Sony HDR-AS200V

Veoma je komplikovano započeti priču o proizvodu kao što je akciona kamera, a da ne pomenete najpopularniju, onu čije ime nećemo da izgovorimo, tj. napišemo, u ovom slučaju. Ona čije ime ne smemo da pomenemo predstavlja etalon među akcionim kamerama i svi drugi se igraju sustizanja, a taman kada misle da su prišli dovoljno blizu da nanišane i pucaju, pojavi se novi model koji je taman toliko bolji da kaže „bip-bip”, kao ptica trkačica Kojotu, i ode, ostavivši gladnu konkurenciju u prašini, sa nožem i viljuškom u rukama. Toga su svesni svi drugi proizvođači. Neki vrlo brzo odluče da odustanu od jurnjave, dok su drugi uporni i inoviraju, smišljaju drugačija rešenja, prilaze problemu sa alternativne strane. Sony spada među te kompanije koje ne odustaju, a da biste saznali da li sa modelom HDR-AS200V prilazi ili eventualno prestiže, znate već koga, moraćete da nastavite da čitate.

Kontinuitet. Bitno je imati kontinuitet, tražiti nedostatke prethodnog proizvoda i nadograđivati ga. Na taj način stvarate konzistentnost među proizvodima, prepoznatljivost i ostaje ista navika korišćenja. „Oni” su to prepoznali, pa autor ovih redova, kao neko ko koristi njihove proizvode od skoro samog početka, a neretko i par generacija istovremeno, nema problema u korišćenju kako najstarijeg, tako i najnovijeg proizvoda. U Sonyju su takođe svesni ovoga, jer su taj isti način rada preneli na kompletnu gamu svojih fotoaparata, a ujedno se tog recepta drže i kod svojih akcionih kamera. Dakle, čim u ruke uzmete HDR-AS200V, postoji ta prepoznatljivost i vrlo brzo se prisetite načina na koji se koristi, kao i sa svim njegovim nelogičnostima (npr. kada promenite neku opciju u meniju, softver vas vraća na nulto stanje, umesto na prethodni korak, pa ponovo morate da prolazite kroz ceo meni). Plus za Sony za konzistentnost, minus za sistem menija. Još jedan plus ide na stranu toga što je kvalitet izrade ostao isti. Boja kamere je i dalje minus jer, iako olakšava traženje kamere u slučaju da ispadne, ujedno je i previše upadljiva i donekle nas podseća na modni asesoar koji bi Zorannah okarakterisala kao „mast hev” koji se mora naći u vašoj originalnoj Žil Vern torbici. Oblikom je drastično pogodnija za POV (Point of View) snimanja, a i zvuk preko stereo mikrofona beleži daleko kvalitetnije od „one” kamere. Telo kamere je okarakterisano kao „splashproof”, pa joj neće smetati ako je u zanosu akcije pokvasite znojem ili nečim drugim, bitno je samo da je ne zalijete ili potopite.

E sad, ako ste se namerili na ozbiljnije akcijanje, u paketu dobijate i zaštitno kućište, koje je, kao i kameru, moguće zašrafiti na stativ ili zalepiti na deo koji vam odgovara (dva samolepljiva nosača, takođe dobijate uz kameru). Kućište je deklarisano na vodonepropusnost do dubine od pet metara, što nismo bili u mogućnosti da isprobamo, jer je previše hladno, ali pri kvašenju kom smo ga izlagali nije pokazalo znake magljenja (nešto sa čime se susretao prethodni model). Korišćenje komandi i kroz kućište je odlično i ne umanjuje upotrebljivost. Za ozbiljnije ronjenje, moguće je dokupiti kućište koje dozvoljava da se kamera koristi na dubinama do 60 metara. Zaista je šteta što kamera u startu ne dolazi sa više dodataka ili da makar postoji mogućnost da se kupi u nekom paketu, ali je još bitnije da mnogi dodaci postoje kao opcija i moguće ih je dokupiti, mada suction-cup i dalje nedostaje u ponudi. Jedna od odlika Sonyjevih kamera je „Hold” polugica, koja smanjuje verovatnoću da slučajno pustite snimanje na nulu, pogotovo kada koristite dodatno kućište.

Hardverski, tu je Carl Zeissovo sočivo otvora blende f/2.8 iza kog se nalazi senzor od 12,8 Mpx za kreiranje fotografija, odnosno koristi se 8,8 Mpx pri snimanju videa. Tu je HDR-AS200V oslabljen u odnosu na prethodnika, ali subjektivan osećaj je da se nije mnogo izgubilo u pogledu kvaliteta. Pogotovo nam se čini da ima više detalja u tamnim scenama, što omogućava upotreba 1/2,3” Exmor R CMOS senzora (kao kod prosumer aparata), ma koliko šum bio primetan. Ujedno, pri snimanju u uslovima sa slabim osvetljenjem postiže bolje rezultate od... znate već koga. Ugao snimanja iznosi 170 stepeni kada ne koristite ugrađenu video stabilizaciju, odnosno 120 ako je koristite. Ono što je jasno i vrapcima na grani, jeste da je stabilizacija koju Sony koristi daleko ispred konkurenata, a navodno je još poboljšana u odnosu na prethodni model. Prosto je neverovatno i zaista spada u domen „morate videti da biste verovali” koliko uspeva da smiri sliku u najjednostavnijem primeru – dok hodate sa kamerom u ruci, na snimku izgleda kao da klizite! Čak i dok se snima iz automobila, na vrelim ulicama našeg glavnog grada, izgleda kao da vozite po savršeno ravnoj trkačkoj stazi. Naravno, „penal” je nešto uži vidokrug, jer se ostatak kadra koristi kako bi se snimak što bolje umirio. Takođe, uklanjenje zvuka vetra radi izuzetno dobro, što sa više nego kvalitetnim snimanjem zvuka pruža znato bolje iskustvo. Plus, plus, plus. Jedna od novih mogućnosti je Live streaming direktno iz kamere preko Ustream servisa, mada nama više znači mogućnost snimanja u XAVC S format koji dozvoljava protok od 50 Mbit/s, čuvajući znatno više informacija u finalnom fajlu, ali ako niste previše zahtevni tu je proverena MP4 kompresija sa 28 Mbit/s protokom, koja je sasvim dovoljna za naše prohteve. Najviši kvalitet snimanja je Full HD (1920 x 1080 px) u 60p ili 30p, a ako vam treba veći broj frejmova, imate opciju HD rezolucije (1280 x 720 px) sa brzinom od 120 FPS, tj. 800 x 480 px sa 240 FPS. Pri snimanju videa moguće je koristiti manuelne kontrole podešavanja balansa bele ili podešavanja funkcije automatskog merenja svetla. Moramo napomenuti da se kamera odlično snalazi pri promeni osvetljenja, iz tame na jako svetlo ili kontra, sa brzim prelazima koji izgledaju veoma fluidno.

Opcija Loop recording nam omogućava snimanje u kontinuitetu, a podešavate je u trajanju od 5/20/60/120/Unlimited minuta, i ona snima sve vreme, brišući prvi najstariji fajl u korist najnovijeg. Efekat je taj da faktički nikada ne ostane bez mesta na kartici, samo bez snimka (čiju ste dužinu odredili), a za koji niste pritisnuli ’Record’ taster. Tu je i opcija Motion Shot LE koja od više fotografija pravi jednu, pa možete na jednoj slici imati trkača na više pozicija u kadru direktno iz kamere, umesto da posle naknadno morate da pravite takvu fotografiju u nekom od programa za obradu. Timelapse je očekivana funkcija i bio bi veliki minus za Sony da je nisu uključili. I dok prolazimo kroz opcije kamere i menije, primetili smo jedan nedostatak. Ekran na kameri nije pozadinski osvetljen, pa ćete u mraku teško moći išta da vidite. Minus.

Sama upotreba kamere je veoma jednostavna, a veoma smo zadovoljni kvalitetom zapisa, bilo da je reč o uslovima sa ograničenim osvetljenjem ili snimanjem u toku dana dok je jako sunce. Takođe, dinamički opseg je veoma dobar, potrebno je da kontrasti budu veoma jaki, kako bi delovi scene bili spaljeni, ali to je nešto što je normalno kod ovih proizvoda i još uvek ograničenje tehnologije. Na brze promene pravca reaguje veoma dobro sa minimalnim krivljenjem slike, za koje je jednim delom zaslužan i širokougaoni objektiv, ali je sve to normalno.

Autonomija baterije je u standardnom okviru trajanja (oko sat i po – dva), kao i kod konkurentnih proizvoda, pa će vam sigurno trebati rezervna. Snimanje se radi na Micro SD karticu, a za najviši kvalitet snimanja potrebno je koristiti kartice odgovarajuće brzine, u suprotnom kamera neće započeti snimanje.

Šta reći za kraj? Da li je Sony nadmašio onog koga u ovom tekstu ne pominjemo? I jeste i nije. U nekim segmentima, kao što su stabilizacija slike i kvalitet zvučnog zapisa, definitivno je ispred, dok je u drugima jednak ili nešto lošiji. Da li to znači da je HDR-AS200V lošiji proizvod? Jednom rečju – NE. Drugačiji da, sa svojim nedostacima, ali nikako lošiji. Sony je napravio dobru alternativu, ako ne želite da krenete mejnstrim putem, a postoji i jači model, ako vam je potreban još bolji kvalitet snimanja, pa HDR-AS200V zapravo predstavlja entry level model u svet akcionih kamera iz Sonyjevog ugla.

Vojislav VUJANIĆ