Samsung S23A350H i Dell ST2320L

Izbor između nekoliko solucija ne zaobilazi nas ni onda kada su u pitanju kompjuterski monitori. Najčešće onim najlepše dizajniranim gledamo kroz prste, dok oni „običniji” svoj vizuelni nedostatak nadoknađuju kvalitetnijom slikom ili nude više dodatnih mogućnosti. No, da li je uvek tako?

Samsungov model S23A350H predstavlja praznik za oči na svakom stolu jer svojim tankim profilom, „krhkim” nosačem i zaobljenim linijama jednostavno mami poglede. Treba napomenuti da je kućište ekrana završeno u sjajnocrnoj boji, da je oivičeno providnim ivicama, a tu je i TOC (Touch of Color) koji dodaje još jedan sloj boje, pa se ovaj monitor presijava u tamnocrvenu pod određenim osvetljenjem. Izmeštanje napajačke jedinice van kućišta dozvolilo je da profil ekrana bude tanak, a upotreba LED pozadinskog osvetljenja omogućila je da napajačka jedinica bude jedna od najmanjih koje smo videli. Prednja maska je u minimalističkom stilu, sa šest tastera osetljivih na dodir koji se nalaze integrisani u donjoj ivici s desne strane. Iz kog god ugla da ga pogledate – deluje totalno seksi. S tehničke strane, na poleđini se mogu naći HDMI i RGB konektor, i to je sve. Malo smo razočarani time što nema konektora za slušalice ili DVI port. Čvrstoća monitora je malo slabija (blago se uvija), ali on korektno i čvrsto naleže na sto. Imamo utisak da ovo isto postolje može da nosi ekrane većih dimenzija. Ergonomske mogućnosti su ograničene na promenu nagiba, ali smo valjda i na to navikli.

Meni spada u „noviji” tip, ali je sve pregledno, logično raspoređeno i lako dostupno pomoću savršenih tastera osetljivih na dodir. Opcije su standardne i podeljene su u četiri glavna menija (Picture, Color, Size & Position i Setup & Reset). Pored opcija Brightness, Contrast, kao i raznih magičnih (MagicColor, Angle itd.), nalazimo i podešavanja nivoa crne preko HDMI konektora, brzine odziva (Normal, Faster/default, Fastest), Color tone, Gamma, Eco Saving... A to je sve što je potrebno da se slika malo bolje uštimuje.

Fabrička podešavanja su prilično svetla i slici nedostaje dubine, ali je reprodukcija boja dosta dobra. Podešavajući parametre Brightness i Contrast (68/32), vrlo brzo dolazimo do lepšeg prikaza, a dodatno podešavajući Gammu i HDMI level (kada koristimo tu vrstu konekcije) dobijamo sliku sa još većim kontrastom. Normal podešavanja za reprodukciju boja odgovaraće većini, ali ako volite drugačiji tonalitet na ekranu, na primer malo hladniji, možete i sami podesiti svaku boju nezavisno. Nakon učinjenih izmena utisak o ovom TN panelu je još bolji. Detalji u senkama su vidljivi, pa tako crno-bele slike imaju dubinu, a jesenji pejzaži izgledaju živahno. Pri testu crne, uniformnost ekrana narušavaju donji levi ugao, gde je ekran vidljivo svetliji, kao i talasasto probijanje uz donju ivicu. Osim toga, reprodukcija crne je vrlo korektna. Na beloj je moguće primetiti iste anomalije, ali u znatno manjoj meri, skoro da se i ne vide ako ne znate gde da gledate. Test gradijenta ukazuje na to da prelazi između nijansi nisu „kremasti”, tj. one se ne utapaju jedne u druge, već je moguće videti prelaze, što je uobičajeno za TN panele. Takođe, moguće je videti stapanje tonova u samom vrhu (najsvetliji) i dnu (najtamniji) skale. Odziv je, očekivano, bio dobar čak i na setovanju Faster, te nismo videli potrebu za prebacivanjem na Fastest. Uglovi gledanja su dobri, u rangu specifikacije, a pomoću opcije MagicAngle moguće je dobiti još koji stepen kod najvećih uglova, ali se time donekle kvari utisak reprodukcije ako se nalazite direktno ispred monitora.

S druge strane, Dellov model ST2320L predstavlja suštu suprotnost. Dizajneri kao da su iskoristili izgled Samsungovih ekrana od pre nekoliko godina (recimo 206 BW) i samo stavili nalepnicu Dell. Ovaj monitor je kockastijeg oblika, debljih ivica i deluje dosta čvršće (i muževnije, prim. aut.) od Samsungovog modela. Ko bi posumnjao u to da je ista LED tehnologija unutar jednog i drugog kućišta? Dellov monitor je obojen u sjajnocrnu boju, a ekran je u donjem delu ukrašen trakom sive boje koja se nalazi u blagom udubljenju, pa dobijamo treću dimenziju na inače ravnom, anemičnom „licu”. Pet tačkica (tastera) osetljivih na dodir poređane su jedna iznad druge duž desne ivice ekrana, što je tipično za modele ovog proizvođača. Broj konekcija je na zavidnom nivou – ukupno ih ima pet: RGB, DVI, HDMI, audio-in i audio-out (headphone). Nedostaje samo USB pa da bude dobitna kombinacija. Podešavanje nagiba ekrana jedino je fizički moguće, a kvalitet izrade dobija poen više u odnosu na Samsungov model.

Meni je napravljen po sistemu „tri pa osam”. Prvim klikom dobijate izbor od dve prečice (koje sami možete setovati) ili ulaz u glavni meni, gde dolazite do svih podešavanja. Podeljen je na Brightness/Contrast, Auto Adjust, Input Source, Color Settings, Display Settings, Audio Settings, Other Settings i Personalize. Zvuči kao mnogo opcija, ali su one zapravo samo dobro segmentirane, dok je broj opcija za podešavanje slike veoma škrta. Ponuđene su samo osnovne opcije kao i kod svih ekrana, a tek korišćenjem HDMI veze dolazite do nešto naprednijih, mada je i njihova uloga zanemarljiva.

Fabrička podešavanja slike ne predstavljaju ovaj monitor u dobrom svetlu. Nedostatak opcija za fino podešavanje je mana koja nam je oduzela najviše vremena u pokušajima da se slika pravilno kalibriše, a naročito nedostatak podešavanja Gamme. Dosta smo postigli povećavanjem kontrasta slike, pa su detalji na crno-belim slikama odskakali onako kako je umetnik zamislio, senke su obilovale detaljima i sve ih je bilo lako raspoznati. To je primetno bolje nego kod Samsungovog modela, ali reprodukcija boja na Dellovom izgleda kao da je više puta opran deterdžentom za sudove. Sve je isprano! Sintetički testovi reprodukcije crne i bele prikazuju da postoji mala razlika u osvetljenju gornje i donje polovine ekrana, ali i da ne postoji nikakvo probijanje pozadinskog osvetljenja duž ivica. Reprodukcija crne je kvalitetnija na modelu ST2320L – izgleda punije, dok kod južnokorejskog proizvođača bela izgleda bolje. Gradijent test pokazuje da su prelazi između susednih nijansi manje vidljivi nego kod modela S23A350H, ali su i dalje vidljiva. Primećujemo još i to da se najtamniji tonovi bez problema razlikuju, dok se najsvetliji stapaju. Pobednik u vremenu odziva lako se može videti po specifikacijama, a u praksi je to još očiglednije – Dellov monitor kao da je precenjen sa 5 ms. Zbog kvalitetnije reprodukcije crne boje, uprkos vremenu odziva, trebalo bi da gledanje filmova bude veće uživanje na monitoru ST2320L, ali uglovi gledanja nisu ostavili na nas preterano dobar utisak. Samsung tu „vara” koristeći softversko rešenje, ali i bez toga smatramo da je bolji i u ovoj kategoriji.

Svako pravilo ima izuzetak, a Samsung ga je ovog puta potvrdio. Uspeli su da naprave „zgodan” monitor i upotpune ga panelom koji je ispunio naša očekivanja. Možda će vam nedostajati DVI konektor ako, pored PC-ja, povezujete i druge uređaje na monitor, u suprotnom nećete ni primetiti da ga nema. Dell je, s druge strane, onemogućio bolje pozicioniranje svog modela premalim brojem opcija za podešavanje slike, pa je ukupun utisak mlak i mislimo da za tu „šaku evra” postoje bolja rešenja.

Vojislav VUJANIĆ