Imidž konzole za casual igrače Wii održava upravo zahvaljujući igrama kao što je Opoona, tipičan japanski RPG, koga su ArtePiazza i Koei namenili onima koji prave prve korake u ovom žanru. Da će ovde možda biti „mesa” i za one s dužim igračkim stažom nagoveštavaju imena dvojice dizajnera, koji su pekli zanat na legendarnom Dragon Questu. Ipak, njihov doprinos sveden je na tehničke aspekte, dok je mehanika uprošćena do krajnjih granica.

U centru bizarne priče nalazi se Opoona, mladi vanzemaljac s planete Tizia, koji je posle nezgodnog sletanja, uzrokovanog misterioznom nesrećnom, izgubio kontakt s porodicom. Simpatičan kugloglavi ejlijen probudiće se u bolnici, bez sećanja na događaje koji su ga odvojili od najmilijih. Ipak, on je rešen da pribavi dozvolu za putovanje na druge kolonije i pronađe odgovor na pitanja koja ga proganjaju.

Kao svojevrstan uvod u RPG, Opoona koristi sasvim jednostavan ali efikasan upravljački sistem zasnovan na nunchuk kontroleru (wiimote može da se koristi za upravljanje kamerom). Usmeravanje glavnog junaka obavlja se pomoću analogne palice, dijalog s likovima pokreće se pritiskom na ’C’, dok se tasterom ’Z’ otvara meni, prebira inventar i predmeti prebacuju u džep, kako bi bili dostupni tokom borbe. Tokom borbenih sekvenci perspektiva se menja (kamera „beži” iza junaka), a kao glavno oružje služi će vam energetska lopta iznad Opoonine glave (BonBon). Lopta se puni povlačenjem palice unazad (od dužine punjenja zavisi njena ubojita moć), a ispaljuje pomeranjem palice unapred. Za nišanjenje je potrebno držati taster ’C’ i pomerati palicu u željenom smeru. Prostije nije moglo.

Na početku igre više ćete šetati i razgovarati s raznim kreaturama, nego što ćete se boriti. Početni zadaci uključuju pribavljanje dozvola za različita zanimanja, otkrivanje novih rejona u gradu i sklapanje prijateljstava koje će kasnije biti od velike koristi. U ovoj fazi igra je prilično troma i potrebno vam je dosta strpljenja da završite sve zadatke, naročito ako ste navikli na tempo ozbiljnijih RPG naslova; mlađi igrači moraće da računaju na pomoć tokom boravka u gradovima, jer tamo nije nimalo jednostavno pravilno se orijentisati. Priča će dobiti na dimanici kada se konačno otisnete put neistraženih kolonija, gde vas čekaju neizbežna čudovišta, zamkovi, sporedni kvestovi i bitke, tokom kojih ćete se uglavnom dosađivati zbog preterano jednostavne mehanike i težine koja se ne povećava očekivanom brzinom.

Što se audio-vizuelnih atributa tiče, Opoona vas sigurno neće ostaviti bez teksta. Ona, opet, sa svojim simpatičnim likovima, lepo renderovanim okruženjem i rudimentiranom cel-shaded grafikom izgleda bolje od većine „ne-Nintendovih” igara. Nedostatak zvučnih 3rd party naslova počinje polako da zabrinjava, jer priča polako poprima obrise tužne sage o Gamecubeu, koji je potonuo u zaborav upravo zbog Nintendove sebične politike prema nezavisnim proizvođačima.

Gradimir JOKSIMOVIĆ