Identifikacija uređaja u kućnoj mreži

Bežične mreže u korporativnom okruženju zaštićene su mnogim sigurnosnim alatkama i veoma su sigurne za upotrebu. Različiti nivoi zaštite i polise koje tačno definišu prava pristupa i obezbeđuju siguran rad u takvom okruženju. Ali, kada se pogleda kućno okruženje, situacija je znatno drugačija. Korisnici i tu mogu da koriste različite sisteme zaštite na nivou bežičnog rutera, kao što su upisivanje šifre koja potvrđuje identifikaciju korisnika ili prepoznavanje uređaja po MAC adresi. Ipak, takvi sistemi zaštite imaju mnogo mana.

Postoje specijalizovane Linux distribucije sa prekonfigurisanim alatkama, uz čiju pomoć je moguće razbiti Wi-Fi šifre bukvalno za nekoliko minuta – dovoljno je samo da se napadnuta mreža nalazi u dometu računara s kog se vrši napad. Zaštita po MAC adresi je bolja i rigoroznija, ali tu postoji problem druge prirode. Većina rutera danas dozvoljava memorisanje samo do osam MAC adresa, što često nije dovoljno. Na primer, dva računara (laptop i desktop), jedan tablet, televizor i četiri mobilna telefona, što je realna slika povezanih uređaja čak i u srpskim domovima, već popunjavaju ceo adresni prostor rutera. Kako onda obezbediti veću sigurnost bežične mreže, uz zadržavanje višeg stepena tolerancije pristupa uređaja?

Rešenje je program Who Is On My WiFi. Ovaj alat predstavlja neku vrstu skenera mreže koji upoređuje trenutno stanje pristupa mreži sa lokalnom bazom identifikovanih uređaja i na osnovu toga samostalno obavlja predefinisane radnje. U ponudi su dve verzije programa – besplatna i komercijalna, pri čemu ova druga donosi mogućnost online alarmiranja korisnika u realnom vremenu (slanjem maila), svaki put kada se u mreži nađe neki nepoznati uređaj. Ta funkcija jeste zgodna, ali se može i bez nje, pa smo se zato odlučili da testiramo besplatnu verziju.

Prva stvar koju je neophodno uraditi po pokretanju programa je definisanje mrežnog opsega koji će se skenirati. Najčešće će to biti opseg od 192.168.1.1 do 192.168.1.255, ali ako niste sigurni u to, u okviru programa postoji funkcija za automatsku detekciju opsega. Potrebno je takođe definisati i vremenski interval skeniranja mreže koji može da bude od dva do 10 minuta. U tim intervalima, program će ciklično da proverava svaku adresu u okviru definisanog mrežnog opsega i da osvežava listu priključenih uređaja.

Prilikom prvog skeniranja, svi pronađeni uređaji biće markirani kao nepoznati. Ovde se od korisnika zahteva da ručno obeleži sve uređaje koje prepoznaje. Taj deo zahteva malo viši stepen tehničkog znanja jer se uređaji prepoznaju po imenu (ukoliko je definisano), po MAC adresi (koju prilikom provere korisnik mora da pročita na samom uređaju), ili po nekim drugim parametrima koje program izlistava (ko je proizvođač uređaja, kada je prvi put uređaj priključen na mrežu, po digitalnom potpisu...). Nepoznati uređaji mogu da se ostave netaknuti ukoliko ste sigurni da im je dozvoljen pristup (recimo mobilni telefon prijatelja koji vas je trenutno posetio), ili da im se trajno blokira pristup mreži, odnosno internetu. Nakon svakog testiranja mreže, informacije o stanju priključenih uređaja upisuju se u log fajl, a ukoliko se pronađe neki nepoznat uređaja, vlasnik mreže će dobiti i glasovno upozorenje o tome.

U programu postoji čak i opcija definisanja dela opsega kome će automatski biti zabranjen pristup internetu. Who Is On My WiFi, bar kada se radi o besplatnoj verziji, dozvoljava blokiranje pristupa za do tri uređaja istovremeno, a njihovo odblokiranje je moguće u bilo kom trenutku.

Ukoliko smatrate da je vaša bežična mreža ugrožena i da joj neko neovlašćeno pristupa, Who Is On My WiFi predstavlja dobar alat za brzu detekciju realnog stanja. Jednostavan je za upotrebu i nakon početnog podešavanja možete da zaboravite na njega, a on će za uzvrat nenametljivo paziti na sigurnost vaše kućne bežične mreže.

Branislav BUBANJA