Bitcoin

Sve popularnija kriptovaluta počinje da skreće pažnju investitora, startapa, ali i velikih kompanija i otvara prostor za nanotransakcije

Decentralizovana kriptovaluta bitkoin, koju smo detaljno opisali u julskom broju 2011. godine, imala je u prethodnom periodu svoje uspone i padove, ali sve jača potražnja potvrđuje da tehnoliberali i internet aktivisti više nisu sami – sve je više onih koji uviđaju poslovnu korist u prihvatanju bitkoina.

Bitkoin, valuta koja garantuje anonimnost učesnicima transakcija te sprečava vlade svih zemalja da „njuškaju”, stvorila je od 2010. godine do danas tržište vredno 400 miliona dolara, gde možete kupiti sve, od virtuelnih dobara, preko pice, do paketića marihuane. Trenutno je u opticaju nešto više od 10 miliona bitkoina, a do 2031. godine biće ih 21 milion, što je maksimum po predefinisanom tempu generisanja ovog novca. Valuta garantuje toliki nivo anonimnosti da se ne zna čak ni pravi identitet njenog tvorca, već samo pseudonim – Satoshi Nakamoto.

Šire usvajanje ovog načina plaćanja počelo je novembra prošle godine, kada je WordPress ušao u partnerstvo sa BitPayom, kompanijom za procesiranje bitkoin transakcija. Ubrzo su se priključili i drugi – Namecheap dozvoljava da registrujete domene koristeći bitkoine, Reddit je prihvatio ovu valutu, kao i servis Mega Kima Dotkoma. Platforma za integraciju „potrošačke korpe” u web šopove FoxyCart takođe je prihvatila bitkoine, a neke kompanije i organizacije, poput Internet Archivea, počele su da plaćaju neke od svojih zaposlenih u ovoj valuti.

Međutim, bez usvajanja u tech centrima kao što je Silicijumska dolina nema ni prodora u mainstream. To se upravo dešava. Najpre je CoinLab, startap koji želi da donese bitkoine igračima freemium naslova, dobio pola miliona dolara investicije od anđela iz Silicujmske doline, a zatim je poslovni inkubator Boost VC najavio da će do leta investirati u pet do sedam bitkoin startapa u najranijoj fazi razvoja.

CoinLab ide i dalje, jer bi igrači, u slučaju da prihvate njihove usluge, dobijali virtuelna dobra u zamenu za generisanje bitkoina. Startap planira da plaća gejmerskim kompanijama, što im omogućavaju da njihovi igrači budu generatori ove valute. Procena je da će gejmeri praviti zaradu od 50 centi do dva dolara u bitkoinima dnevno. Ovaj startap sarađuje već sa dve gejmerske kompanije, GraFightersom i WurmOnlineom.

U trku se uključio i najveći startap akcelerator na svetu Ycombinator, koji je uložio novac u Coinbase (coinbase.com), najjednostavniju online menjačnicu za bitkoine. Sa ovom valutom počela je, takođe, da radi i Sillicon Valley Bank.

Odakle toliko interesovanje tech zajednice? Trenutno dominantni načini plaćanja preko interneta uključuju kreditne kartice. To znači da se ne isplati da nešto košta manje od jednog dolara, imajući u vidu veličinu provizije. Na taj način se koči nastanak „nanotransakcija”, tj. virtuelnih dobara koja bi koštala i manje od 70–80 centi.

Implementacija bitkoina otvara nove mogućnosti svakome ko se bavi freemium igrama i aplikacijama, ali i stvaraocima sadržaja. Ako bi se implementirali bitkoini, tekst „New York Timesa” ili neki video mogli bi da koštaju svega 10–20 centi. Takve nanotransakcije stvorile bi nove poslovne modele, a freemium igre postale bi još privlačnije jer bi milioni igrača bili spremniji da kupuju virtuelne predmete. Mogućnosti su beskrajne.

Ovo bi zapravo možda rešilo i probleme sa kojima se suočavaju tvorci sadržaja na internetu. Mediji poput „Wall Street Journala” ili „New York Timesa” lakše bi mogli da unovče svoje kvalitetne sadržaje po nižim cenama, koje bi bile ekonomski isplative u slučaju da se koriste bitkoini. Kvalitet sadržaja na internetu mogao bi da poraste jer bi bilo više onih sa inspiracijom i motivacijom da urade nešto dobro kada znaju da to mogu i da unovče. Gejmeri bi bili zadovoljniji i osećali bi se manje prevarenim jer je free-to-play model budućnost čak i za AAA igre, uprkos činjenici da ga većina smatra nepravednim i da ga pre karakterišu kao buy-to-win.

Bitkoini ulivaju i sigurnost, naravno – ako se prevaziđu porođajne muke vezane za bezbednost. Imajući u vidu sve više resursa i znanja usmerenih ka razvoju načina plaćanja zasnovanom na bitkoinima, to postaje sve realnije. Sigurnost dolazi sa činjenicom da nema straha od inflacije zbog predeterminisanog kursa, a mogućnost da se zaobiđu države, regulatorna tela, banke i kompanije poput PayPala i Mastercarda deluje primamljivo, mada i vrlo zastrašujuće krupnim ekonomskim i političkim igračima u današnje vreme. Dodatno, za razliku od bankovnih računa i PayPal naloga, transakcije i bitkoin računi ne mogu da budu zaustavljeni ili zamrznuti. Uz sve to, svaka transakcija iz bilo kog dela sveta završava se brzo, uz smešno niske provizije.

Međutim, usvajanjem u tech centrima poput Silicijumske doline dolazi i do usvajanja „fizičkih” biznisa. U centru Vegasa postoji već deset radnji koje prihvataju ovu valutu, a mušterije su uglavnom ljudi iz startap zajednice. Online servis za dostavu hrane Pizza for Colling takođe dozvoljava naručiocima da plate bitkoinima.

Naravno, sve je to još na klimavim nogama. Ima i onih koji veruju da su bitkoini nešto poput piramidalne šeme, gde se samo rani usvajači mogu obogatiti. Međutim, čak i da bitkoini ne postanu novi standard za online plaćanja i oslobođenje od tradicionalnih centralizovanih finansijskih okova, ovo je neverovatan eksperiment, iz čijeg će iskustva ekonomisti budućnosti biti u stanju da izgrade nešto što ima više smisla od današnjih banaka, cetralnih institucija i kreditnih kartica.

Ivan VESIĆ