Od početka primene računarstva u oblaku ljudi su razmišljali i o kućnoj izvedbi – privatnog oblaka u malom

Mali kućni oblak omogućava direktan pristup sadržajima na kućnom računaru; Tonidov server obezbeđuje samo dinamički DNS

Pod terminom „računarstvo u oblaku” podrazumeva se da neke računarske funkcije koje smo do sada dobijali putem korišćenja proizvoda sada dobijamo na korišćenje kroz uslugu (slično telekomunikacionim uslugama), gde su deljeni resursi, softver i informacije distribuirani do radnih stanica, servera i ostalih sličnih uređaja koji učestvuju u procesu rada preko Interneta kao prenosnog kanala. Proizvodi koje je zasad moguće virtuelizacijom pretvoriti u usluge uglavnom su aplikacije, platforme i delovi računarske infrastrukture. Ovakav proizvod u celini naziva se „javni” oblak, dok u komercijalnoj ponudi postoji i proizvod koji se naziva „privatni” oblak. Privatni oblak se zasniva na istom konceptu, ali sa bitnom razlikom – pod potpunom je kontrolom organizacije koja ga koristi, bez obzira na to da li se oblak hostuje lokalno, koristi lokalne resurse i LAN kao prenosni kanal ili je hostovan eksterno sa Internetom kao prenosnim kanalom.

Od početka primene računarstva u oblaku über gikovi razmišljali su i o kućnoj izvedbi privatnog oblaka – privatnog oblaka u malom. Takav oblak bio bi malo drugačije definisan, zbog očigledno drugačijih potreba – manjom potrebom za resursima i virtuelizacijom. Kada govorimo o kućnom oblaku, mislimo, naravno, i na mogućnost primene u malim preduzećima, tj. kod svih zainteresovanih strana koje žele da naprave svoj mali oblak, sa manje novca i bez (velikog) mešanja trećih lica u proces. To, takođe, može biti od interesa i svima onima koji često putuju, a pritom imaju potrebe za pristupom alatima i podacima iz svog lokalnog okruženja.

Duplikati, triplikati...

Po kreiranju naloga na Tonido serveru, treba instalirati serversku aplikaciju na kućni računar i klijentsku aplikaciju na ostale računare i prenosne uređaje; izmene na serveru ili na nekom od klijenata automatski se prenose na sve ostale računare

S obzirom na to da eksterni memorijski uređaji poput flešića i prenosnih HDD-ova imaju ograničen kapacitet i da postoji mogućnost gubljenja/krađe uređaja i zloupotrebe podataka (ukoliko podaci nisu šifrovani, a često nisu), najčešće nije vredno rizika nositi osetljive podatke sa sobom na toj vrsti medija. Moderni način života, prepun računara i raznih vrsta gedžeta, kao veliki problem donosi količinu podataka koja se na njima taloži. U realnom scenariju, u prosečnom domu postoji minimum dva, a često i nekoliko računara (desktop, laptop, tablet), barem jedan medijski plejer, nekoliko pametnih mobilnih telefona, kućni medijski centar (računarski sistem predviđen za zabavu), NAS i slično. Kako se podaci na svim ovim uređajima koje koristimo uglavnom prepliću, neminovno ćemo imati „duplikate” i različite verzije istih fajlova tu i tamo. Primera radi, muziku slušamo i na prenosnom muzičkom plejeru, računaru, mobilnom telefonu i tabletu, a dokumenta sada možemo izmenjivati na računaru, laptopu, tabletu, pa čak i na pametnom telefonu. U određenom trenutku ručna i poluautomatizovana sinhronizacija foldera između svih ovih uređaja postaje previše zamorna čak i za najiskusnije i najupornije. Kućni oblak bi to mogao da učini znatno bezbolnijim.

Za razliku od standardnog računarstva u oblaku, kod koncepta kućnog oblaka ne bismo imali svoje podatke negde u nekom oblaku na Internetu, već u svom privatnom – kod kuće. On bi se sastojao od svih naših uređaja koji bi radili neprimetnu sinhronizaciju i međusobno deljenje fajlova. Nema više brige o tome da li ste prebacili muziku koju ste skinuli prethodne večeri na plejer ili da li ste poneli sve one slike koje treba da pokažete baki. Takođe, može da posluži i kao veza sa eksternim oblakom za potrebe bekapa ukoliko se u nekom trenutku pojavi potreba za tim – tako se gubi potreba za ručnim bekapom zato što bi kućni i eksterni oblak uvek bili sinhronizovani. Tako se dobija i dodatna redundantnost, jer ako se, recimo, prekine veza kućnog oblaka sa Internetom, pa samim tim i ta vrsta pristupa njemu, kućnom oblaku se uvek može pristupiti iznutra, što nije slučaj sa standardnim računarstvom u oblaku, kod kojeg se, ukoliko servis ne radi ili se izgubi veza ka oblaku, gubi i pristup podacima.

Verovali ili ne – besplatno

Uz pomoć kućnog oblaka udaljeni fajlovi vide se kao da su „u lokalu”

U toku istraživanja i traženja mogućih rešenja za kućni oblak naišli smo na, verovali ili ne, besplatnu aplikaciju koja može da omogući barem deo stvari zamišljenih u konceptu. Naime, radi se o aplikaciji Tonido (www.tonido.com), koja se instalira na Windows, MacOS ili Linux i omogućava udaljeni pristup fajlovima kroz web interfejs ili sa mobilnog uređaja svim korisnicima koji nisu spremni da svoje podatke daju nekom trećem na čuvanje. Pored toga, program je moguće podići i na iOS, Android, BlackBerry i Windows Phone uređajima, te na taj način omogućiti pristup fajlovima i sa njih. Program koristi uređaj na kojem je podignut kao server Storage i kao Host za aplikacije.

Oko instalacije i podešavanja nema mnogo posla. Nakon preuzimanja i instalacije programa na uređaj, potrebno je na sajtu proizvođača napraviti nalog, koji će kasnije, kroz korisničko ime, činiti deo pristupne adrese za interfejs (adresa je oblika korisnickoime.tonidoid.com). Odmah posle toga može se pristupiti potrebnim sadržajima. Jedino što nakon instalacije Tonido serveri rade jeste praćenje dinamičke IP adrese iza koje se nalazi kućna mreža, kako bi pristup uz pomoć pristupne adrese bio lakši za korisnika kada je van kuće.

Od aplikacija interfejs sadrži džuboks za strimovanje medija ka udaljenim uređajima, pregledač fotografija, menadžer fajlova koji ima i opcije za slanje i preuzimanje, blog/dnevnik sa Twitter integracijom, Webshare za deljenje fajlova, pretragu, menadžer finansija, kao i radno okruženje sa kalendarom, notesom i zadacima. Pored toga što omogućava da pristupimo svojim fajlovima i radimo na njima bez obzira na lokalno instaliran softver, ima ugrađen i P2P servis. Takođe, dosta olakšava deljenje velikih fajlova sa drugima, kao i kolaboraciju. Pristup oblaku je moguć sa mobilnih uređaja, i to sa svih na kojima je iOS, Android, Windows Phone ili BlackBerry OS. Pored standardne verzije predviđene za instalaciju, postoji i portabilna verzija, a Sync klijenti takođe postoje za Windows, Mac i Linux OS, kao i ekstenzije za browsere Firefox i Chrome. Sinhronizacija između nekoliko računara funkcioniše preko enkriptovane SSL veze, uz pomoć centralnog servera (računar na kojem je instaliran Tonido), i moguća je Online i Offline, tj. preko Inteneta kada ste van kuće ili preko LAN-a kada ste kod kuće. Svaki fajl koji se sačuva na Sync folder automatski se sinhronizuje sa ostalim računarima, a pristup je moguć i preko mobilnih uređaja.

Jedine mane oblaka izvedenog pomoću ovog programa jesu potreba da računar stalno bude upaljen kad smo van kuće i mogućnost hakovanja. Potreba da računar stalno bude upaljen nije veliki problem, jer se i inače dešava da ga tako ostavimo (radi preuzimanja nekog fajla, recimo), a naročito ako je privatnost podataka od velikog značaja. Druga stavka (sigurnost) nije toliko bezazlena, ali, kao i bilo šta čemu omogućite pristup preko Interneta, ni pristup kućnom oblaku ne može biti 100 odsto siguran. Imajte samo na umu to da bi eventualni „haker” morao da cilja baš tu adresu, što je malo verovatno. Uvek će se naći bolja meta.

Što se tiče koncepta kućnog oblaka, sada smo samo zagrebali površinu jedne mnogo opširne teme, koja se može opisivati i tehnički izvesti na razne načine. Cilj nam je bio da pokažemo u kom se smeru kreće računarstvo u domovima i malim firmama i da inspirišemo čitaoce da isprobaju ovaj ili neki drugi softver, uz čiju pomoć mogu sebi da olakšaju rad „u pokretu”. Kućni oblak bi mogao da stekne veću popularnost, jer su nam fajlovi koje koristimo potrebni svuda gde se nalazimo. Izreka „Sve svoje sa sobom nosim” na taj način dobija potpuno novo značenje, zar ne?

Petar LONČAREVIĆ