Nepravedno izostavljen sa ovih stranica u vreme kada se pojavio, Super Smash Bros. Brawl još miriše kao kriška vrućeg hleba s prstom zlatiborskog kajmaka povrh. Urnebesna multiplayer tabačina, koja vuče korene s Nintenda 64, u svežem pakovanju nudi sve ono čemu smo se nadali – 35 likova, 40 arena, potpunu audio-vizuelnu satisfakciju, kao i nove maštovite poteze za dokusurivanje protivnika na koncu borbe. Sve u svemu, pred nama je još jedan uspešno vaskrsli hit sa „bradom”, koji evocira lepe uspomene i nagoveštava nove domete Wii igranja.

Nintendova verzija Mortal Kombata okuplja mnoštvo poznatih faca, protagoniste mnogih hitova najvećeg svetskog proizvođača video igara. Među zvanicama su Link (Legend of Zelda), Fox (Star Fox), Jigglypuff i Pikachu (Pokemon), Samus (Metroid), Ness (Earthbound), Snake (Metal Gear) i mnogi drugi, među kojima je i nekoliko zalutalih likova: kapetan Olimar (Pikmin), kralj Dedede (Kirby) i Pokemon trener, koga nekada ne bismo očekivali u ovom društvu. S druge strane, imamo više nego interesantnu mogućnost da odmerimo snage junaka koje smo do skora mogli samo da zamislimo u duelima, kao što su Mario i Wario, Mario i Sonic, Samus i Snake.

Super Smash Bros. igre od klasičnih tabačina razlikuju se po tome što se u njima pobednika ne odlučuje na osnovu prostog skora, odnosno popunjenosti energetskih rezervoara, već po izdržljivosti i veštini da kraj meča dočeka unutar granica ringa. Drugim rečima, meč gubi borac koji je izbačen iz borilišta, odnosno onaj koji je primoran na predaju zbog prevelikog oštećenja. Osim toga, što više štete nanesete protivniku, on će imati manje snage da se odupire i posle svakog udarca odbacivaćete ga sve dalje. Kada se u jednačinu uvrste sistem progresivnog oštećenja, koje je praćeno smanjenjom otpornošću na udarce, specifična arhitektura borilišta, specijalni dodaci koji kratkotrajno obezbeđuju bolje borbene osobine i individualne osobine junaka, dobijamo mnoštvo različitih kombinacija i strategijskih varijanti, koje variraju između frenetičnog pritiskanja tastera i dobro tempiranih udaraca. Smisao igre upravo je u toj raznovrsnosti, borilačkom kolažu u kojem nijedan duel ne liči na drugi. Da vam Brawl ne dosadi brzo pobrinuće se još i funkcija za izradu sopstvenih arena, niz jednostavnih mini-igara i pregršt inovativnih režima, koji uključuju story mod, s kakvom-takvom pričom, i online varijante koje koriste friend code sistem.

Upravljanje je svedeno na dva tastera za udarce (normalan i specijalan napad), što igru čini izuzetno prijemčivom za mlađe naraštaje, koji uz malo sreće mogu da pobedete i prekaljene veterane. Doduše, za savladavanje kombinacije nunchuka i wiimotea treba se malo više preznojiti, ali ako vas mrzi da se bakćete time, možete da koristite samo daljinac ili, još bolje, Classic kontroler (najbolja varijanta prema našem mišljenju, jer mogućnosti motion kontrola ionako nisu najbolje iskorišćene). Grafiku i zvuk svakako treba pohvaliti jer su na nivou Super Mario Galaxyja, a posebno priznanje odajemo animatorima koji su likovima udahnuli život i programerima koji su obezbedili da ta animacija teče stabilnim frame-rateom.

Gradimir JOKSIMOVIĆ