Nakon peripetija oko Kickstarter eskapada vezanih za izradu aktuelnih igara iz Double Fine Productionsa (i prolongiranja izrade sledećeg poglavlja avanture Broken Age), u ofisu Tima Šejfera je konačno zasvetlelo alarmno svetlo. „Ako je upalilo sa prva dva Monkey Islanda...”, uzviknu kovrdžavi debeljko, ”...upaliće i za nešto drugo!”. Površan pogled na bogatu riznicu LucasArtsovih besmrtnih klasika bio je dovoljan da izbor padne upravo na poslednju Tim Šejferovu kreaciju kod starog poslodavca, i poboljšana verzija Grim Fandanga je konačno ugledala svetlo dana.

Priča oko nastanka remasterovane verzije gotovo je podjednako zanimljiva kao i sama igra. Gašenje LucasArtsovih odeljenja koja su se bavila izradom avantura, najavilo je tamna vremena za svetlu stranu kreativne sile koja nije bila uključena u besomučno eksploatisanje svega i svačega sa „Star Wars” žigom. Kada je izgledalo da je sve izgubljeno, usledio je novi obrt: u retkim trenucima razuma i lucidnosti, Džordž Lukas je prodao sve svoje biznis assetse studiju Disney, čime je otpočeo lov na licence koje su ponuđene za otkup. Potpomognut Sonyem, Tim Šejfer se dokopao franšize Grim Fandango sa namerom da napravi rimejk, ali problemi tu tek počinju.

Peripetije sa bazama podataka koje su se našle u rasulu nakon zatvaranja avanturističkog pogona LucasArtsa, dodatno je otežano njihovom arhaičnošću i nemogućnošću da se pravilno reprodukuju na savremenim uređajima koji ne mirišu zastarele tehnologije. Nakon što je ovaj problem premošćen, usledio je lov po arhivama nekadašnjih zaposlenih kako bi se izbunarili svi neophodni podaci vezani za pravilno funkcionisanje igre, angažovanje originalnih concept-art skica kako bi se uopšte provalilo šta pojedini grafički modeli uopšte i predstavljaju (s obzirom na VGA grafiku izvorne verzije), ekstrakcija glasovne i muzičke komponente igre, i sve to samo da bi GF bio reprodukovan u svom originalnom obliku. Nakon toga, pristupilo se grafičkim unapređenjima, orkestarskoj obradi muzike, kao i saradnji sa moderskom zajednicom koja je tokom godina unapređivala mehaniku izvođenja igre (kroz famoznu implementaciju podrške za miša, s obzirom na to da je original bio notorno prepoznatljiv po odsustvu podrške za glodare).

U tehničkom smislu, rezultat cele ove ujdurme je poznati klasik uspešno podignut iz mrtvih(!), jer je, osim manjeg grafičkog fejsliftinga 3D modela, sve u dlaku isto kao i pre 17 godina (ovo, u suštini, zapravo i jeste originalna igra, samo sa podrškom za modele visoke rezolucije). Ukoliko ste očekivali veliku grafičku generalku, u stilu rimejkova Monkey Island igara, na žalost, sledi hladan tuš. Okruženje i lokacije u novoj verziji igre su u potpunosti netaknute u svoj svojoj slavi niske rezolucije i originalnih, bledih i ispranih boja, a s obzirom na to da nikakvi grafički elementi pozadine nisu dodavani ili menjani, ovo podrazumeva i originalni 4:3 „kockasti” prikaz slike (šatro widescreen podrška će samo razvući sliku na monitoru). Pomenuta najvidljivija promena odnosi se na teksture, modele likova i druge 3D elemente koji su obrađeni u visokoj rezoluciji (uz njihova manja poliranja i omekšavanja ivica, ali bez mnogo novih grafičkih detalja), kao i daleko bolje odrađene senke i implementaciju real-time osvetljenja.

Mnogo više od minornih grafičkih unapređenja, stari-novi igrači će verovatno najviše pozdraviti alternativu originalnom kretanju lika (u vidu krutih tenk-kontrola sa tastature), kroz podršku za miša kojim se sa lakoćom odrađuju sve one operacije koje su živcirale u originalu (običan klik na hot-spotove daje nekoliko osnovnih operacija, a samo kretanje lika na ovaj način je daleko prirodnije). Inventarski sistem nije menjan pa ga, iako je odrađen na originalan način (predmete šaltate i ispitujete jedan po jedan, unutar Menijevog sakoa), i dalje krase neudobnost i ne preterana funkcionalnost. Kao i u pomenutim prethodnicima, u svakom trenutku je moguće prebacivanje na originalnu verziju (taster ’Backspace’), za zvučnu obradu ponovo je angažovan simfonijski orkestar Melburna (kao i u slučaju Broken Agea), a tu su i očekivani komentari autora koji donose pregršt zanimljivosti iz različitih etapa izrade igre.

O čemu se uopšte radi u zavrzlami zvanoj Grim Fandango? Ovaj avanturistički instant-klasik je predivno funkcionalni spoj detektivskih noir filmova i romana iz 40-ih godina prošlog veka, i satirične kritike korporativno-birokratskih i administracijskih apsurda, u stilu najboljih radova Terija Gilijama (film Brazil iz 1985. godine, pre svega). Sve to uvijeno je u specifičnu grafičku oblandu koja počiva na motivima i miljeu meksičkog festivala mrtvih, uz maestralni džez, sving, latinoamerički etno i muziku koja predstavlja koktel još nekoliko internacionalnih uticaja.

Igrač je u ulozi Menija Kalavere, frustriranog agenta turističke agencije smeštene u Svet mrtvih, čiji je zadatak prodaja paket aranžmana novopridošlim pokojnicima, na njihovom putu ka večnim i srećnijim lovištima. Ismevan od strane kolega, glavnog suparnika Domina iz susedne kancelarije, kao i samog direktora kompanije, Meni tavori sa niskoprofilnim klijentima bez naznaka da će u skorije vreme njegova karijera krenuti uzlaznim tokom. Sve ovo će se promeniti kada u njegov život, u klasičnom noir stilu, uđe fatalna dama Mercedes, koja će Menija naterati da se uhvati u klupko korporacijsko-kriminalnih zavera.

Ostatak sjajne priče, buljuke odlično napisanih dijaloga, interesantne likove, odmotavanje radnje koja se proteže na četiri poglavlja (odnosno četiri godine unutar igre), posete zanimljivim lokalitetima širom Zemlje mrtvih i ostalim elementima igre koji i dalje friško rezoniraju sa ljubiteljima avanturističkog žanra, jednostavno je greh prepričavati i spojlovati. Grim Fandango Remastered je odlična prilika za novopečene igrače da iskuse kako su izgledale legendarne igre na vrhuncu slave, kao i za ljubitelje originala da se podsete ovog klasika još jedanput.

Aleksandar DINIĆ