Otvarate oči, osvrćete se oko sebe. Dan je topao, a vi osećate kako vam venama teče ledena krv. U jednoj ruci držite koplje, a u drugoj štit. Naprežete se da shvatite zašto čovek u teškom oklopu na predivnom belom konju duva u rog i viče: „For homeland!”

Ovo su samo neke od mogućih posledica još jedne neprospavane noći i još jedne igre iz Total War serijala. Da, plemeniti vitezovi, pojavio se Medieval II!

Pri samom ulasku u igru iskusićete intro koji je pravi praznik za oči i pokazuje u kom pravcu poboljšavanja su krenuli momci iz Creative Assemblyja. Kao i prošlog puta, na glavnom meniju će vas dočekati mali (ali odabran) broj opcija. U Single Player podmeniju i dalje stoje četiri glavna režima igranja: Grand Campaign, Custom Battle, Quick Battle i History Battle. Budući da je Velika kampanja okosnica cele igre, usmerićemo se pravo na nju. Dakle, kada kliknete na opciju Grand Campaign, zvanično ste zakoračili u srednji vek. Sad vam ostaje da se opredelite za frakciju koju ćete da vodite kroz pobede. Na početku su vam dostupni Engleska, Francuska, Sveto rimsko carstvo, Španija i Venecija. Svaka od ovih frakcija ima svoje prednosti i mane koje su izbalansirane i, što je najvažnije, istorijski dosledne. Na primer, Engleska ima dobru pešadiju i odlične strelce, ali zato kuburi sa svim vrstama konjice. S druge strane, Sveto rimsko carstvo je jako u svim segmentima, ali će u poznom periodu imati probleme sa okupljanjem profesionalne vojske itd.

U igri se ukupno pojavljuje 21 frakcija (nema Srbije sa Nemanjićima). Po odabiru naroda dobijate teritoriju (nekoliko naseobina) koju ćete krvlju, znojem i diplomatijom morati da širite kako biste se približili cilju – osvajanju 45 gradova. Uz ovo, imaćete i redovne misije koje će vam zadavati vrhovni savet vaše zemlje, ali i papa. To će biti zadaci kao što je blokiranje pristaništa, osvajanje pobunjeničkih gradova, širenje hrišćanstva itd. Odnos sa papom će veoma uticati na razvoj vaše frakcije. Da biste bili u dobrim odnosima sa Svetom stolicom, moraćete da budete dobra i poslušna kuca. Ako ignorišete naređenja, dovodite sebe u veoma nezavidnu poziciju. Papa će vas automatski ekskomunicirati iz katoličke crkve, a to znači da postajete bogohulnik u očima svih katolika i laka meta za krstaški pohod! Ako ste, pak, u odličnim odnosima sa papom i jedan od njegovih miljenika, imaćete mogućnost da sami predložite neki grad za najezdu krstaša.

Koncept krstaškog rata je sproveden veoma dobro. Birate generala, vojsku i šaljete ih na (u većini slučajeva) Bliski istok u borbu protiv nevernika. Krstaši imaju nekoliko prednosti u odnosu na regularnu vojsku – brže se kreću i u svakom momentu mogu da regrutuju neke od mnogih plaćenika. Ali, ako ne budu napredovali dovoljno brzo ka gradu u kojem treba da pokrste narod, dolazi do dezertiranja jedinica i vojska se smanjuje.

Više je nego očigledno da je u drugom Medievalu akcenat stavljen na religiju. Slaćete svoje sveštenike na „divlje” teritorije i tamo širiti hrišćanstvo. Međutim, veroispovest predstavlja mač sa dve oštrice. Ukoliko se neko od vaših likova (špijuni, trgovci, diplomate, pa čak i generali) ne bude pridržavao crkvenih dogmi, biće optužen za jeres, što se završava lomačom.

Jedna od glavnih novina jeste to što ćete mikromenadžment svojih naseobina moći da sprovodite u dva specifična pravca. To će odrediti vašu taktiku za dalja osvajanja. Postoje dve vrste naseobina: grad i zamak. Gradovi će vam služiti za stvaranje kapitala, kulturnih zdanja i rast populacije. Glavna uloga zamkova biće stvaranje vojske i odbrana okoline. Da biste uspešno proširili svoju imperiju, moraćete mudro da balansirate. Autori su poradili i na dinamici regrutovanja vojnika tako da neće biti potrebno da čekate po jedan „red” za stvaranje jedinice, već će one, u zavisnosti od jačine, zauzimati određen broj slotova. Došlo je i do produbljenja statistike tako da ćete nakon svakog kruga znati na kom stupnju razvitka se nalazite u odnosu na ostale nacije.

No, kada se začuje: „Settlement under siege, sir!”, dolazi ono najslađe – bitka u realnom vremenu...

Prvo što ćete primetiti jeste da je izvođenje ostalo isto, što će goditi iskusnijim Total War igračima. Razvojni tim se nije mnogo potrudio da promeni interfejs, ali to nije ni važno kad se začuje onaj rog. Grafika je prelepa. Jedinice su više personalizovane i ne izgledaju kao klonovi. Razlikuju im se brade, kosa, oklopi. Čak se i konji razlikuju po boji dlake.

Bitke se odvijaju u različitim vremenskim uslovima (kiša, sneg, sunce) i u različito doba dana. Možete slobodno da zaboravite dosadno jurcanje za preostalim neprijateljskim jedinicama koje su se razbežale po mapi jer se bitka automatski završava čim je većina protivničke vojske pala. Ostatak vojske ostaje u vašoj (ne)milosti i možete da birate da li ćete da ih pustite, vratite neprijatelju uz otkup ili pogubite. Svaka bitka je drugačija. To zavisi od terena, brojnosti i jačine rivala. Bitka može da se završi nakon jednog juriša, ali i da se otegne na sat vremena nadmudrivanja sa AI-jem.

AI je veoma dobar. Slaće špijune, ubice i poznavaće svaku vašu slabu tačku (ako mu dozvolite). U samoj bici odlično koristi okruženje, pravi zasede i upotrebljava mamce. Zvuk je urađen prema očekivanjima. Glasovna gluma je verodostojna, a muzika prikladna. Najveću prednost predstavljaju zvučni efekti koji izazivaju jezu.

Ukupna atmosfera igre dobra je do zakrvavljenih očiju! Jednostavno, čoveku se napuni srce kad pri maksimalnom zumu gleda stotine naoružanih vojnika koji se do poslednjeg daha bore za svaki pedalj zemlje.

Prijateljski savet: klonite se Medievala II: Total Wara kao đavo krsta! Ako to ne učinite, pašćete pod njegovu auru iz koje se ne izlazi dok u svojoj sobi ne ispišete „još samo jednu” stranicu istorije...

Uroš ZORIĆ