PC vs Mac

Novi korisnik podjednako bi se lako privikao na rad i u jednom i u drugom okruženju. Međutim, kada treba da se odluči za jedno od njih, često ga zbunjuju saveti zagriženih pobornika dva tabora. U čemu se zapravo razlikuju PC i Mac?

Kada prosečan korisnik računara počne da razmišlja o kupovini računara koji će služiti nekoj svrsi, obično je tu neki poznanik/drugar/prijatelj/komšija koji pritekne u pomoć kod finalne odluke. To i ne bi bio neki problem da se kod tih lokalnih stručnjaka u glavi ne provlače neke česte predrasude. Bez obzira na to da li je savetodavac jedan od onih zagriženih za PC ili Macintosh, problem postoji i ogleda se u tome što onaj ko savetuje najčešće ne razmišlja o tome šta je najbolje za onoga kome daje savet, nego šta je najbolje za njega samog. Neki od najčešćih komentara su: to je previše skupo, to je previše nestabilno, tu ima virusa, ovaj je bolji za multimediju, ali ovi su jeftiniji za nadogradnju... Spisak ide u beskonačnost. Da bismo valjano odgovorili na bitna pitanja, moramo reći neke stvari koje se neće svideti nijednom od dva zagrižena tabora, a dragocene su prosečnom korisniku koji se dvoumi koji brend da odabere – a kada kažemo brend, mislimo na operativni sistem sa pratećim hardverom.

Predrasude

Pre svega, da razbijemo najveću predrasudu od svih – Mac je oduvek bio PC (dakle personalni kompjuter) bar po filozofiji korišćenja, a od 2006. godine, kada je prešao na Intel platformu, on je identičan bilo kom drugom brendiranom PC-ju, ako se izuzmu operativni sistem i estetski atributi. Kada je u pitanju PC baziran na Windowsu, postoji zabluda da je on nekako jeftiniji. To jeste tačno ukoliko gledamo samo hardverski deo i pod uslovom da ne govorimo o brendiranoj mašini. Kada gledamo celokupnu sliku, koja uključuje operativni sistem (koji bi svi trebalo legalno da kupimo) i održavanje tog operativnog sistema, slika se znatno menja. Sam Windows nije toliko skup za kupovinu uz novi računar, ali gde je tu cena održavanja? Prosečan korisnik računara godišnje će na održavanje Windows radne stanice potrošiti dosta novca, u šta ubrajamo i vreme koje je potrebno samom korisniku da uradi zadatke održavanja, tj. vreme koje će računar biti na servisu, a koje će korisniku biti oduzeto od vremena koje je mogao da provede radeći za tim istim računarom.

Da nas ne biste pogrešno shvatili, moramo naglasiti da uopšte nije loše to što je Mac (samo) jedan od PC brendova – to ga samo spušta sa pijedestala na koji ga je postavio marketinški tim kompanije Apple. Što se tiče PC-ja baziranog na Windowsu, za prosečnog korisnika je bitno da zna u kakav se kompleksan sistem upušta i šta se sve ubraja u cenu uređaja. Da se ne bismo previše zadržavali na predrasudama, preći ćemo na bitne stvari. Koje su osnovne razlike između ova dva operativna sistema? Koji je namenjen kojoj grupi? Pa, na ova dva pitanja možemo naći odgovor samo na osnovu funkcija i programa koje su u njih ugrađeni. Zašto? Zato što se, generalno, od oba modela može napraviti nešto treće uz pomoć dodatnih (besplatnih i plaćenih) aplikacija.

Zajedničke osobine

Krenućemo od srži. Oba sistema imaju panele za podešavanje svega onoga što je bitno za funkcionisanje sistema: izgleda, ponašanja, radne površine, zaštitnika ekrana, radne trake (Dock/Taskbar), jezika i regionalnih podešavanja, zaštite, pretrage, pristupa za lica sa posebnim potrebama, displeja, štednje energije, tastature, miša, štampača, zvuka, mreže, Bluetootha, deljenja fajlova i štampača, korisnika, vremena i datuma, nadogradnje, govora, bekapa, fontova, kolor menadžmenta, opcija foldera, pristupa Internetu, obaveštenja, roditeljske kontrole, povraćaja, sinhronizacije i konfiguracije sistema.

Paralele između dva grafička interfejsa su retke, ali se mogu povući između Mission Controla, koji se može porediti sa funkcijom Aero Flip 3D u Windowsu (dugme ’Windows’ u kombinaciji sa dugmetom ’Tab’) i opcije Launch Pad, koja se može porediti sa Start menijem, iako ima dosta razlika.

Kada su u pitanju aplikacije, sistemi se preklapaju u onima poput programâ za automatizaciju, fajl menadžera, kalkulatora, igara (iako ih Windows ima više), video plejera, muzičkog plejera, pregledača Weba, sticky notesa, naprednog tekst editora i skupa alatki kao što su monitoring program, skript editor, konzola, disk menadžment, slikanje sadržine ekrana, skeniranje, bluetooth transfer, migracioni asistent, neka vrsta terminala i alatka za očitavanje informacija o sistemu i hardveru.

Razlike

Razlike su ono što svaki od ovih sistema svrstava u nešto što odgovara određenoj grupi korisnika. Što se podešavanja tiče, razlike su drastične. Windows ima mnogo više opcija koje služe IT stručnjacima i poslovnim korisnicima, dok Mac ima dosta opcija koje služe dizajnerima i grafičarima.

Što se grafičkog interfejsa tiče, Mac OS nudi više virtuelnih desktopa i još jedan način za pregled aplikacija na celom ekranu pored standardnog, koji u stvari izdvaja aplikaciju na drugi virtuelni desktop preko celog ekrana. Mana u odnosu na Windows je to što se widgeti mogu koristiti samo na virtuelnom desktopu koji se zove Dashboard. Što se samog vizuelnog izgleda tiče, oba operativna sistema izgledaju veoma lepo, ali je to najviše stvar ukusa.

Kada su aplikacije u pitanju, pre nego što uskočimo u razmatranje razlika, bitno je reći da je na Macovom operativnom sistemu mnogo jednostavnije upravljanje programima jer nema registry baze. Zahvaljujući tome, velika većina programa je portabilna i može biti smeštena bilo gde na skladišnoj memoriji.

Što se aplikacija tiče, situacija je slična kao i kod podešavanja, mada ima i nekih odstupanja. Windows od korisničkih aplikacija ima Media Center, koji se koristi za upravljanje svim multimedijalnim fajlovima, uključujući TV i Blu-Ray, DVD maker koji se koristi za pravljenje multimedijalnih DVD diskova, Sound Recorder koji služi za osnovno snimanje zvuka, Remote Desktop Conection koji služi za udaljene konekcije ka drugim računarima i obezbeđivanje veze ka tom računaru, Math Input Panel, Paint koji služi za crtanje, kao i osnovnu obradu fotografije sa funkcijama poput opsecanja (crop), Notepad koji je najkorisniji za gubljenje stilova kod teksta, čarobnjake za povezivanje na standardni ili mrežni projektor, Tablet PC alatke, kao i specifične alate za održavanje samog sistema poput Disk Cleanupa, Disk Defragmentera, naprednog resurs monitora i aplikacije za Remote Assistance, a od sistemskih Private Character Editor, aplikaciju za proveru radne memorije računara, Action Center koji služi za bitna obaveštenja o stanju sistema, alatka za test performansi, Windows Defender koji služi za zaštitu od špijunskih i drugih zlonamernih programa, Administrative Tools, Services i Print Management. Iz svega ovoga vidi se da je ovaj operativni sistem, pored toga što je odličan za biznis i IT korisnike, odličan i za zabavu zbog dobrog medijskog centra i alata za pravljenje multimedijalnih DVD diskova, uz podršku za crtanje i osnovne akcije nad fotografijama, ali i da je mnogo kompleksniji za održavanje.

Macov operativni sistem ima prednost kod aplikacija koje su korisničke, poput App Storea, koji olakšava kupovinu i preuzimanje besplatnih aplikacija iz velike baze, imenika, iClouda, koji omogućava razmenu fajlova među Mac računarima, Maila za preuzimanje e-pošte, aplikacije Find My Mac koja olakšava pronalaženje računara kada je ukraden, rečnika, aplikacije AirDrop za direktnu razmenu fajlova sa drugim Mac korisnicima, Facetime video chata, kalendara, iChata za ćaskanje preko nekoliko različitih protokola za chat, aplikacije za pregledanje PDF dokumenata, aplikacije za pravljenje grafikona od matematičkih formula i mrežne alatke koja je odlična za administratore, a takođe i aplikacija za dizajnere i muzičare kao što su Garage Band, koji omogućava snimanje audio zapisa na više kanala i njihovu montažu, iMovie, koji služi za montažu video materijala, iPhoto koji služi za sređivanje fotografija po albumima, Photo Booth koji služi za fotografisanje, kolorimetra i aplikacije za snimanje podkastova. Iz ovoga možemo zaključiti da Mac OS ipak nije samo za kreativce, kakvo je popularno mišljenje, već ima i neke alatke koje su korisne administratorima (mrežne alatke), učenicima i prosečnim korisnicima, a koje Windows u poslednjoj iteraciji nema ili ih je izgubio – kao što su imenik, klijent za e-poštu i chat, iako mu je, naravno, najjača strana i dalje kreativna sekcija.

Poslednja razlika koju bismo naglasili jeste mogućnost pokretanja različitih operativnih sistema na računarima. Bitna razlika za prosečnog korisnika je u tome što se pomoću aplikacije Boot Camp Windows lako podiže na Mac računaru, dok se Mac OS uz dosta komplikacija može podići samo na specijalno sklopljenom PC računaru. Prosečnom korisniku to može biti problem, pošto se čak i naprednijima diže kosa na glavi od pravljenja i održavanja takozvanog Hackintosha.

• • •

Novi korisnik podjednako bi se lako privikao na rad i u jednom i u drugom okruženju, s tim što je kod operativnog sistema Windows mnogo veća potreba za održavanjem. Za korisnike naviknute na bilo koji od ova dva sistema, bilo da je to Macintosh ili Windows, bilo bi problema sa prebacivanjem na onu drugu platformu, jer su navikli na određene funkcije, skraćenice i programe.

Novim korisnicima preporučujemo da pri izboru između ova dva sistema dobro provere i detaljno istraže koje sve mogućnosti svaki od njih pruža, a takođe i koja su mu sve ograničenja.

Problema ima i na jednom i na drugom operativnom sistemu, i bitno je realno ih sagledati, jer kruže mnoge predrasude koje su uglavnom zasnovane na (ne)funkcionalnosti ranijih verzija. Windows je bolji za poslovna okruženja i korisnike kojima se sviđa dubinsko podešavanje sistema do „sitnih crevaca”, a Mac je bolji za manje kreativne timove i korisnike koje ne zanima da se preterano udubljuju u podešavanja, već im je bitno da sve bude jednostavno i da naprosto – radi.

Što se cene tiče, Mac računari uvek će biti skuplji od računara zasnovanih na Windowsu (čak i brendiranih) i pored servisnih troškova. To je zato što se tokom godina o tom brendu stvorilo mišljenje da je prestižan, za šta su najzaslužniji najbolja finalna izrada i izgled, a za to je potrebno izdvojiti dodatan novac. Jedino korisnik koji se odlučuje da kupi ovakav računar može da prosudi da li su u pitanju luksuz i prestiž, ili pak računar zaista vredi toliko.

Petar LONČAREVIĆ