Decentralizovana društvena mreža

Kada je Google Plus startovao, mnogi su verovali da je svet premali za dve velike društvene mreže. A sada je na pomolu već treća...

Tokom proleća 2010. glavne tech vesti ispisala su četvorica studenata Njujorškog univerziteta, kada su najavili da rade na razvoju decentralizovane društvene mreže koja u prvi plan stavlja korisničku kontrolu, privatnost i odsustvo komercijalnog karaktera. Naravno, mediji su, sasvim neodgovorno, ovaj projekat okarakterisali kao potencijalni „Facebook killer”, čime su, kao i obično, promašili suštinu.

Uglavnom, malo je vremena prošlo od trenutka kada su studenti obelodanili svoj projekat pa do prve značajnije donacije od 200.000 dolara. Ubrzo su vodeći tech blogovi okarakterisali Diasporu* kao jedan od 10 startup projekata na koje bi trebalo obratiti pažnju, a novonastala fondacija prikupila je više od milion dolara u donacijama. Sve to omogućilo je da društvena mreža Diaspora* (joindiaspora.com) počne sa radom i otvori svoje servere ranim korisnicima.

Diaspora je decentralizovana društvena mreža koja se oslanja na istoimeni besplatni softver. O razvoju i svim aspektima ove otvorene softverske osnove brine Fondacija Diaspora, kao što, na primer, Firefox funkcioniše pod kišobranom Mozille.

Ovo je omogućilo da nova društvena mreža bude otvorena, bez vlasnika, što bi u teoriji trebalo da je čuva od komercijalizacije i korporativne kontrole. Zato tvorci ove platforme obećavaju da na toj društvenoj mreži neće biti reklama niti trgovine podacima korisnika.

Vodeće društvene mreže žive zahvaljujući oglašavanju koje se bazira na interesovanjima i podacima koje korisnici dele sa svetom. Međutim, već u samoj osnovi, u infrastrukturalnom smislu, Diaspora* funkcioniše na način koji onemogućava ovu praksu.

Naime, to je mreža izgrađena iz nodova (čvorišta), u ovom slučaju nazvanih pods. Svaki nod pokreće pomenuti Diaspora softver i ponaša se kao lični web server. Korisnik tako može da pokrene svoj server i samim tim da hostuje deo društvene mreže. Bez obzira na server koji koriste, korisnici su deo cele mreže, ali ne postoji centralna tačka koja vidi sve i ima potpunu kontrolu. Dakle, moguće je da sami instalirate softver Diaspora i pokrenete svoj pod. Detaljno uputstvo pogledajte na adresi github.com/diaspora/diaspora/wiki/installing-and-running-diaspora.

Naravno, ovoj društvenoj mreži možete pristupiti i na klasičan način – registracijom. Kako je Diaspora* trenutno u alfa fazi, da biste se registrovali, morate da dobijete poziv od prijatelja koji već ima nalog ili da popunite prijavu na sajtu ove društvene mreže.

Iako je infrastrukturno mnogo drugačija od dosadašnjih društvenih mreža, Diaspora* se ne trudi da izmisli toplu vodu kada je iskustvo korisnika u pitanju. Naravno, ima zanimljivih inovacija, ali na ovu društvenu mrežu, u smislu korisničkog iskustva, ne možemo gledati kao na revoluciju, već kao na sledeći korak u razvoju društvenih mreža uopšte.

Diaspora* u najvećoj meri podseća na Google Plus. Vizuelno, ali i po pitanju funkcionalnosti, ona je sličnija Googleovom novom proizvodu nego najvećoj društvenoj mreži na svetu. Ima sličan „sterilan dizajn” pa je prijatna za oko, ali zbog prisustva tagova i drugih detalja zadržava određeni underground i štreberski šmek.

Prijatelje možete da raspoređujete po grupama baš kao i kod Google Plusa, samo se one ovde zovu Aspects. Takođe, moguće je naknadno uređivanje sadržaja koji ste podelili, što je još jedna korisna funkcija, koju smo ipak videli i kod njenog glavnog konkurenta. Način kontrole deljenja najviše podseća na rešenje Googlea. Sem deljenja sadržaja odabranim Aspektima, možete se odlučiti i za Public post, koji ne uključuje samo ovu društvenu mrežu već i Facebook, Tumbl i Twitter.

Od najveće društvene mreže na svetu Diaspora* je pozajmila mehanizam Like. Zanimljivo je to što je prisutna i Facebook integracija – funkcionalnost koja najviše bode oči, jer bi svaki korisnik trebalo da doživi Diasporu* kao odvojen ekosistem, ali je ovaj potez sasvim razumljiv.

Kada se budete registrovali, umesto praznog toka sadržaja, kakav bi vas dočekao kod konkurencije, Diaspora će automatski prikazati relevantan sadržaj, što je i najbolji način da pronađete svoje prve kontakte.

Trenutno nije poznat broj korisnika, ali „ranih usvajača” je dovoljno, tako da neki postovi u većoj ili manjoj meri skreću pažnju. Diaspora* se nada tome da će povezati ljude mehanizmom tagova, koji nije prisutan čak ni kod Google Plusa. Naime, kada pišete post, možete dodati neki od više hiljada tagova ili napraviti novi. Tagovi se koriste za filtriranje sadržaja prema interesovanjima.

Dakle, ako vas zanima, na primer, web dizajn, dovoljno je da dodate tag #design. U desnoj koloni, ispod liste grupa (Aspect), možete naći tagove koje ste odabrali. Odatle možete odabrati da gledate samo sadržaj povezan sa tim oblastima. Ovo zaista dobro funkcioniše, ali se, naravno, oslanja na aktivnost samih korisnika. Ako oni ne taguju svoj sadržaj, Diaspora* je bespomoćna da uradi bilo šta u klasifikovanju postova. Sistem, dakle, funkcioniše dobro, jer se od ranih usvajača i očekuje da budu dovoljno „tehnološki potkovani” da shvate mehanizam.

Pošto se sistem u potpunosti oslanja na ponašanje korisnika, ima gomilanja i dupliranja tagova (#socialnetworks, #social-networks, #social-networking...), ali to ipak omogućava da Diaspora* uradi nešto više nego Facebook ili Google Plus.

Naime, do sada se nijedna društvena mreža nije toliko približila Twitteru, kada je reč o mogućnostima praćenja aktuelnih trendova ili određene teme, kao Diaspora*. Naravno, u prvom slučaju radi se o praksi, a u drugom o teoriji – Diaspora* tek treba da zaživi. Međutim, u smislu evolucije i razvoja društvenih mreža, ona je zbog ovog mehanizma zaista važan stepenik.

Najveći problem sa ovom društvenom mrežom trenutno je to što sporo radi. Danas je kašnjenje od dve-tri sekunde deal breaker. Ipak, kako je reč o alfa fazi razvoja, možemo da progledamo kroz prste.

Drugi nedostatak je odsustvo tone stvari koje bismo mogli da radimo pošto se funkcionalnost Diaspore svodi na onu bazičnu, ali ovo će se vremenom popraviti. U vreme nastanka ovog teksta Diaspora* je imala samo aplikaciju Cubbi.es za brzo deljenje i čuvanje slika.

Naime, kada instalirate Cubbi.es za Firefox ili Chrome, željenu sliku možete sačuvati u „svom oblaku” tako što ćete pritisnuti taster ’Shift’ i kliknuti na nju. Ona će se naći u vašem albumu Cubbi.es, a za prijavu možete da koristite svoju Diaspora adresu (koja je u formi: vesic_ivan@joindiaspora.com). Sem čuvanja, Cubbi.es odabrane slike automatski deli vašim „aspektima”.

Da se Googleu nije „upalila sijalica” da je krajnje vreme da pokrene sopstvenu društvenu mrežu, Diaspora* bi bila destinacija za relativno široku grupu korisnika čiji je izbor sada G+. Iako argumenti decentralizovanosti, odsustva praćenja aktivnosti korisnika i prikazivanja reklama zvuče primamljivo, oni neće biti dovoljni da Diaspora* postane izbor prosečnog korisnika.

Međutim, značaj Diaspore* je drugačije prirode – ona je, u najboljem slučaju, anticipator društvene mreže izrađene na novoj osnovi, gde su komunikacija i deljenje sadržaja sami sebi dovoljni razlozi, a ne resurs za generisanje ogromnog profita.

Ivan VESIĆ