meri prihvatilo evropsko naoružanje i vojnu organizaciju pa je idealno za tranziciju sa poznatog na novi način igranja. Identičan je sistem prikupljanja tri resursa (hrana, zlato i drvo), građenja naselja, formiranja i unapređivanja vojske. Naravno, kao i ostala plemena, i Irokezi imaju tzv. „fire pit”, tj. „logorsku vatru” oko koje igraju seljani. Njena funkcija je višestruka: od formiranja posebnih jedinica kao što su vračevi, do unapređenja civilnog ili vojnog rasta, sakupljanja resursa itd. Drugu civilizaciju čine Sijuksi koji mnogo podsećaju na Hune iz Age of Kings. Oni su orijentisani na konjicu i nemaju potreba za komplikovanom infrastrukturom. Glavne osobenosti njihovih jedinica su izražena mobilnost i nizak population cap tako da brojnost nadoknađuje ranjivost. Asteci su potpuna suprotnost. Nemaju konjanike, ali snažna i brza pešadija ih stavlja rame uz rame sa druge dve frakcije. Ne treba naglašavati da su tu i dalje i civilizacije belaca: uz vas, poput kolonijalaca, ili protiv vas – Englezi, Hesijanci i ostali. U suštini, većinu misija ćete ostvarivati uz pomoć ili ratujući protiv armija kombinovanih od obe vrste jedinica. Interesantan dodatak su saluni gde možete regrutovati plaćeničke jedinice gusara, razbojnika, pa čak i nindži, a zanimljiva je i sposobnost vaših heroja da krote divlje životinje koje se kasnije bore na vašoj strani.

Pa šta onda ne valja? Koliko god voleli ovu franšizu, ona u suštini napreduje presporo. Mini-mapa je nepregledna, zum plitak i bez rotacije, pathfinding tupav, nema podešavanja tempa igre, a seljani su retardirani... Sve kao i ranije, uključujući i bol u zglobu zbog stalnog jurcanja kursora mapom. Osetno unapređenje gameplaya očekivali su samo nerealni entuzijasti (i to u oficijelnom nastavku), ali je neophodno više peglanja da se ostane u rangu snažne konkurencije iz žanra ovakve popularnosti.

Marin NESTOROV