Crna kutijo, kaži mi šta pokreće moj računar!

Benchmark je rezervisan samo za korisnike Viste i sedmice

Šta se nalazi u kućištu vašeg računara? Ja li su mali zeleni koji trčkaraju naokolo, ja l’ je svevišnja sila nepojmljiva ljudskom umu? Ne morate da nam verujete, ali nije ni jedno ni drugo, već pažljivo birane komponente od kojih su najznačajnije matična ploča, procesor, grafička kartica i memorija. Ako ste konfiguraciju sami sklapali, onda su vam identitet i poreklo nabrojanih komponenata poznati, a vi se slobodno možete nazvati guruom računarskog sveta. Šta je sa ostalima, sa onima koji su kupili računar sklepan u lokalnoj prodavnici „Kod dva brata” ili je izbor delova vršio malac vunderkind iz komšiluka? E, njima ostaje da nabace malo znanja i da pokušaju do informacija da dođu uz pomoć operativnog sistema i BIOS-a na matičnoj ploči. Ili to ili da stvari prepuste programu po imenu HWM BlackBox...

U pitanju je klasično „ja znam sve” ostvarenje, čiji je zadatak da preskenira sistem na kojem je pokrenut i da potom korisniku na uvid ponudi pribavljene informacije. CrnaKutija je toliko temeljna da prepoznaje sve što je važno – od procesora i memorije, pa do grafičke kartice i matične ploče. Pri tome, baza podataka mu je toliko velika da se u njoj nalaze „potpisi” dinosaurusa iz poslednje dekade minulog veka. Ponudite mu neki 386 ili 486 računar i ostanite zapanjeni nivoom detalja kojim će vas zasuti, baš kao i tačnošću informacija. Naravno da ovde postoji i jedno ali, koje, istini za volju, nije veliko. HWM BlackBox prepoznaje procesore četiri proizvođača – Intela, AMD-a, VIA i Transmeta, što nas navodi na zaključak da ipak nije pisan kao pomoć antikvarima, već za korisnike modernih sklopova. Gde su Cyrixi, braćo, gde?

Tajne grafičkog podsistema na dlanu

Ako šalu za trenutak ostavimo po strani, videćemo da je HWM BlackBox kao kakav štreber i da se uspešno snalazi sa većinom široko korišćenih komponenata. Tako prepoznaje memorije tipa SDR, RDRAM, DDR, DDR2, FB-DDR2 i DDR3, i to svih poznatih proizvođača. Nije mu strana ni identifikacija ATI i nVidia grafičkih kartica, i to svih znanih modela zasnovanih na više od 100 pojedinačnih čipsetova. Da, da, u praksi je to mnogo, mnogo grafičkih kartica... Podrazumeva se da one rade kao integrisane grafičke, PCI/PCI-Express komplementi, odnosno AGP modeli. Dalje, tu je i detekcija hard diskova u PATA, SATA ili eksternoj USB firewire varijanti. Konačno, na meniju se nalazi i, blago je to reći, širok dijapazon čipsetova za matične ploče – VIA, Intel, nVidia, ATI, SIS i AMD. U pitanju su hrpe podržanih modela.

Osim toga što je pravi pametnjaković, program je izuzetno jednostavan za korišćenje, što je krajnjem korisniku od podjednako velike važnosti. Prvo, HWM BlackBox se ne instalira – dovoljno je da otpakujete preuzetu datoteku negde (čak i na USB fleš) i spremni ste za rad. Svi podaci smešteni su u samo jednom izvršnom fajlu, što program čini idealnim za prenosne kolekcije. Drugo, detekcija hardvera moguća je kako iz 32-bitnih, tako i iz 64-bitnih verzija „prozora”. Ipak, najlepše od svega je to što se do podataka stiže dvoklikom miša. Kada se program učita, pred vama će se naći svi relevantni podaci. Ne postoji apsolutno nikakva potreba za dodatnim kliktanjem ili pokretanjem odvojenih komandnih modula.

Sve što želite da znate o procesoru je na jednom mestuPotrebno: Windows

Podaci su izlistani po kategorijama (procesor, memorija, grafička kartica i sistem), a pristupa im se aktiviranjem istoimenih komandnih kartica. Iz ovog programa možete toliko stvari saznati o komponentama vašeg računara da je to za svaku pohvalu. Recimo, za procesor možete saznati kojom je tehnologijom rađen, koliko ima L1, L2 i L3 keš memorije, da li ima više jezgara, koje mu je kodno ime, na kojoj frekvenciji radi, da li je overklokovan (i koliko), koja mu je temperatura, koliki je množilac itd. Za memorije možete videti u kom modu rade, koliki im je kapacitet, koja je brzina magistrale, ko im je proizvođač, kog datuma je modul sišao sa proizvodne trake... Slična situacija je i sa grafičkim podsistemom, o kojem možete saznati mnogo važnih stvari – naziv glavnog čipa, veličinu i tip raspoložive memorije, frekvencije rada, potrebnu snagu (u vatima) pri maksimalnom opterećenju, informacije o pixel/vertex shader podršci itd. Sekcija System je donekle drugačije organizovana, isključivo zbog toga što sadrži podatke o nekoliko različitih komponenata sistema. U prvom redu su informacije vezane za matičnu ploču – proizvođač, verzija BIOS-a, naziv modela, broj slotova... Tu su potom informacije o hard diskovima (zajedno sa kapacitetom i radnom temperaturom), optičkim drajvovima, odnosno samom operativnom sistemu. Sve to je toliko fino i pregledno ušuškano da nam za vreme testiranja na pamet nije pala nijedna zamerka. Čista desetka!

HWM BlackBox u vreći trikova čuva još dve jake karte. Kao što možete videti u info boksu, radi se o besplatnom ostvarenju koje, pored teorijske, ima i praktičnu namenu. Naime, autori su uz sve što smo nabrojali uključili i podsekciju za merenje performansi sistema. „Overavanjem” kartice Benchmark pred vama će se pojaviti 13 testova čiji je cilj da se izmere performanse sistema i da se na osnovu dobijenog rezultata vrednuje čitav sklop. Nažalost, ova funkcija rezervisana je samo za korisnike Viste i sedmice, pošto upravo oni upotrebljavaju sličan proces za gradaciju hardverskog sklopa. Osim zbirne ocene, na uvid se daje ocena za procesor (dobija se na osnovu pet testova), memoriju (jedan test), grafičku karticu (posebno se meri tzv. Video Encoding, a posebno 3D mogućnosti putem šest testova), odnosno hard disk (jedan test).

Za kraj još da napomenemo i to da program omogućava snimanje podataka u TXT ili XML formatu, ali i da nudi njihov upload u online bazu znanja. Takođe, nudi i mogućnost pokretanja gedžeta (opet samo Vista i sedmica) koji će prikazivati osnovne podatke o procesoru i memoriji.

Vladimir PISODOROV