U nedostatku suvislih, ekskluzivnih naslova za Xbox 360 ovog meseca palo nam je na pamet da bi vredelo posegnuti za par istinskih bisera sa kraja prošle godine. Prvi i najznačajniji ujedno je i najreprezentativnija igra na ovoj platformi. Ako je Halo proslavio originalni Xbox i pomogao mu u inicijalnom prodoru na tržište, ista konstatacija važi za slučaj Xboxa 360 i Gears of Wara, reklo bi se čak i u većoj meri.

Gears of War je shooter kakav dosad sigurno niste iskusili. Pored očiglednih „NextGen” atributa koji se tiču produkcije i grafike, čiji kvalitet nije prevazišla nijedna pucačina bez obzira na platformu (osim možda Lost Planeta), unikatna akciona mehanika igre bila je presudni element njenog sumanutog tržišnog uspeha i planetarne aklamacije kritičara. Kvalitativna atipičnost Gears of Wara proizlazi iz genijalno projektovane kombinacije duck & cover principa i klasičnog koncepta pucačine, koji su u dinamičkoj korelaciji uspeli da kreiraju igru jedinstvenog „pulsa” koji crpi najbolje elemente i sisa zlatnu sredinu esencije naslova nalik na Call of Duty i GRAW. Gears of War ne preteže ni na jednu stranu, gradeći celinu koja sabira, kompilira i ekstrapolira najbolje elemente pomenutih igara, koju poput lepka drži jedinstvena kombinacija unikatnog ultranasilja i zanimljive, mada nedovoljno elaborisane SF storije.

Gears of War je priča o 36 paklenih sati Markusa Feniksa, bivšeg osuđenika vraćenog u redove vojnih „Gears” specijalaca, koji zajedno sa nekoliko kompanjona treba da odigra presudnu ulogu u ključnoj fazi borbe protiv Lokusta, surove vanzemaljske rase koja je od nekada idilične ljudske kolonije na planeti Sera napravila ratom zgužvanu ruševinu. Kroz pet ogromnih celina (podeljenih na 30 poglavlja) Markus & ekipa oraće stazu violentne destrukcije kroz urušena urbana okruženja i podzemne tunele Lokusta, pokušavajući da dođu do dna podzemne mreže i aktiviraju uređaj za njeno daljinsko mapiranje, koji bi u teoriji komandi omogućio konačno istrebljenje tuđinaca. Narativni elementi koje dobijate kroz dijaloške sekvence u toku misija i povremene filmiće urađene u engineu igre nisu preovlađujući: želja Epic Gamesa da neke stvari namerno ili slučajno ostanu nedorečene podseća na Valveove „napore” da Half-Life i njegovi nastavci dugo ostanu u fokusu igračke publike.

Akciona komponenta igre bazirana je na kolekciji skriptovanih bitaka sa različitim primercima Lokustovog bestijarijuma, ali bez obzira na to da li se radi o humanoidnim protivnicima sa vatrenim oružjem ili insektoidnim karakondžulama, zajednički imenitelj je potreba za konstantnim zauzimanjem zaklona i taktičkom pristupu bitkama. Gears of War, kao što rekosmo, nije inteligentni shooter u kojima saborce možete prostorno raspoređivati, ali im možete izdavati rudimentarna naređenja po pitanju ostajanja na mestu, praćenja ili otvaranja vatre na pojedinačnog protivnika. Oružje u igri je veoma upečatljivo, što se posebno odnosi na osnovnu automatsku pušku sa integrisanom motornom testerom. Njena upotreba u bliskoj borbi proizvodi eksplicitno nasilje od čijeg bi intenziteta nekog glavešinu EA Gamesa sigurno strefio srčani udar.

Miodrag KUZMANOVIĆ