Mape uma na Linuksu

Mapa uma je tehnika za organizovanje informacija i podsticaj kreativnosti, a Freeplane je jedan od programa kojim se prave. Zašto koristiti mape uma? To smo se i mi zapitali videvši da je Freeplane popularan na svim većim računarskim platformama. Studije pokazuju da mape uma, između ostaloga, pomažu u organizovanju i prikupljanju ideja, podstiču aktivno učenje i razmišljanje, aktiviraju prostornu inteligenciju. Odatle sledi da je Freeplane koristan za kreativne procese (pojedinačne ili grupne), organizovanje mnoštva informacija u kojima treba ustanoviti međuzavisnost i bitno od nebitnog ili za opušteno nabacivanje ideja koje će se jednom pretvoriti u neki projekat. Upotreba je zaista mnogo, a zavise od kreativnosti i sklonosti korisnika.

Freemind liči na grafički program za crtanje dijagrama. Osnovni element pri izradi mapa je čvor (node), sastoji se od naslova i glavnog sadržaja sa uređivačem teksta. Čvorovi se mogu formatirati: biti različite boje, sadržati sliku, ikonice i metapodatke. Koreni čvor centar je mape koju pravite, a ostali se granaju i nadovezuju u hijerarhijskom odnosu. Tako se dobija mapa termina, koncepata ili ideja u obliku drveta. Čvorovi i grane mogu se sakriti, a na čitavu mapu moguće je primeniti filtere i detaljno urediti prikaz.

Mi smo Freeplane koristili za pisanje o Freeplaneu. Naš polazni element bio je Freeplane, a grane koje smo dodali bile su „Članak”, „Problemi”, „Tehnički detalji”. Članak smo dalje granali na uvod, ključne odlike, upotrebu, koncepte i tehničke detalje. Koncepte smo potom dalje detaljnije granali na osnovne elemente, podelu i prikaz informacija i napredne elemente. Ovako nabacani pojmovi u pasusu nisu pregledni, ali jedan pogled na mapu, različite boje i grane odmah pomaže da vidimo suštinu.

U neke od naprednih opcija ovog programa spada deljenje mape za zajednički rad, pisanje dodataka, podrška za LaTeX, formule, zaštita informacija lozinkom. Podeljena mapa preko namenskog apleta dozvoljava zajedničko uređivanje. Formule pružaju osnovnu podršku za izračunavanje unutar mape, dok LaTeX ispisuje matematičke formule. Naravno, tu je podrška za dodatno unapređenje putem skriptinga, a na raspolaganju je nekoliko jezika. Mape je moguće sačuvati u brojnim formatima, od grafičkih (PNG, JPG, SVG), preko PDF-a, Flasha, OpenDocumenta. Nama se posebno dopala HTML verzija sa JS-om.

Freeplane je pisan u Javi i zahteva OpenJDK-7. Mi smo ga pokrenuli nakon raspakivanja arhive, jer radi i bez instalacije. Na nekim Linuks mašinama, Freeplane ne iscrtava fontove kako treba, ali postoje recepti za popravku. Najveću zamerku imamo na interfejs, jer nekad nije jasno kako pristupiti elementu ili šta taj element uopšte znači. Možda je bolje reći da je potrebno vreme za savladavanje osnovnih koncepata mapa uma, a potom i Freeplanea, nego se osvrtati na manjkavosti. Bez obzira na povremene hirovitosti u radu, Freeplane je bogat mogućnostima koje će ceniti svi korisnici koji podatke i ideje vole da organizuju u smislene, šarene i razgranate grafikone.

Romeo MLINAR