Još jednom smo usred spajdimanije! Novi film daje se u bioskopima. Konglomerati se bogate prodajući sve živo sa likom Spajdermena. Gikovi raspravljaju o tome koliko je film veran stripu, a odvažni pojedinci ponovo iz naftalina vade ubojito bajati vic o Spajdermenu koji se popne na „Beograđanku”. U svemu tome je i Spider-Man 3: The Game, igra namenjena širokom sloju igrača koje su oduševili kvalitetni delovi ovog filma i sada žele da sami budu glavni protagonisti akcije. Iskreno, očekujući još jednu bezumnu konverziju filma u akcionu igru, pa još dodatno obogaljenu portovanjem sa konzole na PC, Spider-Man 3 nije ostao samo na prijatnom iznenađenju, već je uspeo da učini mnogo više.

Kao i njen glavni protagonista, igra Spider-Man 3 pokazala se kao veoma brza i okretna uspevši da izbegne onih nekoliko glavnih zamki koje uspeju da sahrane većinu pokušaja da se filmovi pretvore u zabavnu igru. Na prvom mestu su sadržaj i priča, odnosno samo trajanje igre. Bez obzira na to koliko je jedan film dug i krcat događajima, da bi bila zabavna, igra po filmu ne može da traje tek nekoliko sati. Uglavnom, kad neko želi da produži vreme trajanja igračkog iskustva, to se svodi ili na dodavanja mini-igara koje nemaju veze sa samom radnjom ili na odsustvo mogućnosti snimanja pozicije, što u kombinaciji sa najčešće nerazrađenom mehanikom znači preterano ponavljanje, ili pak na ubacivanje delova priče koji osetno odudaraju od predloška. Na drugom mestu su, naravno, već tradicionalni problemi sa kamerom i kontrolama.

Pri pravljenju Spider-Mana 3 u Beenoxu, odnosno Treyarchu, uglavnom su uspeli da izbegnu sve ove probleme. Igra je puna sadržaja koji se predivno uklapa u osnovnu priču filma po kojoj se Piter sukobljava sa Harijem Ozbornom, Sendmenom i Venomom dok balansira sa ličnim i poslovnim problemima. Sem pomenutih negativaca, tu je i mnoštvo starih Spajdermenovih protivnika iz stripova, kao što su Kingpin, Gušter ili Škorpion. Osnovni meni igre je mapa Menhetna i njegove okoline, na kojoj možete da birate između brojnih misija koje odmotavaju priču. Zatim, tu su izazovi koji se svode na vremenski ograničeno letenje, što horizontalno što vertikalno, a tu su i tri bande koje šire svoj uticaj po Njujorku – Apocalypse, Dragon Tails i Arcenic Candy. Svaka banda tj. njen uticaj prikazan je odgovarajućnom bojom koja se širi ulicama grada i između misija možete da predahnete i u spajdi-stilu okončate karijere grupa uličnih bandi i pride zaradite neko unapređenje za svog lika, uglavnom zdravlje i reflekse.

Kontrole i kamera, rak-rana bezmalo svih igara rađenih po filmovima, u ovom naslovu niti izazivaju napade besa niti glavobolje, samim tim – odlične su. Naravno, nije da nisu bez mana, ali ostaje bojazan da će neka tajna organizacija koja već godinama uništava komande u ovim igrama da naudi razvojnom timu Spider-Mana 3. Kamera i dalje ima problema u zatvorenom prostoru ili kad Spajdi puzi uz zgrade sa izraženim reljefom, ali u poređenju sa konkurencijom, to je pesma. Pošto su komande glatke, jednostavne i intuitivne, jedini problem sa ove strane jeste u samoj mehanici borbe. Naime, kad rešavate serije običnih neprijatelja, borbe su prelake i nije potrebno promišljanje poteza već samo proizvoljno kliktanje po tasterima u smeru protivnika i pobeda neće izostati. Sa druge strane, kada morate da se obračunate sa nekim od bosova, borbe postaju preteške i prilično duge jer se sve vreme oslanjate na dodge i kontraudarac koji protivnik ne može da odbrani. Pomalo razočarava da borbe sa glavnim negativcima, koje treba da su vrhunac igračkog iskustva, zapravo predstavljaju njegovu najnižu tačku. No, najbitnija stvar, korišćenje Spajdermenovih mreža tj. niti je na mestu. Letenje Njujorkom zaista je jedna od najlepših stvari u ovoj igri, a i treba da bude jer vam je to glavni vid transporta.

Ono što je pomalo smešno, da ne kažemo nepromišljeno, jeste činjenica da Spajdi ne može brzo da se popne na vrh zgrade kada stoji pored nje. Budući da se većina markera koji započinju misije nalazi baš na krovovima, to predstavlja blagu iritaciju. Ako promašite krov pri doletanju, čeka vas ili veranje po zidovima ili letenje oko bloka radi sledećeg ateriranja. Još jedan segment igre koji je možda ne čini interesantnijom, ali definitivno lepšom, jesu „blago interaktivne” sekvence ingame sinematika. Ovo znači da u određenim trenucima gubite klasičnu kontrolu nad Piterom i kreće animacija tokom koje pritiskate tastere koji se pojavljuju na ekranu kako bi se sekvenca odigrala do kraja. Izbirljivi igrači verovatno bi želeli da izvedu akrobacije sami, ali kadriranje i dinamika ovih scena zaista su impresivni.

Još jedna stvar u Spider-Manu 3 je i više nego impresivna – njena hardverska proždrljivost. Zapravo, to je još jedan aspekt po kom ova igra odstupa od većine konzolnih naslova prilagođenih PC-u. Spider-Man 3 ne samo što guta memoriju (što sistemsku, što vaše grafičke karte) i zahteva Shader Model 3.0, nego što kad izađete u suret njenim prohtevima igra zaista izgleda predivno. Takođe, pravo je osveženje videti da tehnička ispoliranost i prisustvo originalnih glumaca nisu karakteristike koje međusobno isključuju jedna drugu. Sa izuzetkom Kirsten Danst, svi glavni akteri iz filma daju svoje glasove i lica likovima u igri. Fanovi MJ, ne brinite, i njena digitalizovana njuška može da se vidi u igri, iako ne i glas, verovatno na radost ljudi koji su je slušali kako peva u filmu. Svi likovi sasvim dovoljno podsećaju na svoje filmske pandane, ali često, možda i namerno, izraz lica im liči na karikaturu. Ipak verovatno najveći geek-out momenat u Spider-Manu 3 je na samom početku kad shvatite da je sarkastični narator niko drugi do Brus Kembel!

U ovom trenutku Spider-Man 3 je neosporivi šampion svih „konvertovanih konzolnih akcionih igara rađenih po filmu”. Naravno, to nije neka pohvala znajući kakvo dno i bedni izgovori za igre čine ovu katogoriju (čast izuzecima). Ono što jeste pohvala jeste da je ovo odličan zabavni naslov čiji malobrojni propusti nisu neoprostivi. Ako imate hardver za ovo planinarenje, lako ćete ući u njegov igrački svet i uživati u vidiku. Nakon dužeg igranja, ili ćete mu potpuno oprostiti tih nekoliko mana, ili će vas one na kraju naterati da batalite igru. Ostaje samo tračak nade da će Spider-Man 3: The Game podići standarde naslova rađenih po filmovima. Ne znam za vas, ali ja se za tu nadu držim kao da mi život zavisi od toga.

Dragan KOSOVAC