nVidia GeForce GTX 480

nVidia GeForce GTX 480

Nakon mnogobrojnih odlaganja i uz šestomesečno kašnjenje u odnosu na glavnog konkurenta, sada već epski grafički procesor iz nVidije konačno je ugledao svetlost dana. Zahvaljujući dobroj podršci predstavnika ove kompanije, jedan Fermi našao se i na našem stolu. Zbog velike medijske pažnje koja je pratila novi GPU čip, ali i delikatne situacije, tokom upoznavanja, testiranja i konačnog sumiranja utisaka bili smo oprezniji nego što je uobičajeno. Zato, nećemo žuriti ni sa iznošenjem komentara.

Da biste se u potpunosti upoznali sa genezom grafičkog akceleratora Fermi trebalo bi nam mnogo više od prostora rezervisanog za ovaj članak. Dovoljno je reći samo da je ovaj proizvod izmenjao tri kodna imena – GT300, GF100 i na kraju Fermi, a da je top model kartice koji će ga koristiti prvo bio GTX 380, da bi na kraju i to bilo promenjeno u GTX 480. Logičnije je, naravno, 380 jer je prethodnik bio GTX 280, odnosno 285, no nVidia valjda zna zašto je preskočila seriju 300. U krajnjoj liniji, nije mnogo ni bitno šta je ko mislio ili najavljivao da će Fermi da bude, bitno je samo ono što on jeste danas. A to je prvi nVidijin DirectX 11 grafički akcelerator, i testovi će sigurno pokazati da je to i najbrži GeForce do sada. Novi GPU će pokretati dve grafičke kartice – vrhunski GeForce GTX 480 i nešto sporiji GeForce GTX 470. Mi smo na testu imali moćniji model.

Dobra stvar s nazivom kartice jeste to što se zahvaljujući njemu lako pamti broj CUDA procesora koje ona poseduje – 480. To je tačno dvaput više u odnosu na prethodnika koji ih je imao 240. Zanimljivo je da je Fermi najavljen sa 512 jedinica, ali da bi se održao dovoljan broj ispravnih čipova odlučeno je da se „u pogon” pusti 480.

Fermi je pre svega zamišljen kao masivni paralelni GPGPU procesor – procesor koji tradicionalne grafičke resurse koristi za izvršavanje kompleksnih kalkulacija van domena igara. Činjenica da Fermi ima 768 KB L2 keša, što je mnogo više od onog čime raspolaže masa centralnih procesora, najbolje govori o ambicijama inženjera i kompanije koji stoje iza ovog čipa.

Zbog specifične GPGPU orijentisane arhitekture nVidia snažno potencira primenu novog GPU u domenu obrade algoritama za realističnu simulaciju fizičke interakcije. U fokusu je fizički verodostojna simulacija tečnosti, odnosno različitih tečnih fluida, i ray-tracing, metoda generisanja kompjuterske grafike sa veoma širokom primenom koja je, inače, procesorski izuzetno zahtevna.

No, bez obzira na nVidijine ambicije oko rasprostranjenosti različitih upotrebnih scenarija za njen novi GPU, jasno je da će ga prevashodno kupovati igrači željni vrhunskih performansi. Ustrojstvo arhitekture Fermi procesora čini ga izuzetno efikasnim i moćnim u izvršavanju jedne od najprepoznatljivijih „funkcija” DirectX 11 API-ja – teselaciji. nVidia forsira teselaciju kao najjači adut DirectX-a 11 , a to je jasno i po rezultatima koje je naš test primerak GeForce GTX 480 ostvario u DirectX 11 testovima koji podržavaju ovu tehniku. Ipak, iako je Fermi izuzetno respektabilan u slučajevima ekstremno kompleksne teselacije, kakva se iz objektivnih razloga koristi u sintetičkim testovima poput Unigine Heavena, u realnim igrama koje teselaciju koriste kao dodatak sceni, a ne kao jedino sredstvo prikaza situacije, nije tako optimistična po GeForce GTX 480. Najbolji primer je sjajna trkačka igra Dirt 2, koja koristi teselaciju za efekte vode, detaljnost gledalaca i animaciju zastavica. U situacijama kada tih efekata ponestaje, GeForce GTX480 posustaje i njegova dominacija u teselaciji jenjava.

No, daleko od toga da je Fermi, tj. GeForce GTX 480 spor. Njegove performanse naročito dolaze do izražaja u situacijama sa visokom rezolucijom i jakim antialisingom. Objašnjenje leži u činjenici da nova kartica raspolaže 384-bitnom memorijskom magistralom i ima 1,5 GB GDDR5 memorije. Široka veza sa memorijom i veoma brza GDDR5 memorija preduslovi su za vrhunske performanse memorijskog podsistema, a ovo je još jedno polje na kojem je GeForce GTX 480 trenutni lider na tržištu.

No, GTX 480 se ističe u još jednoj stvari, ovog puta negativnoj. Kartica troši do sad neviđene količine struje i neverovatno se zagreva. Već nakon nekoliko minuta u 3DMarku temperatura skače na 95 stepeni, a kada se test završi potrebno je nekih pet minuta da bi se temperatura spustila na 65 stepeni Celzijusa. Temperatura ne prelazi pomenutih 95°C zahvaljujući masivnom hladnjaku i bučnom ventilatoru. Pod punim opterećenjem, ventilator dramatično ubrzava, podižući buku na prilično neprijatan nivo, neki bi rekli i nesnosan. Nije ni čudo to što je nVidia deklarisala TDP na 295 W. U ovim trenucima počela su da naviru sećanja na GeForce FX 5800 i Radeon HD 2900 XT – svi oni koji ih pamte znaće i zašto. Pomenimo da su radni taktovi 700 MHz za GPU, 1400 MHz za stream procesore, a memorija radi na 925, tj. 1850 MHz.

Još jedna stvar vezuje Fermi za ove dve pomenute kartice, a to je veličina samog GPU. Fermi ima površinu čak 530 kvadratnih milimetara! Moderni grafički i centralni procesori imaju površinu od 50 do 200 mm², a najveći AMD-ov GPU Cypress raspolaže sa 330 kvadratnih milimetara. Tih 530 kvadratnih milimetara je „dom” za čak tri milijarde tranzistora upakovanih 40 nm tehnološkim procesom.

Logično pitanje jeste da li bi vredelo čekati Fermi, tj. GeForce GTX 480? Kada se uzme u obzir to koliko je kompleksan, masivan, brz i sposoban, ali i koliko je vreo i bučan... Hm, nezahvalno pitanje. I ovog puta krenućemo redom.

U najvažnijoj kategoriji, performansama, GeForce GTX 480 na momente briljira, ali je generalno 10–20 odsto brži od konkurenta Radeona HD 5870. Dvoglavi Radeon HD 5970 ipak je nedostižan, ali kako je GeForce GTX 480 cenovno bliži ovom Radeonu X2, onda je teško reći da je nVidia napravila bržu karticu. Pored toga, Radeoni su na tržištu skoro pola godine. Pri tom oba Radeona, a posebno 5870, troše manje struje i manje se zagrevaju.

Tu su i detalji poput onog da Radeoni podržavaju povezivanje tri monitora, dok GeForce GTX 480 dolazi sa jednim, isključivo DVI i miniHDMI. Ruku na srce, nVidia ima svog pandana Eyefinityju, ali da bi tri monitora funkcionisala u multidisplej sistemu neophodno je povezati dve GeForce GTX 480 kartice u SLI. S druge strane, ATI to omogućava na gotovo svim Radeonima serije HD 5000, među kojima ima i onih po ceni koja je skoro 10 puta niža od cene jednog GeForcea GTX480.

Kada se ovoj priči doda i potreba za vrhunskim napajanjem (potrebno je da na +12 V liniji daje 42 A struje, čime raspolažu modeli deklarisani na 600 i više vati), utisak nije previše dobar.

nVidia je očigledno bila pod enormnim pritiskom da odgovori na napade konkurenata. GeForce GTX 480 je dobra kartica, ali ni izbliza nije ono što je bilo potrebno nVidiji da povrati renome koji je uživala do pre nekoliko godina. Neosporno je to da je Fermi najbrži GPU današnjice, ali kompletan paket nije preterano impresivan. Ostaje nada da će nVidia brzo uspeti da osveži Fermi i izbaci, pretpostavljamo, GeForce GTX485. Neophodno je da se potrošnja smanji za makar 20 odsto uz isti radni takt, a bilo bi lepo i videti svih 512 funkcionalnih CUDA jedinica. Ukoliko se to brzo dogodi, skupe GeForce kartice će se opet ravnopravno boriti sa najbržim Radeonima. U suprotnom, izgleda nam da će Fermi biti zapamćen kao još jedan ambiciozan projekat u kome je cilj ostvaren – proizvedena je najbrža single GPU kartica, ali je cena plaćena za to ipak previsoka.

Saša UZELAC