Nije devet, nego deset!

U proteklih nekoliko godina, naslušali smo se saopštenja iz Microsofta – i više nego što smo želeli. Te nova strategija razvoja Windowsa podrazumeva redovno updateovanje „Osmice” svakih nekoliko meseci, te Metro interfejs je neophodan kao logična evolutivna stepenica, te slušaćemo šta kažu korisnici i na osnovu toga ćemo operativni sistem prilagođavati željama komune... Sve to je puklo kao balon od sapunice – Windows 8 je doživeo tek jedno obećano unapređenje (8.1), Start dugme je vraćeno u nekom novom i besmislenom obliku, dok je Metro „šuknut” u pozadinu običnim checkboxom u podešavanjima, ali i dalje nastavlja da guši „stone” korisnike svojim suvislim i nikad shvaćenim postojanjem.

Onda je kao grom iz vedra neba stigla informacija da kompanija iz Redmonda krajem septembra na naročitoj konferenciji planira da objavi važne detalje vezane za Windows 9. Zar već? A šta je sa 8.x verzijama „Prozora”, gde su ta silna poboljšanja, gde su želje korisnika? Ispalo je kao da je Microsoft priznao grešku i popustio pod kritikama nezadovoljnih korisnika i „Osmicu” ekspresno poslao tamo gde joj je mesto – na groblje operativnih sistema. Da se razumemo, Windows 8 je odličan operativni sistem, svedenog upravljačkog interfejsa i veoma male hardverske zahtevnosti, spreman da brzinom munje reaguje na korisnikove komande. Sve to obesmišljeno je odsustvom identiteta i podvojenom ličnošću sistema, koji ni u jednom momentu nije znao kojem jatu pripada. Da li je namenjen uređajima osetljivim na dodir (a čemu onda desktop) ili kućnim korisnicima (šta će tu Metro)?

Na pomenutoj konferenciji (30. septembra) dogodio se i poslednji u nizu gafova, jer su zvaničnici Microsofta pompezno najavili da se „Devetka” preskače i da će sredinom 2015. godine svetlost dana ugledati Windows 10! Na zaprepašćenje prisutnih preskakanje neparne verzije opravdano je bagom u kodu operativnog sistema koji bi, navodno, pri instalaciji i updateovanju ovu verziju Windowsa smatrao za izdanje iz 9x edicije, što bi dovelo do raznih komplikacija i nekompatibilnosti. Ispalo je da je naziv toliki problem da se mora po hitnom postupku preći na sledeći broj u nizu – 10! Teoretičari zavere već su ispleli svoju mrežu i pojasnili da je sve baš tako urađeno kako bi Microsoft konačno sustigao Apple i svoj najnoviji OS izjednačio, bar u oznaci verzije, sa konkurentskim (Mac OS X). Bilo kako bilo, Technical Preview verzija (namenjena naprednim i snalažljivijim korisnicima) je pred nama, dostupna za legalno i besplatno preuzimanje i probu. Iako je bilo nagoveštaja da će novi Windows postojati samo u 64-bitnoj varijanti, sa oficijelne stranice može se preuzeti i x86 izdanje. Mi smo probali „punu”, 64-bitnu verziju označenu kao Build 9841...

Bliski susret

Nema Metroa i to je ono što prvo upada u oči. Korisnik ide direktno na desktop gde ga očekuju klasični elementi – taskbar, kanta za otpatke i Start dugme. Dobro ste pročitali, Start dugme se vratilo (u pitanju je dugme kao u verziji 8.1) ovoga puta u jednoj simbiotičnoj varijanti. Naime, pored klasičnog (da ga tako nazovemo) Windows 7 menija koji sadrži programe i prečice ka podešavanjima, u produžetku se nalazi Metro Start meni po kojem su raspoređene „žive pločice”. Programi mogu da se prevlače tamo-amo, možete da im menjate veličinu (u četiri klasična koraka – Small, Medium, Wide i Large), da ih uklonite iz Start menija, pa čak i deinstalirate ili pinujete za taskbar. U momentu pisanja teksta nedostajala je opcija za grupisanje „živih pločica”, što je ozbiljan propust, ali ne verujemo da će ovo biti ispravljeno u finalnoj verziji operativnog sistema. Da se vratimo na klasičan Start meni... Power opcije pomerene su u desni gornji ugao, na raspolaganju je lista svih instaliranih aplikacija, a tu je i spisak poslednje korišćenih aplikacija. Primetili smo manji bag koji se ogleda u tome da se lista svih instaliranih programa ponekad ne osvežava nakon izvršene instalacije i da je potreban restart računara kako bi se novi item pojavio na listi. S druge strane, pozivanje Jump liste (mogu da prikažu do 60 korisnikovih akcija unazad) sa ekrana uklanja Metro Start meni i na njegovo mesto postavlja listu zatraženih itema (na primer, dokumenata otvaranih u Wordu). Bolje rešenje je bilo da se Metro samo pomeri udesno i da se između dva menija „udene” pozvana Jump lista. No, ostavićemo to Microsoftovim programerima da rešavaju. Korisnik može i da tweakuje veličinu Start menija, ali samo po visini, dok se širina podešava automatski u zavisnosti od broja aktivnih itema.

Novina na desktopu, odnosno taskbaru su i dva dugmeta, „presvučena” belom bojom (iste boje su kao i Start dugme) čija pozicija ne može da se menja – parkirana su odmah iza dugmeta Start. Iza ikonice lupe krije se moćna Search funkcija koju smo videli u Windows 8 Metro okruženju, ukucavanjem izraza pred vama će se listati opcije, datoteke i otvarani fajlovi – najvećom mogućom brzinom, naravno. Nažalost, ovo je još jedna od stvari koje u našem slučaju nisu radile. Uporno smo dobijali poruku da nešto nije kako treba i da pokušamo kasnije. Druga novina je dugme Task view koje zapravo predstavlja naprednu verziju menija otvorenih programa koju pozivamo kombinacijom tastera ’Alt+Tab’. Novina je što sada nije potrebno držati pritisnute tastere kako bi materijal ostao na ekranu i što se u donjem delu pojavljuje opcija Add a desktop. Mi smo na ovaj način uspeli da otvorimo sedam virtuelnih desktop površina i svaka je bila prikazana snapshotom njegovog sadržaja. Odavde se jednostavno prebacujete sa desktopa na desktop, listate otvorene programe, ali dobijate i mogućnost da ih prebacujete sa jedne radne površine na drugu. Downside je to što ne postoji mogućnost personalizovanja virtuelnih radnih površina, čak ni izmene desktop tapeta. Šta više, nakon restartovanja računara, definisani virtuelni desktopi nestaju bestragom i ponovo morate uložiti vreme u njihovo kreiranje. Inače, ’Alt+Tab’ kombinacija funkcioniše na isti način kao i dosad i prikazuje prozore svih pokrenutih aplikacija, bez obzira na kom virtuelnom desktopu se nalaze.

Metro je mrtav, živeo Metro!

Ako ste pomislili da je Microsoft u potpunosti odustao od nativnog Metro okruženja, odnosno Metro Start menija, grdno ste se prevarili! U sekciji Taskbar and Start Menu Properties dovoljno je pronaći komandnu karticu Start Menu i dečekirati opciju Use the Start Menu Instead of the Start screen i stvari će se vratiti na staro. Full screen prikaz „živih pločica” i sve zakonitosti koje ih krase vraćaju se kao ružno sećanje. Sada se Start dugme na desktopu ponaša kao ono u Windowsu 8.1, što znači da desnim klikom pozivate klasične opcije smeštene u kontekstualnom meniju, dok vas levi klik mišem vodi u Metro Start meni. Između dve radne površine brzo se prebacujete pritiskom na taster sa logom Windowsa na tastaturi.

Ono što je novo je podatak da su sve „moderne aplikacije” (što je drugi naziv za Metro aplikacije – ne zaboravite da je Microsoft „zabranio” da se koristi izraz „Metro”) dobile klasične okvire prozora, da ih je moguće slobodno pomerati po ekranu, menjati im veličinu radnog prostora i isključivati pritiskom na famozno dugmence ’iks’. Naravno, govorimo o pokretanju sa klasičnog desktopa koje je sada aktivno po defaultu. I dalje ih je moguće „razvući” u prepoznatljiv režim rada preko celog ekrana, ali je postojanje klasičnog titlebara i komandi za resizeovanje više nego pohvalno u prvom slučaju. Ovo je sa sobom povuklo još jednu stvar, a to je snapovanje prozora. Moguće je snapovati raznorodne aplikacije, pa čak izvršiti takozvano tileovanje Metro i klasičnih desktop aplikacija. Ne zaboravite da je u Windowsu 8.1 bilo moguće snapovati samo aplikacije pod Metro Start menijem. Programeri su čak ubacili neku vrstu „čarobnjaka” koji će vam pomoći da lakše aranžirate pokrenute aplikacije na ekranu. Nakon što prvu aplikaciju smestite u jedan od uglova ekrana (tako da zauzme polovinu desktopa), Windows će prikazati prozore ostalih pokrenutih aplikacija i na vama je samo da kliknete na sledeću aplikaciju i postavite je u njenu četvrtinu. Na ekranu ponovo iskače spisak pokrenutih aplikacija odakle birate treću aplikaciju, da bi vam se na kraju pojavila mogućnost postavljanja i četvrte aplikacije koja će podeliti mesto na ekranu sa prvom koja je zauzela polovinu ekrana. U praksi stvari deluju znatno jednostavnije nego na papiru... Treba posebno naglasiti da je u Technical Preview verziji Metro aplikacije moguće snapovati samo na pola radnog ekrana.

Postavlja se pitanje, čemu postojanje Metro Start menija u ovakvoj konstelaciji stvari? Ako se aplikacije po defaultu izvršavaju na klasičnom desktopu i dobile su prepoznatljive obrise, šta će nam onda Metro? Još veću zabunu uneo je jedan od potpredsednika Microsofta koji je izjavio da se Metro aplikacije neće više izvršavati pod Metro menijem i da će sve da se preseli na desktop. To znači da više ne postoji „dualnost”, ali nam ne daje odgovor čemu Metro Start meni i dalje postoji u Windowsu namenjenog kućnim korisnicima? S obzirom na to da Microsoft planira da izda Windows 10 za čitavu gamu različitih uređaja (tableti, mobilni telefoni, prenosni računari), Metro se u tom slučaju podrazumeva, prvenstveno zbog ekrana osetljivih na dodir od kojih se ne odustaje. Zapravo, ova, ali i mnoge druge nedoumice oko pravca razvoja „Desetke” biće delimično rešene tek izlaskom Consumer Preview verzije operativnog sistema (u prvoj trećini iduće godine), koja će doneti rafiniran skup opcija i definisaniji status.

U vezi sa poslednje rečenim pominje se i nova filozofija „izgradnje” aplikacija nazvana Universal Windows Application. Cilj je da se na noge postavi filozofija slična WinRT sistemima koja će omogućavati da se ista aplikacija izvršava na tabletima, mobilnim telefonima i prenosnim računarima, ali i na dekstop mašinama. Nekako je logično da se osmisli sistem koji će jednom napisanu aplikaciju moći da izvršava na svim pomenutim uređajima. Ipak, to neće biti slučaj sa Windowsom 10 koji bi trebalo da ima posve drugačiji princip rada na ovom polju. Aplikacije pisane za njega imaće isto jezgro i samo će im se, u zavisnosti od platforme, dodavati drugačiji upravljački interfejs, odnosno radna košuljica. Novi model programiranja povući će sa sobom i novi API ugrađen u Windows 10, a o tome će se još mnogo pričati u narednim mesecima. Ako u Microsoftu uspeju da postignu da im aplikacije nesmetano rade na svim pomenutim platformama konačno može doći do odvajanja desktopa i Metro UI-ja jer će „univerzalne aplikacije” moći da se izvršavaju na obe platforme, pa čak i na mobilnim telefonima. Offtopic: u Microsoftu se nadaju da će na ovaj način moći da podele aplikacije i sa iOS i Android korisnicima. Teško ostvarivo, ali ’ajde – nikad ne reci nikad!

Updateovanje kao nikad do sada

Izgleda da je prošlo vreme masivnih apdejta, servisnih paketa i ostalih drangulija kojima nas je Microsoft godinama bombardovao. S druge strane, prošlo je i vreme kada ćemo na suštinsku nadogradnju čekati kao ozebao sunce, mada je slično već obećano još izlaskom Windowsa 8 na svetlost dana. Za „Desetku” su programeri spremili čak tri načina updateovanja. Za prosečnog korisnika je najvažniji onaj koji omogućava automatsko preuzimanje i instaliranje apgrejda postojećih mogućnost, ali i ubacivanje potpuno novih featuresa. U praksi to znači da se neće čekati nove verzije OS-a i velike „zakrpe” kako bi se došlo do značajnih funkcionalnih ili vizuelnih poboljšanja, već će se ona redovno distribuirati čim budu dostupna. Naravno, i dalje će biti dostupni sigurnosni paketi koji će se „gurati” na mesečnom nivou. To dalje znači da će Windows 10 moći da dobije potpuno nove funkcije i izmene u upravljačkom interfejsu, ali i da će korisnik moći da bira koje će od njih instalirati, a koje ne. Ovo je važno sa stanovišta poslovnih korisnika jer vlasnici preduzeća neće biti primorani da apgrejduju sistem novotarijama i troše novac na obuku ljudstva za rad u novom okruženju. Umesto toga, biraće samo ispravke postojećih funkcija i sigurnosne pakete. Ako programeri uspeju da izguraju zamišljeno, Windows 10 će imati veoma zanimljiv sistem updateovanja prilagođen najširem krugu korisnika.

Iskustvo korišćenja

Na Technical Preview verziju Windowsa 10 teško je gledati kao na gotov operativni sistem jer ona to nije ni izbliza. U pitanju je proof of concept, alpha izdanje koje iznenađuje svojom stabilnošću i pouzdanim radom. Čini nam se da Microsoft ovim potezom ispipava puls korisnicima i skuplja vredne informacije u oblastima u kojima ni sam nije siguran kako će da deluje. Kada se sve to uzme u obzir, prosto je neverovatno kako se Technical Preview lako nosi sa svakodnevnim zadacima koje smo pred njega postavili. Sve tekstove koje je autor ovih redova uradio za novembarsko izdanje „Sveta kompjutera” nastali su pod Windowsom 10, odnosno njegovoj Technical Preview verziji. To znači da su svi programi (a nije ih malo) testirani u tom okruženju, pokretani su emulatori, Word 2003, prastari Jasc Paint Shop Pro i mnoštvo drugih programa i paketa koji su neophodni pri svakodnevnom radu. Apsolutno nismo imali nikakvih problema, nijedan glitch, resetovanja, ispadanje na desktop i slične neugodnosti. Sem par bagova koje smo uočili i pomenuli ih ranije.

S druge strane, i sve igre koje su se pojavile prethodnog meseca radile su glatko kao da su baš pisane za ovu verziju Windowsa 10. Sve to znači da je samo jezgro operativnog sistema dobro izbrušeno i optimizovano i da preostaje jedino još faza u kojoj će odgovorni ljudi u Microsoftu izvršiti odabir finalnog sadržaja i propuštanje kroz sito i rešeto nekih funkcija zarad kristalisanja njihovog konačnog izgleda. Kako će to da „šljaka u praksi” videćemo već kada se pojavi pomenuti Consumer Preview. Ovde ćemo još samo ubaciti jednu subjektivnu notu. Tokom testiranja nismo imali onaj Wow! osećaj (po pitanju brzine) kao kada smo sa „Sedmice” prešli na Windows 8. Iako mnogi korisnici prijavljuju lightning fast rad i odziv na komande kao da se radi sa SSD uređaja, autoru se činilo da je Technical Preview za nijansu sporiji od Windowsa 8.x. Rad je i dalje udobniji po tom pitanju nego u Windowsu 7, ali čini nam se da ona lakoća podizanja „Osmice” i brz odgovor na zahteve korisnika nisu dostignuti. S obzirom na to da je ovo tek početak druženja sa Windowsom 10, ovaj zaključak smo i podveli pod stavku „subjektivno” i nismo sproveli praktična merenja/testiranja kojima smo skloni.

Pitanje sigurnosti

Za kraj smo ostavili uvek škakljivu temu sigurnosti. Međutim, nećemo pričati o potencijalnim rupama u sistemu, backdoorovima i ostalim malicioznim potencijalama OS-a, već ćemo ćurak okrenuti na skroz drugu stranu – sadržaju uslova korišćenja i ovlašćenjima koja dajete Microsoftu jednom kada prihvatite zvanični dokument ne bi li vam se omogućio besplatan download Technical Previewa. Ako ste pomislili da to i nije neki big deal i da ste navikli na razne zahteve prilikom skidanja programa za pametne telefone, evo šanse da promenite to mišljenje.

Ono što Microsoft od vas traži da prihvatite je do sada nezabeleženo u istoriji IT industrije. Tako se otvoreno kaže da će Microsoft prikupljati podatke o vama, vašim uređajima, programima, odnosno mreži koju koristite. Tu će se naći vaše ime i prezime, email adresa, pregled otvaranih datoteka i posećenih sajtova, spisak načinjenih poziva mobilnim telefonom, sadržaj SMS-ova, podaci sa senzora, način konfigurisanja i upotrebe programa... Ako vam ovo nije bilo dovoljno da se naježite ima još! Microsoft će, takođe, koristiti i vaš glas ako ga slučajno upotrebite u slučaju speech-to-text sintetiziranja, izvršiće sakupljanja ukucanih slova sa tastature – kao da je u pitanju najperfidniji spyware, sa primesama key loggera. Da li će kompanija iz Redmonda ove podatke da iskoristi, kako kaže, za postizanje bolje kompatibilnosti i već pouzdanosti, bolje predikcije unosa teksta i kvalitetnijeg sintetizovanja govora, ostavljamo vama da zaključite. Tek, ako hoćete da se bakćete sa novom verzijom Windowsa na SVE OVO morate da pristanete. Prvi legalizovan „nadgledač” udaljenih mašina i to u realnom vremenu i sa vašim odobrenjem.

Vladimir PISODOROV