Epic Games i Intel svake godine organizuju takmičenje Make Something Unreal. Zadatak je izrada bilo kakve modifikacije aktuelne Unreal Tournament igre, bilo da je to mutator, mapa ili kompletna igra. Učesnici se bore za nagrade iz fonda od milion dolara, a najboljih osim keša osvajaju i komercijalnu licencu za distribuciju igre zasnovane na UT3 engineu, te nije ni čudno što iz godine u godinu viđamo sve kvalitetnije modove koji često mogu da pariraju „velikim” igrama, a pri tom su besplatni. Predstavićemo vam one koji su na nas ostavili najjači utisak.

The Haunted je multiplayer mod sličan igrama kao što su Left 4 Dead i Killing Floor – četiri igrača bore se za goli život protiv horde zombija i karakondžula. Arsenal je zanimljiv jer ga osim klasičnog oružja (pištolji, sačmare, automatske puške) čini i nekoliko vrsta granata, ali i udarci rukama/nogama koje je moguće „puniti” kako bi se povećala jačina zamaha, a mogu se koristiti i u skoku i tokom bacanja u stranu. S vremena na vreme pali protivnici za sobom će ostavljati pakete municije i poboljšanja za oružje, tako da ćete kasnije seckati zombije motornom testerom ili ih zamrzavati specijalnom puškom. Od modova postoje klasičan Survival, gde je potrebno preživeti određeno vreme, Battle, gde se osam igrača deli na dva tima od kojih jedan igra kao zombiji, i Demonizer, koji je varijacija prethodnog, s tim što nakon pogibije igrač iz survivor tima biva prebačen među demone. Mod krasi izuzetno profesionalna prezentacija (imajući u vidu to da je delo tima od šest ljudi), ali i velika težina. Demoni će se spawnovati na sve strane, najčešće tik iza leđa igrača, a pošto lik drastično uspori kretanje kada puca, vrlo je teško izbaviti se iz gužve. Sitnija zamerka odnosi se na to što uz mod dolazi mali broj mapa, možda zato što je u pripremi standalone igra koja neće biti besplatna. Iako je dosta težak, zbog odlične atmosfere očigledno je zašto je The Haunted pobedio na konkursu.

Mod koji je do samog kraja takmičenja bio rame uz rame sa Hauntedom jeste The Ball. Nakon kratkog i konfuznog uvoda, kada shvatate da je glavni junak upao u nekakav bunar na neodređenoj lokaciji, otkrivate ogroman lavirint ruševina i artefakt koji podseća na portabl pneumatski čekić. Ubrzo potom nailazite na veliku metalnu loptu koja će vam postati saputnik kroz memlu podzemnog grada. The Ball je pre svega logička avantura, ne previše teška, ali ipak ponekad frustrirajuća. Puška koju ste pokupili na početku igre funkcioniše slično gravity gunu iz Half-Lifea 2, što znači da će levi klik lansirati loptu (i druge predmete), a desni će je privlačiti. Zagonetke na koje ćete nailaziti u osnovi imaju navođenje lopte na određene prekidače kako bi se otvorio put za dalje, mada će se provlačiti i zadaci poput menjanja nivoa vode ili preusmeravanja lopte upotrebom magneta. Nedugo nakon prvih nekoliko soba otkrićete da ipak niste sami i da vaši domaćini očigledno imaju nešto protiv vašeg prisustva jer ćete nailaziti na zamke, ali i na prave protivnike, nažalost slabe inteligencije. U svakom slučaju, The Ball je zanimljivo iskustvo i jedva čekamo finalnu verziju igre.

Prometheus je još jedna avantura i solo projekat Rejčel Kordoun. U ulozi ste devojke – učesnice u projektu Prometheus, kojim je omogućena neka vrsta kratkog putovanja kroz vreme kreiranjem takozvanih kvantnih stanja. Igra funkcioniše po principu snimljenih akcija – kada pritisnete taster za premotavanje, videćete svog klona kako kopira vaše pređašnje kretanje i poteze. Kreiranjem više ovakvih „faza” možete snimiti veliki broj akcija kojima ćete sebi omogućiti prelazak nivoa. Pokazalo se da igranje ovog moda nije nimalo lako jer podrazumeva neuobičajen način razmišljanja i raščlanjavanje puta na deonice, a sve vreme morate paziti na to da svaki od klonova može da stigne do kraja svog snimljenog puta, a da se ne sudara s drugima kako se ne bi zaglavio. Dobro je to što je autorka ostavila mogućnost proizvoljnog igranja bilo kog nivoa, jer su neki od poligona pravi test živaca, naročito zato što se odvijaju u striktno određenom vremenskom periodu. Mod postoji i u standalone verziji, tako da ga je moguće igrati čak i ako nemate Unreal Tournament 3.

Angels Fall First: Planetstorm ima najdužu istoriju od svih pomenutih modova. Sve je počelo od kratkih SF priča u kojima je stvoren ovaj univerzum. One su prvo pretočene u modifikaciju Homeworld 2, a sada i u UT3 sa naznakama nezavisne igre (verovatno takođe u Unreal 3 endžinu). Planetstorm je u velikoj meri nalik na Battlefield i Enemy Territory, jer je u osnovi timska multiplayer pucačina koja se zasniva na zadacima i obilatoj upotrebi vozilâ – od tenkova do svemirskih brodova. Segment sa borbama na planeti ne razlikuje se mnogo od pomenutih igara, sa već klasičnim respawn sistemom, opremanjem lika itd., ali su zato borbe u svemiru prava stvar i fanove space sim igara nikako neće ostaviti kratkih rukava. Podržano je igranje do 64 igrača, ali je problem u nedostatku servera, jer postoji samo jedan zvaničan server koji održavaju autori moda. Ni igrača nema mnogo, moguće i zbog popriličnih gabarita ovog moda (1,7 GB; standalone verzija je za gigabajt manja i daleko siromašnija sadržajem). Srećom, moguće je igrati sa botovima.

Kao što se može zaključiti, poslednji konkurs Make Something Unreal bio je više nego uspešan i iznedrio je neke od najboljih modova za Unreal Tournament, od kojih ćemo za neke još čuti kada se budu pojavili u vidu samostalnih igara. Na takmičenju je bilo zaista mnogo modova i ovaj tekst ne bi bio dovoljan ni za njihovo puko nabrajanje, te vam savetujemo da posetite zvaničnu stranu, preuzmete nekoliko modova i sami se uverite u to koliko je ovo bilo ozbiljno takmičenje. A s obzirom na to da Epic Games sada nudi svoj program za razvoj igara besplatno, možete se okušati i u izradi igara. Ko zna, možda čemo baš o vašoj igri pisati sledeće godine.

Bojan JOVANOVIĆ