U prethodnom broju saznali ste obilje tehničkih i konceptualnih detalja u vezi sa prvom CoH ekspanzijom. Upijeno znanje, zabavno i intrigantno u isti mah, neće vam pomoći u rešavanju bitnih životnih pitanja, niti će svet oko vas učiniti boljim mestom za život. Ali ovaj tekst ima solidniju poentu. Ukazivanje na laži koje se isplate never gets old.

Company of Heroes: Opposing Fronts poseduje dve hronološki razuđene kampanje. U prvoj (i kraćoj) navući ćete čizme pancer-grenadira u misiji reakcije na saveznički padobranski desant u operaciji Market Garden. Mnogo bitnija stvar od samog sadržaja kampanje i seciranja svake pojedinačne misije su terminološko-konceptualne rupe koja zjapeći vređaju svakog WWII puristu sa iole detaljnijim predznanjem operativno-formacijskih detalja dotične operacije. Frakcija Panzer Elite, koja u igri zaustavlja allied padobrance, predstavljena je kao jedna kampfgruppe Panzer Lehr divizije, oklopne formacije sa krajnje efemernom ulogom u dotičnoj operaciji, koja se u bitku fragmentarno uključila tek na kraju. Dakle, umesto 2SS oklopnog korpusa koji je gotovo samostalno zaustavio saveznike, Relic je iz nepoznatog razloga odlučio da brutalno prekroji istoriju i da slavu pobede pripiše Vermahtu. Sadržaji misija i „istorijski” zaplet podležu lančanoj reakciji besmisla i nedoslednosti, predstavljajući Market Garden kao nešto što nema nikakve veze s jednom od najspektakularnijih operacija iz WWII. Naprosto, to nije to: lokacije su pogrešne, imena mesta, formacija, učesnika i francuskih seljaka koji viču „Parbleu!” nisu autentična itd.

Britansku kampanju oslobađanja Kana takođe je osmislio neko kome savršeno puca prsluk za istoriju. Ova kampanja predstavljena je kao teška, ali efikasna operacija u kojoj je armija Komonvelta uspešno razvalila Nemce u seriji od desetak spektakularnih misija. Heh. U stvarnosti, operacija koja je trebalo da potraje dva dana razvukla se na mesec i kusur, a Britanci su odneli pobedu tako što su bombardovanjem potpuno uništili ovaj pitoreskni grad u Normandiji, pobivši nekoliko puta više civila nego Nemci za četiri godine okupacije. Misije takođe slede potpuno nebulozni tok, oblačeći ruho serije pobeda umesto serije ponižavajućih poraza. O ovome bismo mogli da razglabamo do sutra, ali what’s the point?

Company of Heroes: Opposing Fronts je sjajna igra sagledana sa svakog tehničko-mehaničkog aspekta, ali sa sadržinske strane predstavlja vrlo bezobrazan i opasan presedan vezan za prekrajanje istorije. Zato se nećemo priključiti uniformnom klanjanju koje je tako karakteristično za naše glupe kolege iz anglosaksonskih igračkih medija, već ćemo igru kazniti sa „sedi jedan, budalo” u sadržinskoj sferi, snižavajući joj ukupnu ocenu za 20–30%. Znam, nekome iz Relica se gaće već sigurno tresu zbogd stava jednog balkanskog časopisa, akcije na berzi im padaju as we speak, poslovođa svima ukida povlastice za topli obrok...

Miodrag KUZMANOVIĆ