Homedale 1.50, NetSurveyor 2.0, Xirrus Wi-Fi Inspector 1.2.1.4, inSSIDer 4, Vistumber 10.5, Acrylic Wi-Fi Free 2.01

Kako do najjačeg i najčistijeg signala

U prethodnom broju smo govorili o načinima kako da poboljšate pokrivenost cele površine stambenog/radnog prostora Wi-Fi mrežom i tom prilikom smo spomenuli nekoliko programa koji pomažu pri analizi jačine signala i faktora koji prouzrokuju lošiji prijem. Reč je o programima koji mogu da imaju značajnu praktičnu vrednost, pa smo odlučili da im posvetimo nešto više prostora.

Radi sistematičnosti ćemo spomenuti neke detalje u vezi sa ovom tehnologijom. Naziv Wi-Fi potiče od engleskog Wireless Fidelity – očigledno je da je ideja za ovo ime došla od pojma Hi-Fi (High Fidelity), koji se odnosi na visokokvalitetnu audio-opremu. Zanimljivo je da je prvobitna namena Wi-Fi bila da omogući povezivanje sa trgovačkim kasama pri brzinama od 1-2 Mbit/s. Nosio je naziv WaveLAN i stvoren je saradnjom dve velike američke firme – NCR i AT&T. Prva zvanična verzija Wi-Fi standarda pojavila se 1997. godine pod oznakom IEEE 802.11 i omogućavala je komunikaciju do brzine od 2 Mbit/s. Dve godine posle toga dobijamo poznati 802.11b sa brzinom od 11 Mbit/s, što je ujedno bio i početak Wi-Fi revolucije. Zatim je u junu 2003. godine usledio još uvek najrasprostranjeniji 802.11g sa svojih 54 Mbit/s. Od septembra 2009. godine se koristi standard 802.11n, koji teoretski omogućava prenos podataka do 600 Mbit/s. Pre godinu dana je predstavljen standard 802.11ac sa 433 Mbit/s po jednom kanalu, sve do maksimalnih 1300 Mbit/s kombinovanjem više njih. Zvanično postoje kandidature za mnoštvo raznih standarda koji očekuju potvrdu od nadležnih organa i koji će nam doneti još veće brzine rada, kao i poboljšanje ostalih parametara (veće daljine prenosa, veću otpornost na smetnje, manju potrošnju energije i tako dalje).

Već smo rekli da je 802.11g na današnji dan najrasprostranjeniji standard, pa ćemo problematiku ovog teksta objasniti na njegovom primeru. U slučaju Evrope, komunikacija se obavlja u talasnom opsegu od 2,401 do 2,483 GHz, koji je podeljen na 13 kanala. Više od Evrope ima samo Japan, koji u regulativama dozvoljava postojanje četrnaestog kanala, ali on služi jedino za prenos po standardu 802.11b. Zanimljivo je da Severna Amerika ima samo 11 raspoloživih kanala. Kao što se može videti na pratećoj ilustraciji, širina svakog od kanala iznosi 22 MHz. Ispod rednog broja kanala se nalazi centralna frekvencija svakog od kanala. Kod parnih kanala, poslednja decimala frekvencije završava sa 2, dok je kod neparnih taj broj 7. Isprekidane polukružne linije pokazuju način na koji se kanali međusobno presecaju. Pre nekih pet-šest godina, kada Wi-Fi tehnologija nije bila raširena kao danas, teško biste preko računara videli više od dve-tri aktivne mreže u vašoj okolini. U tom slučaju je moguće koristiti kanale koji se ne presecaju i na taj način poboljšati signal (obojena područja na ilustraciji). Da bi se bolje videla zavisnost između pojedinih kanala, prilažemo ilustraciju gde se vidi da postoji još nekoliko scenarija za podelu kanala bez interferencije. Kao što se može videti, presecanje ne postoji u nekoliko kombinacija sa minimalnim razmakom od pet kanala. U slučaju da nam neko dâ zadatak da organizujemo veliku mrežu sa mnoštvom pristupnih tačaka, najbolji rezultati bi se postigli ako bi se primenio šablon minimalne interferencije kanala, takođe prikazan na ilustraciji.

Osim smetnji koje nastaju preklapanjem Wi-Fi kanala, postoje i druge smetnje izazvane dejstvom uređaja koji u svom radu emituju radio-talase u opsegu od 2,4 ili 5 GHz. Primera radi, na ilustraciji možemo videti da pojedini bežični kućni telefoni koji sa bazom komuniciraju talasima u opsegu od 2,4 GHz, najjaču emisiju signala imaju na 2,436 i 2,441 GHz. Pogledom na šemu Wi-Fi kanala, videćemo da to prouzrokuje snažnu interferenciju sa kanalima 6 i 13. Programi iz našeg pregleda ne mogu neposredno identifikovati smetnje koje prouzrokuju uređaji koji nisu vezani za Wi-Fi mrežu, tako da će vam za to biti potrebno korišćenje podobnih uređaja.

Homedale 1.50

Najjednostavniji program (thesz.diecru.eu/content/homedale.php, 864 KB) od svih testiranih dolazi u obliku portabilne aplikacije koju nije potrebno instalirati. Ceo korisnički interfejs je sačinjen od jedne Tab kontrole sa pet stubaca na kojima se nalaze sve ponuđene funkcije. Stubac Adapter View daje osnovne informacije o IP i MAC adresi svakog od instaliranih mrežnih adaptera. Adresa je data kako za standard IPv4 tako i za IPv6. Iako je autor predvideo mogućnost da preko kontekstualnog menija isključujemo i uključujemo prikazane adaptere, ova opcija kod nas nije davala nikakve rezultate.

Centralni deo programa je smešten na stupcu Access Point, gde možemo dobiti najvažnije informacije o svim raspoloživim mrežama. U pitanju su standardni parametri pa zato na njih nećemo trošiti mnogo mesta. Jedino valja izdvojiti informaciju o istoriji snage signala, koja je predstavljena u obliku minijaturnog grafikona. Desni klik na željenu mrežu nam preko kontekstualnog menija nudi mogućnost prikazivanja podataka na velikom dijagramu koji se nalazi na stupcu Access Point Signal Graph. Mreže su na dijagramu prikazane u različitim bojama i rezultate rada je moguće snimiti u nekom od najčešće korišćenih grafičkih formata. Mobilnim korisnicima je potencijalno korisna mogućnost lociranja trenutne pozicije na karti. Lokacija se određuje preko GPS prijemnika ili preko tri ponuđena web servisa za tu namenu. Autor teksta je bio iznenađen kada je video da je njegova lokacija određena bukvalno u metar i to bez ikakvog GPS uređaja. Dakle, Veliki brat vas posmatra.

NetSurveyor 2.0

Firma Nuts About Nets se specijalizovala za razvoj instrumenata za analizu bežičnih komunikacija. Osim relativno jeftinih analizatora spektra za profesionalnu primenu, njihov asortiman sadrži i nekoliko naslova čisto softverske prirode. NetSurveyor (nutsaboutnets.com/netsurveyor-wifi-scanner, 5,8 MB) je besplatna varijanta njihovog programa NetSurveyor Professional, kojoj nedostaje mogućnost zapisa informacija za kasniju analizu.

U gornjem delu ekrana se nalazi spisak svih dostupnih mreža sa osnovnim parametrima, dok je donji deo namenjen za šest različitih vrsta grafičkog prikaza podataka. Stubac AP Timecourse nam pokazuje snagu svih aktivnih emitera Wi-Fi signala. Reč je o takozvanom beacon signalu koji vaš ruter odašilje u pravilnim vremenskim intervalima i koji sadrži važne informacije potrebne za uspostavljanje i održavanje veze. Horizontalna osa predstavlja vreme merenja signala, dok vertikalna osa predstavlja kvalitet beacon signala u procentima. Sa 0 procenata je predstavljena jačina signala od 85 dBm, dok je za 100 procenata ta vrednost -20 dBm (teško ostvarivo u realnim uslovima). Sledeći stubac nosi naziv AP Differential i prikazuje razliku u kvalitetu signala (plavi stubac) u nekom momentu iz prošlosti (sivi stubac) sa trenutnim kvalitetom beacon signala (zeleni stubac). Što je plavi stubac veći, trenutni kvalitet signala je bolji od onog prethodnog. Odličan instrument za određivanje položaja Wi-Fi rutera. Treći stubac pod nazivom Channel Usage prikazuje sve postojeće emitere signala razvrstane po kanalima na kojima trenutno emituju signal. Veličina prikazanog stupca je zbir kvaliteta beacon signala svih emitera signala i njegova vrednost vrlo često biva veća od 100 procenata. Stubac Channel Timecourse prikazuje zbir aktivnosti svih Wi-Fi rutera podeljenu po kanalima. Slično kao u prethodnom primeru, te vrednosti se izražavaju u procentima i mogu biti veće od 100 procenata. Channel Heatmap daje informaciju sličnu kao prethodni „instrument”. Dakle, sabira aktivnosti svih rutera i to prikazuje u obliku takozvanih vodopad grafikona. Ukoliko je saobraćaj na kanalu minimalan, prevladavaće hladne nijanse plave boje, dok u slučaju velike aktivnosti kanal dobija crvenu boju. Poslednji, šesti stubac, Channel Spectrogram, prikazuje zauzetost kanala u 3D maniru. Osa X prikazuje svaki od 11 kanala, osa Y reprezentuje kvalitet beacon signala u procentima, dok je osa Z zadužena za prikaz dimenzije vremena. Ugao pogleda na dijagram možete menjati preko horizontalnog i vertikalnog scroll bara. Program ima i korisnu mogućnost kreiranje izveštaja sa svim predstavljenim podacima u obliku PDF fajla.

Xirrus Wi-Fi Inspector 1.2.1.4

Stilizovani radari se dosta često pojavljuju kao način reprezentacije aktivnih emitera Wi-Fi signala. To može da izgleda vizuelno atraktivno, ali rezultati retko odgovaraju pravom položaju odašiljača signala. Wi-Fi Inspector (www.xirrus.com/Products/Free-Tools, 21,12 MB) je ponajviše pravljen sa namerom da olakša pronalaženje tački pristupa i da za njih obezbedi najosnovniji skup informacija. Osim simpatičnog radara, na raspolaganju nam je spisak svih dostupnih mreža sa podacima o kvalitetu signala, tipu konekcije, primenjenoj enkripciji i tako dalje. Na dnu prozora se nalazi dijagram sa vrednostima RSSI (Received Signal Strength Indication) izraženim u dBm. Svaki od spomenutih elemenata možete uvećati da zauzima gotovo celu površinu prozora programa preko opcija iz menija Layout. Kvalitet i brzinu konekcije je moguće testirati preko menija Test, koji vas šalje na eksterne web servise za tu namenu.

inSSIDer 4

Ne tako davno, inSSIDer (inssider.com, 5,5 MB) je bio potpuno besplatan program čiji se broj korisnika merio u milionima. Očigledno je da menadžment kompanije nije mogao da odoli zovu zelenih papirića, pa je odlučio da ga nudi po ceni od 20 dolara. Logika je jasna, neka samo 1 procenat korisnika odluči da plati za licencu, eto njima dobre zarade. Na sreću, po internetu se mogu bez većih problema naći nešto starije verzije programa koje su potpuno funkcionalne i dalje besplatne. Pa da vidimo, zašto je taj inSSIDer toliko popularan...

Teško je na takvo pitanje dati jednoznačan odgovor. Program krasi prijatan korisnički interfejs sa crnom bojom pozadine, koji je podeljen na tri dela. Gornji deo je namenjen prikazivanju zabeleženih tačaka pristupa, dok se u donjem delu nalaze odvojeni prozori sa vizuelnim prikazom kanala od 2,4 i 5 GHz. Po X osi su raspoređeni brojevi kanala, dok Y osa sadrži informaciju o kvalitetu signala svih raspoloživih mreža. Na vrhu ekrana se nalaze polja za brzo filtriranje mreža po njihovom imenu (SSID), MAC adresi, kanalu i jačini signala. U krajnjem levom uglu, ispod linije menija, smeštene su opcije ESSID i Radio. Kada je izabran ESSID (Extended Service Set Identification) i kada kliknemo na neku od ponuđenih tačaka pristupa, pojaviće se prozor sa dijagramom koji prikazuje kvalitet signala za dati Wi-Fi ruter. Međutim, ukoliko istu stvar uradimo kada je aktivna opcija Radio, pojaviće se dijagram kvaliteta signala koji se presecaju sa signalom izabrane tačke pristupa. Osim toga, tu ćete moći još pronaći informaciju o broju signala sa kojima dolazi do interferencije, kao i nazive dva najjača od njih. Na istom mestu inSSIDer vam daje i savet koji kanal da koristite za svoj ruter. Program je vrlo jednostavan za korišćenje i verovatno u tome leži tajna njegove popularnosti.

Vistumber 10.5

Ovaj program (www.vistumbler.net, 7 MB) je svojevremeno napisan za potrebe ljudi koji se zanimaju wardrivingom, ali pošto se njegovi principi praktično ne razlikuju od teme našeg teksta, nije bilo problema da ga uvrstimo u ovaj pregled. Izgled glavnog ekrana je u potpunosti u skladu sa onim na što smo još davno navikli od ove vrste softvera. Levi deo prozora zauzimaju tačke pristupa sortirane prema sledećim parametrima: Authentication, Channel, Encryption, Network Type i SSID. Prikaz parametara u obliku stabla je odličan izbor pošto nam dosta olakšava pretraživanje. Desna strana prozora sadrži listu sa spiskom svih relevantnih parametara, kao što je slučaj i kod ostalih programa. U zavisnosti od kvaliteta signala, program za svaku tačku pristupa iz spiska dodeljuje jednu od boja: zelenu. žutu, narandžastu ili crvenu. Tačke pristupa koje su ranije zabeležene, a trenutno nisu aktivne imaju sivu boju.

U gornjem levom uglu prozora nalaze se četiri dugmeta, od kojih su dva zadužena za dve različite vrste grafičkog prikaza dijagrama (linijski i pomoću stubaca). Kao zamerku možemo uzeti nemogućnost prikazivanja vrednosti za više signala istovremeno. Pošto smo na početku rekli da je program prvobitno bio namenjen ljubiteljima wardrivinga, ne čudi postojanje podrške za GPS uređaje. Program u sebi sadrži više instrumenata uz pomoć kojih je moguće obeležiti mesto izvora Wi-Fi signala na karti. Slično tome kako to radi inSSIDer, Vistumbler može grafički prikazati jačinu signala svih aktivnih mreža i njihov raspored po kanalima od 2,4 i 5 GHz. Doduše, on to radi nekako stidljivo i vizuelno ne toliko privlačno.

Acrylic Wi-Fi Free 2.01

Ovde je u pitanju besplatna varijanta (acrylicwifi.com, 6,75 MB) komercijalnog programa pod nazivom Acrylic Wi-Fi Professional. Kao što to obično biva, besplatna verzija ima neka ograničenja, ali je i dalje upotrebljiva za veliki deo poslova. U besplatnoj verziji nedostaje opcija menija Stations sa mnoštvom dodatnih parametara koje opisuju tačke pristupa, kao i još neke opcije namenjene naprednim korisnicima. Glavni meni programa je smešten sa leve strane prozora u vidu piktograma ispod kojih stoje nazivi opcija. Program inicijalno započinje rad od opcije menija APs i tu ćete naći gro najvažnijih funkcija koje ovaj program podržava. U gornjem prozoru se nalazi spisak svih mreža koje postoje u vašem okruženju, dok je donji prozor realizovan preko kontrole sa stupcima i ima više namena. Stubac Signal Strenght sadrži dijagram sa prikazom kvaliteta signala svih aktivnih izvora Wi-Fi signala. Iako je ideja za ovo vrlo dobra, poteškoće nastaju u situacijama kada imamo mnoštvo prikazanih tačaka pristupa, jer dijagram postaje donekle nepregledan. Stupci 2.4Ghz APs Channels i 5Ghz APs Channels prikazuju sve aktivne mreže, njihov kvalitet signala, kao i uvid u njihovu međusobnu interferenciju. Signal na grafikonu ima malo suženje u gornjem delu, što u stvari predstavlja donekle realniji prikaz Wi-Fi signala. Stubac Networks Requested daje statističke informacije o tačkama pristupa na koje smo bili priključeni, ali je u besplatnoj verziji ova opcija isključena.

Acrylic Wi-Fi podržava komunikaciju sa GPS uređajima preko istoimenog stupca. Dobijene podatke je moguće prikazati na kartama servisa Google Maps. Poslednji stubac sadrži zanimljiv modul za proveru kvaliteta vaše šifre pod nazivom Connectivity. Podržan je rad sa rečnicima za probijanje šifri i sasvim je sigurno da će ova opcija biti često zloupotrebljena.

Ukoliko posedujete odgovarajuću mrežnu kartu, preko menija Packets možete presretati sadržaje mrežnih paketa, što znači da program poseduje mogućnost sniffinga. Osim navedenog modula za proveru bezbednosti šifre za Wi-Fi, program za tu i slične namene poseduje ceo skript podsistem koji je moguće programirati. Skripte se pišu u jeziku C# i predstavljaju vrlo moćno oružje koje može drastično smanjiti (ali i ne mora) broj pokušaja pri otkrivanju lozinke.

• • •

Što se tiče jednostavnosti i preglednosti, inSSIDer je dobar izbor, ali više nije besplatan. Vistumbler i Homedale su donekle škrti po pitanju vizuelnog utiska, ali daleko od toga da nisu upotrebljivi. Slične karakteristike ima i Xirrus Wi-Fi Inspector, samo što je malo lepše upakovan. NetSurveyor je daleko najjači po pitanju grafičkog prikaza podataka o mrežama, kao i u izradi izveštaja. Acrylic Wi-Fi Free je relativno svež program i oseća se da je malo nedorađen. Međutim, i ovakav kakav jeste predstavlja dobar izbor i uz to poseduje neke funkcije koje izlaze iz okvira ovog teksta.

Igor S. RUŽIĆ