Benq SW2700PT

Kao folk pevaljka na spidu. Kao kakao. Kao profesionalni monitor iz Ben-kju-a. Sve neke nelogičnosti, ali da vam otkrijemo jednu tajnu – ne sudite o knjizi po koricama, niti o čoveku po odelu. A ako vam sve ovo nema logike, ne brinite – nema ni nama.

BenQ ne spada u jednu od kompanija na koju prvo pomislite kada je reč o vrhunskim monitorima, ali budimo realni, i u drugom krugu ćete ih se teško setiti. Na našem tržištu ta problematika je još više izražena usled slabog marketniškog nastupa naspram drugih „suprotstavljača”, mada ako bismo gledali samo kroz tu prizmu, videli bismo jedino S_m___g (popunite pravilno slova koja nedostaju). U prethodnim izdanjima „Našeg Sveta”, pažnju smo posvetili najviše Benkjuovoj seriji za igrače, sada je red da malo promešamo karte i posvetimo se finijim i više umetničkim nastrojenim stvarima.

BenQ PW2700PT predstavlja tu stvar. Dezigniran kao monitor za fotografe, diči se ozbiljnim hardverom kojim može da postidi i znatno ozbiljnije takmace u profesionalnim krugovima. QHD rezolucija (2560 x 1440 px) razvučena je na desetobitni IPS (AHVA – Advanced Hyper Viewing Angle) panel od 27 inča, koji je, naravno, hardverski kalibrisan u fabrici, a prikazuje 99% Adobe RGB kolornog prostora, tj. 1.07 milijardi boja (može da prikaže više nijansi boja, što je bitno za određene proizvodne procese, a i preciznije) zahvaljujući 14-bitnom 3D LUT (Look Up Table), putem kojeg je kalibracija monitora uz adekvatan uređaj i BenQ Palette Master softver višestruko poboljšana, tačnija i anulira uticaj izlaza na grafičkoj karti. Slika se reprodukuje preko DVI-DL, HDMI 1.4 i DisplayPort 1.2 priključaka, a pored njih možemo još naći konektor za slušalice, dva USB 3.0 porta i čitač SD kartica. Od kojih se poslednja dva nalaze na levom boku.

Dizajn je strogo profesionalan, jednostavnih zaobljenih linija, tankih ivica oko panela, mat crne boje, kao što je i panel. Postolje je masivno, čvrsto, finiširano u teksturi brušenog aluminijuma, i omogućava rotiranje ekrana po svim osama. Izrada je na visokom nivou.

Za razliku od većine drugih monitora sa kojima smo se susretali, a ujedno da odmah stavi do znanja koja je ciljna grupa kupaca, uz SW2700PT stiže i kačket, pored kontrolne „table” sa kojom smo se već sreli kod igračkih monitora. Svrha „kačketića”, pošto je sve samo ne mali, jeste da zakloni svetlo koje dolazi bočno i odozgo, kako bi smanjilo refleksiju i pojačalo prikaz kontrasta (usled smanjene refleksije, ne kao kontrast-buster) i više vas fokusiralo (kao ular kod konja).

Ako ste mislili da je to impresivno, treba da vidite reprodukciju uživo. Od starta prikaz boja izgleda verno. Boje su tople, zasićene, pune. Bela je podešena na 6500K i njen prikaz minimalno naginje ka toplijem, koliko smo primetili. Nema neprijatnog isijavanje bele, čak ni na default jačini od 90% za osvetljaj. Reprodukcija crne je veoma dobra, izgleda duboko, pa je ukupna ocena kontrasta na visokom nivou. Jesenji pejzaži sa velikom količinom najrazličitijih boja izgledaju kao da se nalazite u tom prostoru, fotografije sa mora su isto prikazane sa izuzetnom tačnošću, jer je plava prirodna i nenapadna. Crno-bele slike obiluju detaljima u senkama i jasnim kontrastima. Zaista odmor za oči. Ali...

Sintetički testovi koje koristimo da bismo otkrili nedostatke, ipak imaju nešto da nam (pri)kažu. Naime reprodukcija zelene je malo ispranija, s tim da taj nedostatak plava i crvena ne pokazuju. Ovo ne možemo ni nazvati problemom, jer je potrebno da uđete u intuitivan i jasno raspoređen meni, i da pronađete podešavanje Hue i Saturation i prilagodite njen prikaz (podešavanje je moguće nezavisno napraviti za R, G, B, C, M, Y, K). A pored tih opcija možete podesiti balans bele, gamu, black level ili odabrati neki od predefinisanih profila za rad ili za uživanje (multimedia, video, surf...) i možemo slobodno reći da je svaki adekvatno odmeren za upotrebu kojoj je namenjen. Tu je i Black and White način reprodukcije slike, kako bi olakšao i ubrzao finalno kreiranje crno-belih fotografija, jer vam daje realan prikaz kako bi ona pravilno trebalo da izgleda kada se prebaci iz kolorne.

Dalje analize ukazuju da gradient test prolazi bez greške, bilo da je razlika između nijansi jedan, dva ili više posto, svaki ton se razlikuje ili kod manjih vrednosti prirodno pretapa u onaj susedni. Kamen spoticanja ostavljamo za kraj – uniformnost panela. Iako su rezultati ovog testa daleko od katastrofalnih, očekivali smo bolji rezultat. Postoji razlika u osvetljenju donje i gornje polovine, ne previše izraženo, ali primetno. Takođe, uz samu gornju ivicu postoji jedva primetno isijavanje, ali postoji. Donji levi i gornji desni ćoškovi takođe nisu idealni. Moramo da podsetimo da je reč o profesionalnom proizvodu i razlika u osvetljenju panela ima veći uticaj nego kod niže rangiranih proizvoda, ma koliko mala ona bila, pre svega zbog potrebe da prikaz bude ujednačen.

Brzina odziva panela je u skladu sa specifikacijom, kao i uglovi vidljivosti, pa color-shift nije primetan do najvećih uglova gledanja, a kako je ovo zamišljeno kao profesionalni ekran, retko ćete se naći u situaciji da ga iz tih ekstremnih uglova posmatrate.

Ako bismo tražili nedostatke, to bi možda bio još jedan DisplayPort i još jedan par USB portova, sa „eksterne” strane. Sa interne, pored nedostataka koje smo naveli, a koji su u prihvatljivim okvirima, ne ostaje mnogo toga da zaželimo. Softver za kalibraciju radi sa najpopularnijim hardverskim kalibratorima koji će vam samo omogućiti još tačniju reprodukciju, a ako ste ozbiljni u svom poslu, sigurno posedujete jedan takav uređaj. Bićemo slobodni da kažemo da je BenQ SW2700PT ozbiljno pomrsio konce konkurenciji, ponudivši izuzetne performanse u (relativno) jeftinom pakovanju.

Vojislav VUJANIĆ