Distribucija koja je uzdrmala i promenila scenu novim izdanjem slavi 10. rođendan

Sve je počelo davne 2004. godine kada je, na tada još uvek sporom i na kašičicu dostupnom domaćem internetu, stigla vest da je Mark Shuttleworth napravio Canonical, kompaniju koja će stajati iza nove GNU/Linux distribucije. Shuttleworth, inače poznat i kao jedan od prvih samofinansiranih „civila” u svemiru i prvi Južnoafrikanac koji se vinuo u Kosmos, 1999. prodao je Verisignu svoju kompaniju Thawte (SSL sertifikati) i novac uložio između ostalog i u pokretanje Canonicala i Ubuntua.

Shuttleworth je znao da se pored dobrog proizvoda mora napraviti i dobar marketing, pa je Ubuntu, pored sve svoje zanimljivosti i tačnog adresiranja problema koje su tada Debian i na njemu bazirane distribucije imale, stigao uz zanimljivu akciju. Dupli CD, jedan instalacioni, drugi live, mogao se naručiti potpuno besplatno. Paketi su uspešno stizali i u Srbiju, carina se obično nije bunila, pa se većina prvih Ubuntu računara kod nas zavrtela upravo sa ovih diskova. Neki ih i dan danas čuvaju kao suvenir i uspomenu na vreme koje se i dalje čini mnogo bliže od brojke koju novim izdanjem slavimo.

Ubuntu i Canonical od početka su, pa do dana današnjeg u misiji približavanja GNU/Linuxa što široj populaciji. Od prve verzije (Slika 1.), Ubuntu se mogao probati pre instalacije (naravno, live sistema bilo je i pre), dok je na jednom CD-u bilo sve što je trebalo za osnovnu instalaciju. To je, doduše, nama u Srbiji pravilo ozbiljne probleme, na početku drugih diskova sa paketima nije bilo, pa se išlo čak i do uparivanja što aktuelnijeg seta Debian Sid (Unstable) diskova i osnovne Ubuntu instalacije.

Inače, od početka do danas Ubuntu je baziran na Debianu. Debian je uvek bio poznat kao sigurna i brza distribucija sa neprikosnovenim paket menadžerom, ali i sa nekoliko problema. Debian je u to vreme bilo relativno komplikovano instalirati (zavisi opet kako definišete komplikovano, naročito u Unix svetu), a kada ga instalirate, pod uslovom da hoćete stabilan sistem, softver koji čini stable granu distribucije vrlo brzo bi zastareo. Testing i unstable se nikada, pa ni tada, nisu bez potrebe tako zvali.

Ubuntu je uveo princip šestomesečnog objavljivanja novih verzija distribucije, što je značilo i nove verzije softvera koji ga je činio. U početku je podrazumevno i jedino grafičko okruženje bio GNOME, kasnije su stigli i ostali. Od prvih do poslednjih izdanja, Ubuntu je, gotovo uvek, nalazio dobar balans između aktuelnosti i stabilnosti softvera, što je jedno od najvećih dostignuća ove distribucije. To je jedan od razloga što je Ubuntu ostao pri svojim repozitorijumima, često se zameralo što nisu kompatibilni sa Debianom, ali je, čini se, vreme pokazalo da to nije bilo loš izbor za obe strane.

Kako je popularnost distribucije rasla tako se menjala baza korisnika, Ubuntu se sve češće koristio u poslovnom okruženju, na serverima i svuda gde je bilo potrebno insistirati na stabilnosti i dugoročnijoj podršci. Tako je nastao LTS (Long Term Support), izdanje koje se objavljuje svake dve godine i koje je podržano pet godina u server i tri godine u desktop izdanju, za razliku od „običnih” verzija za koje se nove verzije softvera i (bezbednosne) ispravke danas dobijaju na devet meseci.

Prvo LTS izdanje bio je 6.06 Dapper Drake, kasnio je 2 meseca jer se ipak nije stiglo za tada već jubilarni april (inicijalno planiran kao 6.04). Od 2006. godine, svakog aprila stiže LTS izdanje, obično su to „mirnija” izdanja, kao što se u tekstu o prethodnom može i videti.

Iako su poslovno okruženje i serveri, kako će se ispostaviti kasnije, polja na kojima će se Ubuntu ozbiljno afirmisati, desktop i korisničke platforme uopšte su od početka bile mesto gde je Ubuntu bio adekvatno zastupljen. Ubuntuov odgovor na pojavu netbook računara bio je, recimo, zanimljiv i proaktivan, ne samo da je verzija za ove računare bila optimizovana kada su performanse u pitanju, već je uz Ubuntu stizalo potpuno novo grafičko okruženje prilagođeno manjim ekranima i stvarima koje su se na tim računarima radile.

Ubuntove aspiracije ka grafičkim okruženjima kulminirale su verzijom 11.04 (Natty Narwhal), kada je GNOME Shell zamenjen Unityjem. I dan danas predmet diskusija, Unity je definitivno odvojio Ubuntu od ostatka GNU/Linux sveta, pokazujući da, ispostaviće se kasnije, Canonical ima plan koji ide dalje od tradicionalnih PC-jeva.

Mišljenja o Unityju i dalje su podeljena, Canonical se u jednom momentu fokusirao na Mac korisnike kao potencijalne nove korisnike Ubuntua, što je vrlo izvesno uticalo na odluke koje su profilisale Unity. Unity u određenom delu podseća na Mac OS X, globalni meni, dock sa aplikacijama, pomeranje tastera za manipulaciju prozorima na levu stranu stvari su koje će svakog Mac korisnika učiniti domaćim i u Unityju. Sa druge strane, Unity je doneo nova rešenja (HUD, Dash), na njega se nije teško naviknuti, nakon čega, makar po mišljenju i iskustvu autora, boljeg rešenja za desktop u Linux svetu nema.

Uz proizvode, Canonical je razvijao i poslovne modele, u jednom trenutku omogućeno je pretraživanje Amazona preko Dasha, što je pokrenulo polemike i bojazni o privatnosti podataka (ispostavilo se nije bilo puno razloga za brigu), a 2009. godine pokrenut je Ubuntu One, cloud servis za čuvanje podataka i slušanje muzike. Ugašen je aprila ove godine.

Put kojim je Ubuntu krenuo uvodeći Unity ušao je, makar zvanično, u novu etapu prošlim izdanjem. 14.04 prvi je Ubuntu koji podržava telefone, tablete i televizore, Unity 8, nova verzija okruženja koja se očekuje i na desktopu, pokreće Ubuntu na novim platformama. Ubuntu će u nekom momentu zameniti X.org svojim grafičkim podsistemom (Mir), što je još jedna od specifičnih komponenti.

Nešto manje od godinu dana pre toga, Ubuntu i Canonical dospeli su u pažnju globalne javnosti kampanjom Indiegogo, koja je za mesec dana trebalo da skupi 32 miliona dolara, koliko je bilo potrebno da se realizuje Ubuntu Edge, prototip telefona sa Ubuntuom koji je u potpunosti dizajnirao njegov tim. Namerno ili ne, pomenuta cifra se ispostavila kao prevelik zalogaj (skupljeno nešto preko 12 miliona), mada su impresije o zamišljenoj spravi bile krajnje pozitivne, Ubuntu je bio prva tema globalnih tehnoloških medija, kako zbog ideje (Edge je trebalo da bude telefon na koji ste mogli prikačiti monitor, miša i tastaturu), tako i zbog sjajnog odaziva u početku (za 5 sati skupljeno milion dolara).

Utopic Unicorn

Ubuntu rođendan obeležava izdanjem koje je u potpunosti prepustilo pažnju jubileju. Novi Ubuntu (14.10 Utopic Unicorn) doslovno je osveženje softvera, donosi nove verzije i popravke propusta uočenih u prethodnom izdanju. Gotovo nikada nije bilo lakše savetovati upgrade, 14.10 je stabilan i svež, uz novije drajvere koji će hardver učiniti još pouzdanijim.

• • •

Deset godina kasnije, Ubuntu je često sinonim za „Linux”, distribucija koja se isporučuje uz računare u prodavnicama, uz servere, u cloudu. Od njega možete napraviti i svoj cloud, uskoro ćete moći da ga nosite u džepu, koristite na svim ekranima. Sve je to deo strategije, strategije koja podrazumeva proizvode, poslovni model i stvaranje ekosistema zasnovanog na slobodnom softveru.

Iako je i prvi bag i dalje otvoren (Bug #1 (liberation) „Microsoft has a majority market share”), sve manje je važan. Manje je važan jer se pejzaž menja, a ako neko na GNU/Linux sceni ima hrabrosti i ideju kako da se u njega uklopi to su astronaut i ekipa. To nije lako, a izdržati deceniju još manje. Zato, vidimo se za 10 godina.

Ivan JELIĆ