Besplatna alternativa Workstationu

Kompanija VMware je svetsku slavu stekla softverom za virtuelizaciju, kako za desktop računare tako i za servere i enterprise okruženja. Čitaoci ovih redova su verovatno upoznati sa njihovom perjanicom za desktop okruženje, VMware Workstationom, u čijem sastavu se isporučuje i VMware Player (mada je u pitanju samostalan program), koji je od svoje treće verzije dobio mogućnost da kreira virtuelne mašine kao i njegov veliki brat.

Ovaj besplatni plejer koristi isti engine kao i Workstation, što znači da se virtuelne mašine pravljene sa jednim mogu bez problema koristiti na drugom i obratno. Prva razlika između Playera i Worstationa jeste veličina instalacionog fajla koja je oko pet puta manja od Workstationovog. Nakon instalacije, shvatiće zašto je to tako. Naime, mnoge mogućnosti koje ima Workstation su nedostupne u Playeru.

Postoji mogućnost automatske instalacije guest OS-a, ali preporučujemo da to ipak uradite ručno nakon kreiranja virtuelne mašine. Sam postupak kreiranja je prilično jednostavan. Na korisniku je samo da izabere željeni operativni sistem (podržani su svi Windowsi, mnoge Linux distribucije kao i FreeBSD i Solaris), direktorijum u kome će biti smeštena virtuelna mašina i veličinu virtuelnog hard-diska. Autor teksta ima zamerku na poslednji korak jer ne postoji mogućnost biranja između IDE, SATA i SCSI diska, kao ni opcija koja će omogućiti da virtuelni hard-disk ima fiksnu veličinu na fizičkom disku, pa u podešavanjima virtuelne mašine morate ručno da dodate hard-disk sa željenim karakteristikama. Nažalost, virtuelnom hard-disku može jedino da se poveća kapacitet i promeni port u koji je „priključen”. Ostatak podešavanja čine podešavanje količine radne memorije i broja fizičkih procesorskih jezgara koji će biti dodeljeni virtuelnoj mašini, podešavanje optičkog uređaja u kome sem promene porta možete izabrati da li će biti korišćen fizički optički uređaj ili ISO slika i podešavanje mrežnog adaptera gde se može izabrati način na koji će virtuelna mašina biti povezana sa domaćinom i ostatkom mreže. Postoje i podešavanje USB kontrolera (podržan je USB 3.0 standard) i podešavanje grafičkog adaptera koji sada podržava rad sa više virtuelnih monitora, ali je DirectX 9 i dalje vrh mogućnosti njegove hardverske akceleracije. Tu je još i virtuelni štampač koji će zahtev za štampanje unutar virtuelne mašine proslediti fizičkom štampaču, iako je moguće fizički štampač, koji je povezan preko USB-a, direktno priključiti na virtuelnu mašinu. Ovo drugo će biti od velike koristi onima koji poseduju štampače čiji proizvođači nisu napisali drajvere za sisteme novije od XP-a, pa će na ovaj način moći da ih koriste iz virtuelne mašine. U drugom jezičku apleta za podešavanje, izdvojili bismo izbor guest operativnog sistema i omogućavanje pristupa direktorijumima na fizičkom disku iz virtuelne mašine.

Iako se na prvi pogled čini da od podešavanja ništa ne nedostaje, korisnici Workstationa će reći suprotno jer je njima na raspolaganju više opcija naročito u podešavanjima hard-diskova i mrežnih adaptera. Naime, u Workstationu možete da kontrolišete mrežni protok virtuelne mašine, a možete da promenite i MAC adresu virtuelnog mrežnog adaptera. Sem toga, možete da promenite i kombinaciju tastera potrebnih za određene operacije, kao što je prelazak iz windowed režima u fullscreen. O onome šta korisnici besplatnog VirtualBOX-a mogu da podese nećemo ni govoriti. Na sreću korisnika VMware Playera, moguće je editovati konfiguracioni VMX fajl u kome su smeštena podešavanja virtuelne mašine i na taj način raditi ono što korisnici Workstationa mogu da rade kroz GUI.

Nakon instalacije operativnog sistema unutar virtuelne mašine potrebno je instalirati VMware Tools kada je virtuelna mašina spremna za korišćenje. Ako imate običaj da koristite virtuelnu mašinu u fullscreen režimu, verovatno će vas nervirati činjenica što u podešavanjima Playera ne možete da isključite paletu alatki koja se aktivira kada kursor dovedete na vrh ekrana. Srećom, dodavanjem linije pref.vmplayer.fullscreen .nobar = 1 u datoteku %appdata%\VMware\preferences.ini trajno isključujete ovu napast. Korisnike koji uporedo koriste programe koji se izvršavaju na hostu i programe koji se izvršavaju unutar virtuelne mašine će obradovati mogućnost korišćenja Copy/Pastea između dva operativna sistema. Ako imate XP Mode za Windows 7 možete da ga uvezete u Player i koristite ga uz Unity režim rada. Unity režim rada možete da koristite i na drugim virtuelnim mašinama i on omogućava da programi koji su pokrenuti unutar virtuelne mašine budu prikazani kao da su pokrenuti na hostu samo što će imati logo u gornjem desnom uglu radi lakšeg prepoznavanja.

Ono što se korisnicima neće svideti jeste to što ne postoji mogućnost pravljenja snapshotova virtuelne mašine koja postoji u Workstationu i VirtualBOX-u. Naime, jedini snapshot koji možete da napravite je onaj kada klinknete na Suspend i koji možete da iskoristite kada odlučite da nastavite rad tamo gde ste stali. Još jedan nedostatak u odnosu na Workstation je to što ne postoji rad sa tabovima pa, ako želite da pokrenete dve mašine istovremeno, morate da pokrenete novu instancu Playera, takođe, ne postoji opcija Pause koja će zaustaviti izvršavanje virtuelne mašine, ali je neće ugasiti niti suspendovati.

Što se tiče performansi, autor ovih redova nije imao nikakvih problema na računaru sa procesorom C2Q Q9650 i 4 GB RAM niti je uočio vidljive razlike u performansama u odnosu na VirtualBOX. Ipak, ovu tvrdnju potrebno je uzeti sa rezervom jer je hardverska virtuelizacija bila uključena i pitanje je kakve bi bile performanse sa slabijim procesorom bez podrške za hardversku virtuelizaciju.

S obzirom na to da se radi o besplatnom programu i da licenca za Workstation košta oko 225 evra, Playeru gore navedene nedostatke možda i ne moramo da uzmemo kao manu da ne postoji besplatni VirtualBOX koji poseduje slične mogućnosti. Ako VMware želi da njegov Player bude dostojan konkurent VirtualBOX-u, moraće još mogućnosti Workstationa da prebaci u Player, ali i bez njih će, za određen broj korisnika, biti dovoljan i jednostavan za upotrebu. Ono što ga spašava jeste to što antivirusni programi instalirani unutar virtuelne mašine rade bez problema za razliku od VirtualBOX mašina, koje se zamrznu ako se unutar njih instalira neki. Postoji i komercijalna verzija VMware Player Plus, ali je jedina razlika u odnosu na običnu dozvola za korišćenje u poslovnom okruženju i mogućnost korišćenja tzv. restricted virtual machines.

Slaviša BAKIĆ