Novosti iz AMD-a

Poslovno balansirani i tehnološki fokusirani AMD je ozbiljan protivnik. Da li je sposoban da u teškoj sezoni „ukrade” koji trofej, pokazaće okršaji naredne godine.

Čudne se stvari zbivaju u kuhinjama kompanije AMD. Od vremena u kom smo ovu američku firmu smatrali dostojnim rivalom vrhovnog gospodara sveta računarskih procesora, preko onog u kom smo je gledali kao jedinu konkurenciju lideru u prodaji grafičkih kartica, sve do vremena u kom sa blagom setom gledamo na rezultate poslednjih nekoliko generacija proizvoda, AMD je tržišni igrač koji ima sve naše simpatije. Neke stare (dobre) priče se gase, a neke nove (a tako stare) tek sada dobijaju mesto ispod reflektora.

Odustajanje

Negde na leto prošle godine, svetskim internet portalima odjeknula je informacija da američka kompanija AMD ulazi u trku procesora razvijenih na ARM intelektualnoj svojini. Projekat SkyBridge, kako je nazivan u to vreme, imao je za zadatak da unese novu platformu u svest ljubitelja AMD-a i njihovih proizvoda. U to vreme, na tržištu su dominirali klasični prenosnici u obliku laptopa i oni u obliku tabličnih računara i 2-u-1 uređaja koji su, zapravo, bili samo tableti sa tastaturama u obliku doka sa dodatnom baterijom. Negde na razdelnoj liniji između ovih klasa uređaja nalazio se prostor koji se i konkurenciji (posebno Intelu) činio kao dobro mesto za povećanje godišnje prodaje. AMD je shvatio da u izvedbama trenutne tehnologije kojom raspolaže neće moći da parira ostvarenim proizvođačima prenosnog hardvera iz sveta ARM-a, a nije želeo da doživi neuspehe koje je Intel postizao u pokušaju da x86 procesore „spusti” na nivo potrošnje koji su demonstrirali RISC procesori kompanija Qualcomm, Nvidia ili Samsung. U to vreme glasnogovornik, a danas na mnogo višoj funkciji u kompaniji, gospođa Lisa Su najavljivala je ovaj projekat kao najbolju implementaciju tehnologije heterogene arhitekture (HSA – Heterogeneous System Architecture), koja omogućava različitim sekcijama procesorskog hardvera (CPU i GPU, najčešće) da adresiraju zajedničku memoriju. Ideja je bila jednostavna – AMD će u jednom paketu spojiti niskonaponska Cortex-A57 jezgra sa sopstvenim x86 Puma+ procesorskim jezgrima u pokušaju izrade „mosta” između (istinski) visokih performansi i (istinski) niske potrošnje. Američka kompanija je već imala iskustva u implementaciji ARM arhitekture na primerima serverskih procesora i javnost je smatrala da su to dovoljne garancije za kvalitetan i kompetitivan proizvod na tržištu gladnom noviteta. Ipak, nije sve ispalo kako se činilo pre samo godinu dana.

Bez mnogo pompe, tiho, ponizno i pokorno, AMD je objavio kako je projekat SkyBridge ugašen, a kao zvaničan razlog navedena je nezainteresovanost primarnih klijenata ovog procesora – vendora koji izrađuju uređaje. Zli jezici će reći da je ova najava očekivana. Kompanija je nekoliko meseci ranije najavila kašnjenja u implementaciji Cortex-A57 procesora, kao i sopstvenog osvrta na ARM arhitekturu. Dublje kopanje će dati malo bolji uvid u tokove kojim kompanija AMD plovi. Primarna fabrika-partner za proizvodnju samih procesora AMD-u je, nekada veoma bliska, GlobalFoundries. Pisali smo nekoliko puta o tome kako je ova kompanija nastala i iz svih tih pisanija se činilo da će kao dva zasebna entiteta, AMD i GlobalFoundries imati više uspeha nego kao zajednički, spor i poslovno reaktivan konglomerat. To se pokazalo donekle tačnim. GlobalFoundries je, naime, potpisao veoma, veoma unosan ugovor sa kompanijom Samsung o zajedničkoj izradi 20-nanometarskog rešenja. Ovakav postupak je uslovio da se napuste rani radovi na procesu u koji je GlobalFoundries već uložio veliku sumu novca i koji je (najverovatnije) trebalo da bude osnova AMD-ovih procesora iz serije SkyBridge i svih ARM arhitektura. Iako se radi o spekulacijama, jasno je da je negde na marginama ugovora Samsunga i GF-a stavljeno i razrešenje situacije na 14-nm, odnosno da je GF izabran za fabriku-dobavljača Samsunga u tom najnovijem proizvodnom procesu. U svetu ovih fabrika je jasno – ili ćete razvijati svoje procesore na tehnologiji koju platite kao ekskluzivnu ili ćete svoje procesore razvijati na nekakvoj jeftinijoj i samim time, manje konkurentnijoj platformi (u kontekstu performansi i kvaliteta izrade).

Dobro obavešteni ljubitelji procesora se možda sećaju situacije u kojoj se AMD našao pre nekog vremena sa Wichita i Krishna serijama. Tada je preliminarni dogovor AMD-a sa kompanijom GlobalFoundries „pukao” i nakon što je bilo jasno da do izlaska neće doći, američka kompanija se obratila tajvanskom TSMC-u i izvela svoja rešenja na njihovom proizvodnom procesu. Danas relativno popularni procesori iz serije Kabini i Temash zapravo su te implementacije. No, kako to obično biva, propuštanje prilike donosi kontru protivnika i problem po rezultat. AMD nije mogao da sredi svoje dvorište brzo. Prebacivanje proizvodnje u drugu fabriku i mapiranje na novi proizvodni proces potrajalo je i time je odložilo izbacivanje nove generacije za gotovo godinu dana!

Danas, kada je AMD-u potreban opipljiv poslovni uspeh, svaki problem ih može koštati povoljnog rezultata. Srećom po mnogobrojne poštovaoce i ljubitelje njihovih proizvoda, planski horizont američke kompanije se ne čini mutnim. Naprotiv.

Zen ili povratak kući

U proboju kroz šumu vesti o najnovijim dostignućima u svetu globalno umreženih uređaja (Internet of Things) čiji rast umnogome pomaže AMD-ov ljuti rival Intel, oštricu čini najava jednog novog procesorskog jezgra koje bi moglo biti važnije nego mnoga druga u poslednjih nekoliko generacija. Proizvod kodnog imena Zen, novi x86 proizvod visokih performansi kompanije AMD, konačno donosi nadu o ispunjenju davno obećanog povrataka američke kompanije u trku, najavljenog još za vreme prethodnog izvršnog direktora, Rorija Rida. Ovaj procesor se pojavljuje, rame uz rame, sa sestrinskom (ARM) arhitekturom kodnog imena K12.

Na internet su procurele slike iz, kako se čini, prezentacije koju će AMD uskoro podeliti novinarima. Na ovim slikama se nalaze značajne informacije o budućem procesoru, njegovim najvažnijim karakteristikama i očekivanim prednostima izabranog pristupa.

Ukoliko posmatramo blok dijagram Zen jezgra (uzimajući ga sa rezervom, iako sve informacije govore da se radi o tačnom dijagramu), uočićemo da, u odnosu na poslednju generaciju AMD-ovih procesora, ima drugačiji raspored jedinica za rad sa celim, odnosno brojevima sa pomičnim zarezom. Zen ima samo jedan moćan klaster za obradu celih brojeva. Podsećanja radi, u Excavator jezgru, imali smo dva celobrojna klastera, između kojih se nalazio jedan klaster za rad sa brojevima sa pokretnim zarezom.

Verni poznavaoci prilika i dizajna koji AMD forsira biće srećniji odabirom ovakve konstrukcije. Može se reći da se priloženim načinom AMD „vratio” u svoj dobro poznati sistem formiranja procesora, sličan onom kod, na primer, Phenom procesora. Razlog zbog kog je ovaj odabir bitan leži u činjenici da će na ovaj način, uz blagu žrtvu sposobnosti obrade celih brojeva, Zen biti značajno sposobniji u domenu brojeva sa pomičnim zarezom. Osim toga, sposobnosti jezgra u jednonitnim zadacima će dodatno porasti. Ako se u kontekst doda i očigledno dublja protočna obrada u celobrojnim jedinicama, jasno je da će rad u jednonitnim zadacima na Zenu biti više nego udoban. Očigledno je ideja AMD-a bila da se poveća učinak procesora u radu po jednoj niti, a da se povećanjem fizičkog broja jezgara dobije na snazi u paralelizaciji. Kako je upravo ovo bila boljka dosadašnjih AMD-ovih rešenja, stiče se utisak da bi Zen mogao biti procesor od kog se očekuje ozbiljnije ugrožavanje Intelovih pozicija.

Ako dodatno obratimo pažnju na blok dijagram, primetićemo i 256-bitne FMAC jedinice koje dupliraju sposobnosti rada u operacijama sa brojevima sa pomičnom zapetom i koje će, kroz saradnju dve jedinice od po 256 bita biti u stanju da izvršavaju i 512-bitne zadatke. Sve ovo znači da će Zen biti u stanju da nešto jednostavnije zadatke radi značajno brže od prethodnika.

Kažu da se po jutru dan poznaje. Ukoliko je to tačno, prvi testovi će pokazati značajan napredak u performansama određenih grupa zadataka i inkrementalan napredak u ostalim kategorijama. Da li će sve to biti dovoljno, odlučiće dve bitne priče, koje nam tek slede. Jednu čini bitka za kvalitetan proizvodni proces na kom će procesori biti izrađeni. Ako vas naša priča o propalom projektu sa GlobalFoundriesom nije ubedila da to neće ići glatko za AMD, pratite vesti u iščekivanju lansiranja novog procesora koje se očekuje u toku sledeće godine.

• • •

Ono što može radovati verne desktop kupce AMD-ovih proizvoda jeste vest da će prva rešenja zasnovana na Zen jezgru biti u formi desktop procesora u višoj klasi. Plan kompanije je da prvo izađe sa najjačim modelom, pa da ga rafinisanjem i doradama spušta u niže klase CPU-a i sve klase APU proizvoda. Pojednostavljenje procesa kupovine novih procesora biće zajedničko jezgro za CPU i APU proizvode (AM4), a u naredne dve godine se očekuje i lansiranje Zen+ jezgra, kod kog AMD namerava da postigne skok u IPC (broj instrukcija po ciklusu) koji nije davno imala. Čini se da će kompanija sa Zenom pokušati da se vrati u stanje u kom ima samo jedno jezgro u čitavom TDP segmentu, suprotno od strategije koju je u poslednje vreme primenjivala. Podsetimo se, u segmentu do 10 W su postojala Cat jezgra, dok su u višem (10-100 W) pristuna bila neka druga i drugačija jezgra, kao na primeru Bobcat/Bulldozer tima. Poslovno balansirani i tehnološki fokusirani AMD je ozbiljan protivnik. Da li je sposoban da u teškoj sezoni „ukrade” koji trofej, pokazaće okršaji naredne godine. Do tada, Intel je na potezu.

Momir ĐEKIĆ