Četiri „čitača” i tri piši-briši majstora

Jedna od boljki računara „oplemenjenih” dual bootom je razmena podataka između particija kreiranih za korišćenje u različitim operativnim sistemima. Što se tiče korišćenja Windows fajl-sistema na Linuxu, već duže vreme u većini distribucija Linux operativnih sistema implementirane su slobodne i open source biblioteke koje omogućavaju čitanje i pisanje po različitim iteracijama FAT-a (File Alocation Table), ali i NTFS-u (New Technology File System). Stoga, u ovom tekstu ćemo se uglavnom baviti Microsoftovim čedom Windowsom, u koji proizvođač opet nije našao za shodno da ugradi podršku (barem) za najpopularnije fajl-sisteme koji se koriste kao primarni na Linuxu i drugim operativnim sistemima.

Najkorišćeniji fajl-sistemi na Linuxu

Linux je jedan od najrasprostranjenijih operativnih sistema na planeti. Zahvaljujući svojoj svestranosti i mogućnosti da radi na velikom broju hardverskih platformi, prirodno je da ima i podršku za mnoštvo fajl-sistema. Mi se u ovom tekstu nećemo baviti svim podržanim fajl-sistemima, već ćemo se koncentrisati na one najčešće korišćene u kućnim i kancelarijskim uslovima. Primera radi, pri instalaciji Ubuntua, jedne od najpopularnijih Linux distribucija za kuću i kancelariju, za formatiranje particije može se odabrati FAT 16, FAT 32, XFS, JFS, btrfs, Ext2, Ext3 ili Ext4 fajl-sistem. S obzirom na to da je FAT u obe ovde pomenute varijante native fajl-sistem u Windowsu, kao i na to da nije primeren za korišćenje pri radu sa fajlovima većim od 4 GB, usresredićemo se na ostale. Kao predefinisan za formatiranje pri instalaciji, sada se najčešće koristi Ext4, mada su česti i njegovi stariji rođaci Ext2 i Ext3. Preostala tri nisu toliko česti u kućnim uslovima, zato što korisnici obično pri instalaciji koriste predefinisane vrednosti za formatiranje particija, ali ćemo im ipak u istraživanju posvetiti malo pažnje.

Rešenje problema

Pošto Windows nema ugrađenu podršku za čitanje, pisanje i formatiranje Linux fajl-sistema, jedino rešenje za prevazilaženje ovog problema je third party softver, to jest softver nezavisnih proizvođača. Mi smo isprobali nekoliko programa koji se, sa manje ili više uspeha, bave rešavanjem ovog problema. Potrudićemo se da opišemo sve prednosti i mane, ali i da preporučimo najbolja rešenja. Moramo naglasiti da su sva rešenja otvorenog kôda i slobodna za korišćenje.

Što se samih rešenja tiče, postoje ona koja omogućavaju samo čitanje podataka sa Linux particija, kao i ona koja omogućavaju čitanje i pisanje po tim particijama. Bitno je naglasiti i da su za bezbedan rad najpreporučljivija rešenja koja su samo „čitači”, ali za napredne korisnike i one kojima je potreban pristup čitanja i pisanja radi određenih testova, opisaćemo i takva rešenja.

Programi za čitanje sa Linux particija

Kada su u pitanju „čitači”, na raspolaganju imamo četiri odabrane alatke. Imaju dosta sličnosti, ali i razlika. Radi se o programima DiskInternals Linux Reader 1.9.3.0 (www.diskinternals.com/linux-reader, 19,8 MB), Ext2explore 2.2.7 (goo.gl/dIsRZy, 3,6 MB), Explore2fs 1.08 Beta 9 (www.chrysocome.net/explore2fs, 431 KB) i rfstool 0.14 (p-nand-q.com/download/rfstool, 53,4 KB).

Explore2fs je portabilna GUI alatka za Explorer predviđena za pristup Ext2 i Ext3 fajl-sistemima. Prema rečima autora, može se koristiti na verzijama Windowsa od 95, preko 98, 98SE, ME, NT 4.0, 2000, XP, XP SP2 do Server 2003, i može čitati skoro sve Ext2 i Ext3 particije, uključujući i LVM2. Pored podrške za arhaične operativne sisteme, ima podršku i za starinske tehnologije. Naime, na spisku podržanih su flopići (1,44 MB i LS120), ZIP i Jazz diskovi, CDROM Support, Large disk support, ali i modernije poput USB memorija i CF kartica. Što se korišćenja tiče, tu su podrška za Drag & Drop, Export (Binary, tekst, folder), pregled i izvršavanje fajlova, Large File, detekciju ReiserFS fajl-sistema, Unicode (UTF-8) i čuvanje vremenskog žiga (Time Stamp) pri Exportu. Ovaj program smo pokušali da pokrenemo u dual boot režimu rada na Windowsu 8.1 i XP SP3, gde na oba nije radio, tako da se kod njega mogu uzimati u obzir samo stari operativni sistemi i starije verzije fajl-sistema iz Ext porodice (Ext2 i Ext3).

Linux Reader je aplikacija slobodna za korišćenje, napravljena od strane razvojnog tima DiskInternals, koji se inače bavi razvojem softvera za povraćaj podataka (Data Recovery). Radi pod svim verzijama Windowsa (od 95 do 8.1) i omogućava otvaranje Linux fajl-sistema i kopiranje fajlova sa Linux particija. Radi se o Read Only pristupu, dok je upis isključen. Od fajl-sistema podržana je Ext porodica (Ext2/3/4), ReiserFS/Raiser4, ali i Ufs2, kao i Appleov HFS/HFS+. Zanimljivo je da podržava i ReFS, NTFS, FAT i exFAT, što ga čini dobrim za podršku starih Windows operativnih sistema. S obzirom na to da se aplikacija ne integriše u sistem, Linux Reader ne omogućava pristup kroz Windows Explorer putem standardnih slovnih oznaka (Drive Letter), već se sve odigrava u toj zasebnoj aplikaciji koja podseća na Windows Explorer i omogućava pregled Linux particija. Aplikacija takođe obezbeđuje i preview fajlova, što olakšava pretraživanje. Za svako editovanje fajla prvo je potrebno prebaciti ga sa Linux particije na neku od Windows particija pomoću opcije Save, a moguće je i prebacivanje celokupnih direktorijuma. Bonus opcije su mogućnost kreiranja i otvaranja slika diska (Disk Images) i povezivanje na server ili udaljeni fajl.

Ext2explore je open source aplikacija koja radi slično kao DiskInternalsov Linux Reader, sa tom razlikom da čita samo Ext porodicu fajl-sistema, ali sa podrškom za LVM2. Mana mu je, takođe, i to što nema File Preview, ali mu u prilog ide što je portabilan, to jest ne mora da se instalira. Ovo omogućava jednostavno korišćenje – preuzme se sa interneta u obliku izvršnog fajla (EXE) i odmah koristi nakon pokretanja. Bitno je istaći da se mora pokrenuti sa administrativnim privilegijama ili će u suprotnom prijaviti grešku. Administrativne privilegije se lako postižu – ukoliko ga samo isprobavamo idemo na desni klik i biramo Run as administrator, a ukoliko nam se svidi nakon isprobavanja, možemo mu trajno dodeliti privilegije u Properties panelu fajla čekiranjem opcije Run this program as an administrator u Compatibility tabu, što štedi vreme pri korišćenju u budućnosti. Za editovanje fajlova, isto kao i kod Linux Readera, taj fajl ili ceo folder u kom se fajlovi nalaze moraju se prvo prebaciti na Windows particiju, pa tek onda menjati. Program ima podršku za čitanje USB diskova i image fajlova. Brzinu pristupa postiže zahvaljujući Block Cacheu baziranom na LRU-u, a ima i podršku za Unicode. Isproban je i na najnovijoj verziji Windowsa 8.1, gde je normalno radio.

ReiserFS je neko vreme bio prilično popularan Linux fajl-sistem zbog svojih Fault Tolerance sposobnosti. Programčić rfstool omogućava pristup ReiserFS particijama iz Windows operativnog sistema (od 95 do XP). Taj pristup je samo Read Only, a po rečima razvojnog tima, to se neće skoro menjati. Pomoću njega moguće je izlistati direktorijume, kopirati fajlove i bekapovati Meta podatke. Slobodan je za korišćenje po GPL licenci i pored Windowsa može se koristiti na Linux i Posix kompatibilnim sistemima (Portable Operating System Interface). Rfstool je takođe standardni deo većeg paketa LTOOLS koji ćemo opisati u sledećem odeljku. rfstool se koristi u Command Promptu na Windowsu. Za korisnike kojima je komforniji rad sa GUI alatkama, tu su implementacije rfstoola sa grafičkim interfejsom kao što su YAReG (yareg.akucom.de, 58 KB), ReiserFS Reader (rfsreader.sourceforge.net, 675 KB), a postoji i plug-in za Total Commander. Ovu alatku testirali smo na Windowsu XP SP3, dok na 8.1 nije radila.

Programi za čitanje i pisanje

Kada su u pitanju programi koji imaju mogućnost i čitanja i pisanja po Linux particijama, u ponudi imamo tri odabrane alatke – Ext2Fsd 0.53 (www.ext2fsd.com, 1,5 MB), Ext2 IFS 1.11a (www.fs-driver.org, 1,39 MB) i LTOOLS 6.12 (goo.gl/1n95Tc, 2 MB). Kada je u pitanju Read/Write pristup, on donosi mnoge prednosti, ali i jednu manu. Ukoliko se njim ne rukuje pažljivo, može dovesti do oštećenja Linux fajl-sistema i gubitaka podataka na njemu usled toga.

Ext2Fsd (Ext2 File System Driver) je Open Source i softver slobodan za korišćenje pod GPL2 licencom. Radi se o Linux fajl-sistem drajveru za Windows operativne sisteme koji omogućava čitanje i pisanje po Ext porodici fajl-sistema (Ext2/3/4). Zvanično podržava Windows od verzije 2000, preko XP, Viste, 7 do 8, u 32-bitnim i 64-bitnim varijantama, ali radi i u Windowsu 8.1. Ovaj projekat je jedan od najstarijih na ovom polju. Na sistem se instalira kao drajver, a ne aplikacija, što omogućava transparentnu integraciju. To omogućava korišćenje Ext particija kao da su native i omogućava punu Read/Write podršku. Linux particijama se pristupa iz This (My) Computera, preko drajva obeleženog slovom, kao i bilo kojoj drugoj Windows particiji. To omogućava lakšu manipulaciju fajlovima, bilo da se radi o editovanju pomoću određenog softvera ili kopiranja, premeštanja i slično. Drajver se može podesiti tako da se pokrene pri podizanju sistema ili se može startovati po potrebi. Aplikacija Ext2 Volume Manager omogućava definisanje Mount Pointa lokalnih Linux particija i promene Ext2Fsd podešavanja. Među opcijama su i opcije statistike, kao i pristup svojstvima diskova i particija detaljno (Properties). Ukoliko startovanje pri bootu nije podešeno, startovanje se mora raditi iz Service managementa (Tools > Service Management) pre pristupa Linux particijama, pa se preporučuje automatsko startovanje ukoliko postoji česta potreba za pristupom. Predefinisano, drajver automatski mountuje i dodeljuje slovne oznake Linux particijama, radi što manje „glavobolje”. Softver ima podršku za Ext3 Journal Replay pri mountovanju, razne kodne strane (UTF8, CP936, CP950...), Large Inode Size (128, 256...), fajlove veće od 4 GB, CIFS deljenje kroz mrežu, Htree Directory Indexing, Ext4 Extent Read Only, Fast fsck (uninit_bg) i Group Block Checksum Support, 64k Block Size, kao i kompatibilnost sa Linux Ext4 i e2fsprogs. Na listi stvari za koje još uvek nema podrške nalaze se Size Truncating i Expanding, potpuna podrška za Ext3 Journal, Ext4 Extent, LVM i Linux raid (md), a NT4 je izašao sa liste podržanih. Pri korišćenju može se podesiti i Read Only režim rada, ukoliko je potrebno.

Ext2 IFS (Ext2 Installable File System) je program slobodan za korišćenje koji nudi pun pristup čitanju i pisanju na Linux Ext2 particijama. Radi na Windows verzijama od NT 4.0, preko 2000, XP, 2003, Vista, do i zaključno sa 2008, a podržava i 32-bitne i 64-bitne arhitekture ovih operativnih sistema. Instalira se kao Kernel Mode File System Driver (Ext2fs.sys), koji zapravo proširuje Windows i omogućava mu da vidi Ext2 fajl-sistem kao jedan od osnovnih. Kao i kod Ext2Fsd, Linux particije dobijaju svoje slovne oznake i transparentno su integrisane u sistem. Fajlovi i direktorijumi Ext2 particija pojavljuju se u Windows Exploreru, ali i dijalog boksovima svih ostalih aplikacija. Ext3 je podržan, ali bez Journalinga. Postoji još i podrška za flopi diskove, Read Only režim rada, UTF-8, Large File (preko 2 GB), sve standardne operacije nad fajlovima i folderima, htree i mountvol (osim u Windowsu NT 4.0). File System Driver (Ext2fs.sys) kešira podatke i metapodatke fajl-sistema, kao što su direktorijumi i sve strukture na disku Ext2 fajl-sistema. Za to koristi Windowsov File Cache i stoga je odzivan. Mi smo pokušali da ga isprobamo i na novijim Windows verzijama (8.1), i nije radio, čak ni u Compatibility režimu rada (XP/Vista).

LTOOLS je set alatki koji radi pod komandnom linijom, a služe za čitanje i pisanje po Linux Ext2, Ext3 i ReiserFS fajl-sistemima iz DOS-a ili Windowsa koji se nalaze na istoj mašini. Ovaj set alatki dolazi i sa programima LTOOLSgui i LTOOLSnet. LTOOLSgui je grafički korisnički interfejs baziran na Javi, dok je LTOOLSnet GUI baziran na .NET-u. Pored ovih, postoji i Web Based Front End, što omogućava udaljenu manipulaciju fajlova na host mašini. Ovaj paket je podržan na XP, 2000, NT, ME, 9x i 3.x verzijama Windowsa. Pristup iz web browsera kao zamena za GUI omogućava se putem LREADsrv, koji je deo paketa, a zapravo predstavlja jednostavan web server. Interfejs je sličan Windows Exploreru, samo što se otvara u browseru.

Instalacija LTOOLS-a je prilično jednostavna. Nakon praćenja standardnog instalacionog „čarobnjaka”, u Start meniju dobija se opcija LTOOLS, iz koje se može odabrati jedan od korisničkih interfejsa. Konzolna verzija LTOOLS-a ima dve varijante – jedna radi u Win9x/ME, dok je druga predviđena samo za Windows NT/XP. Verzije koje su predviđene za rad u komandnoj liniji omogućavaju osnovne funkcionalnosti za pisanje i preuzimanje podataka sa Linuxa. ReiserFS nije podržan putem pomenutih komandi, već se u te svrhe koristi rfstool. Za korišćenje LTOOLS-a potrebna su administratorska prava. Ne radi na novijim operativnim sistemima (isprobano na Windowsu 8.1).

• • •

Testno okruženje koje smo napravili radi isprobavanja korisnosti bio je dual boot Windowsa 8.1 i distribucije Ubuntu 14.04 sa poslednjim apdejtovima. U preporuci se oslanjamo na kompatibilnost sa modernim operativnim sistemima, kvalitet aplikacije i broj korisnih opcija. Naš izbor pada na DiskInternals Linux Reader, Ext2explore i Ext2Fsd. Pored toga što sva tri rade u najnovijoj verziji Windowsa, svaki se može pohvaliti nečim što ga izdvaja od ostalih.

Petar LONČAREVIĆ