Razer DeathAdder 3.5G i Roccat Kova

Razer DeathAdder 3.5G

Laserski senzori odavno su postali standard kod miševa namenjenih igračima, a sve više preuzimaju primat i kod jeftinijih neigračkih modela. Iako tehnički inferiorniji, optički senzori izgleda još ne žele u penziju. U prilog tome svedoče i novi modeli igračkih miševa koje proizvode Razer i Roccat, i koji koriste upravo optičke senzore.

DeathAdder je već star i dobro poznat Razerov model koji je stekao mnogo poklonika među igračima i sa kojim smo imali prilike da se upoznamo pre skoro tri godine (SK 5/2007). Mnogi ga i dan-danas smatraju najboljim mišem ikada i teško se mire sa činjenicom da rezolucija njegovog senzora ipak nije sasvim dovoljna da izađe u susret današnjim zahtevima. „Konja koji pobeđuje ne treba menjati”, kaže poslovica, ali da bi i dalje pobeđivao svakako ga je potrebno poboljšati. Upravo to su Razerovi inženjeri i uradili tako što su vremešni senzor rezolucije 1800 tpi zamenili novim skoro duplo preciznijim, rezolucije 3500 tpi. Sem ovog detalja, skoro ništa drugo i nije menjano. Sitniji mehanički nedostaci su otklonjeni, a bočni tasteri minimalno izmenjeni. Sve ostalo je identično kao kod prethodnika. Nažalost, način promene rezolucije senzora je i dalje prilično nepraktičan, kako zbog tastera koji se nalazi s donje strane miša tako i zbog koraka u kojima se izbor obavlja. Rezoluciju je moguće postaviti na 450, 900, 1800 i 3500 tpi. Ovo je možda bilo dobro rešenje za prethodni model, ali nam se razlika između 1800 i 3500 tpi ipak čini prevelikom i mišljenja smo da bi jedan međukorak bio bolje rešenje umesto minimalne vrednosti od 450 tpi. Osim ovoga, nemamo drugih zamerki na novu „otrovnicu”. Senzor je odličan i ni po čemu ne zaostaje za laserskim pandanima. Odgovorno tvrdimo da ni najzagriženiji sitničari ne bi znali da se radi o optičkom senzoru, naravno sem ako to prethodno nisu znali.

Roccat Kova

Kova je novi Roccatov model koji, za razliku od njegovog prvenca Kone (SK 11/2008), ne pretenduje na najvišu ligu, već je namenjen igračima sa nešto skromnijim apetitom. Kone je, po mišljenju autora ovog teksta, i danas najbolji miš po pitanju ergonomije, a njegov mlađi brat takođe nas nije razočarao na tom polju. Iako je simetričan, pa samim tim namenjen i levorukim korisnicima, Kova zaista odlično leži u ruci. Možemo slobodno da kažemo da je najbolji među svim simetričnim modelima kada je ergonomija u pitanju. S druge strane, ostala rešenja primenjena kod ovog modela nisu tako sjajna. Pre svega, to je izostanak bilo kakvih drajvera. Iako konstruktori ovo navode kao veliku prednost, koncept kod kog se sva podešavanja obavljaju putem kombinacije tastera, po našem mišljenju, bespotrebno je iskomplikovan i nepraktičan. Da biste promenili rezoluciju senzora potrebno je istovremeno pritisnuti tastere koji se nalaze na suprotnim bočnim stranama miša, što je i pored mnogo vežbe nemoguće izvesti dovoljno brzo, bar kada se ovaj sistem uporedi sa klasičnim rešenjima. Po istom principu se menja i boja osvetljenja LE-dioda, koje su smeštene na zadnjoj strani miša, kao i na ivicama levog i desnog tastera. Ovo možda i nije naročito bitno, ali mnogima se verovatno neće svideti činjenica da pored sedam nijansi koje je moguće izabrati nije moguće u potpunosti isključiti pomalo iritirajuće osvetljenje. Tasteri takođe nisu svetlija tačka ovog miša. Levi i desni taster su, po našem mišljenju, previše osetljivi, dok je srednji taster ispod scroll točkića previše spor u nekim situacijama. Sam točkić je duplo širi nego kod ostalih miševa, ali zbog tanke ispupčene linije koja se nalazi na njegovoj sredini i koja je samo estetski detalj koji prati liniju miša nije baš naročito udoban. Bočni tasteri su dobro postavljeni i precizni su, a senzor rezolucije 3200 tpi je, iako nije laserski, sasvim na visini zadatka.

Oba modela i cenovno i po performansama spadaju u visoku klasu. I dok su sa cenom od oko 60 evra gotovo jednaki, po performansama ipak nisu. Razerov proveren i prilično konzervativan koncept odnosi pobedu nad avangardnim, ali ipak nedovoljno usavršenim Roccatovim modelom.

Vladimir TRAJKOVIĆ