Iskreno govoreći, Džordž Lukas je tip čoveka koga istovremeno cenite i prezirete. Kreator jedne od najuticajnijih saga u svekolikoj naučnoj fantastici, iako je pod stare dane očigledno poludeo, sudeći po igri o kojoj je ovde reč, ipak ima dovoljno latentnog žara da fanove iznenadi proplamsajima drevne vatre, koji evociraju uspomene na opijajuću fantaziju prva dva „Star Wars” filma (tačnije, prva 2,5 filma: „Povratak Džedaja” je do pojave Ewoksa na sredini podjednako sjajan kao „Imperija”). Osim izgubljenog poverenja posle žabokrečine koju nam je ponudio epizodama I, II i III, Džar-Džarom i švedskim mongoloidom u ulozi Anakina, Džordž je uspešno obezbedio bacanje u katran i perje ukoliko na ulici promoli nos bez telohranitelja. Reakcija na vest da će Đoka biti uključen u kreiranje i definiciju zapleta nove „Star Wars” igre zato beše propraćena gromoglasnim „Nooo!” (http://kotaku.com/5048327/noooooo-george-lucas-involved-with-force-unleashed-plot).

Prijatna iznenađenja moguća su, čak i u slučaju ljudi sa decenijskom istorijom razočaranja. The Force Unleashed je igra sa možda najjačim „Star Wars” zapletom ikada (ili makar podjednako jakim kao KotOR 1 i KotOR 2), pričom koja popunjava praznine između epizode III i IV i baca potpuno novo svetlo na nastanak Saveza pobunjenika. Iza ovako krupnih kanonsko-tektonskih poremećaja (koje bi bilo potpuno nefer prepričati) može da stoji samo i isključivo Džordž Lukas (setimo se limita koje je postavljao Timotiju Zanu i ostalim autorima literarnog expanded universea), tako da, prema našem mišljenju, nestaje svaka sumnja da je upravo on idejni zamajac priče o izgubljenom apprenticeu Darta Vejdera.

Bezimeno momče, koje će ispunjavanju zadataka za svog mračnog gospodara pristupati pod kodnim imenom Starkiller, Dart Vejder pronalazi u poslednjim danima Klonskih ratova. Sin jednog od preživelih Džedaja, koje Vejder ubija u ofanzivi na Kashyyyk (Wookie Homeworld), biva tajno „usvojen” od strane Sith Lorda i iniciran u tamnu stranu Sile. Obavljajući prljave poslove za Darta Vejdera, Starkillerova snaga će lagano rasti, što će, prema rečima njegovog gospodara, jednom omogućiti zajedničko svrgavanje imperatora i vladanje galaksijom po principu otac i sin. Opet, bez prevelikog ulaženja u detalje, samo ćemo naglasiti da je odnos Vejdera i malog izuzetno ubedljivo osmišljen, tako da daje glimpse onoga kako bi izgledao mogući savez palog Anakina i njegovog biološkog sina da je Luk, umesto bacanja u ponor, prihvatio pruženu ruku. Prvoklasno „štivo” pretočeno u igru, koje će svaki fan „Star Warsa” naprosto progutati.

Paradoksalno, ali kvalitet priče uopšte nije bio dominantan aspekt hajpa i advertajzinga koji je pratio igru nekoliko meseci pre izlaska na tržište. Demonstracija Force Unleasheda u sajamskoj sezoni (E3, PAX...) akcenat je bacala na neverovatnu grafiku i nezamislive produkcione vrednosti, što su kvaliteti koji su nesporno prisutni u finalnoj verziji. Star Wars: The Force Unleashed je bez sumnje najlepša igra na novoj generaciji konzola. U našem slučaju, više puta smo imali „češ, češ” momente, pitajući se kako je Xbox 360 uopšte sposoban da prikaže ovako nešto. Predivni, i što je još važnije, „kanonski” ispravni enterijeri i eksterijeri poznatih „Star Wars” lokacija plene stotinama detalja, što svedoči o težnji autora da vam vilica stalno bude na patosu. Rag doll animacije protivnika, njihove reakcije na seckanje svetlosnom sabljom i Silu takođe oduševljavaju, kao i mogućnost polu dinamične destrukcije objekata u okruženju ili njihovo telekinetičko dizanje i bacanje korišćenjem Force gripa.

Bacajući pogled na ocenu i čitajući sve ove hvalospeve, sve vreme ste očekivali neko „ali”, zar ne? Osnovni problem sa igrom leži u sistemu ciljanja i odabira protivnika, što je nedostatak koji je utkan u samu osnovu igre i koren njegog dizajna. U svojoj mehaničkoj srži, The Force Unleashed se najlakše može opisati kao supermoderni klon igara iz serijala Jedi Knight koji, umesto iz perspektive prvog, posmatrate i igrate iz perspektive trećeg lica. 3^{rd person drastično olakšava borbu svetlosnom sabljom, ali drastično otežava sve ostalo, pogotovu upotrebu Sile i targeting.} Nad svim ubercool stvarima koje teoretski i praktično možete da radite jednostavno nemate odgovarajuću kontrolu, za šta je najevidentniji primer implementacija Force powersa, oko kojih je baziran najveći deo akcije u igri. Podizanje kontejnera, objekata u prostoru, imperijalnih stormtroopera, pa čak i Tie Fightera, njihovo bacanje i/ili prženje munjama kroz Force lightning zahtevaju da dotični objekat selektujete kontrolom kamere (desni analogni stick), što bi bilo krajnje neprecizno čak i u slučaju da imate crosshair (a nemate, imate samo selekcioni marker, ako potrefite ugao kamere). Svaka iole precizna akcija u igri zahteva puko nabadanje uz delimično do potpuno odsustvo kontrole, tako da ćete vrlo brzo bataliti sve „napredne” Jedi/Sith tehnike i osloniti se na svega dve ofanzivne sposobnosti: seckanje sabljom i Force repulse, moć koja naslepo odbacuje sve protivnike u neposrednoj blizini. Činjenica da za pojasom imate najimpresivniji Džedaj arsenal ikada, koji loše osmišljena akciona mehanika obesmišljava otežavanjem svake potencijalne finese, jeste poster boy za sindrom propuštene prilike.

Glavnu vrednost igre ipak predstavlja priča. Ako Force Unleashed ikada bude napravljen za PC i ako mu bude dodata opciona perspektiva prvog lica, finalna ocena svakako će biti viša.

Miodrag KUZMANOVIĆ