AMD Radeon Pro WX 4100, WX 5100 i WX 7100

Kada se na ovim stranicama piše o grafičkim karticama, uglavnom se njima bavimo iz perspektive igrača i o njihovom učinku sud donosimo na osnovu broja frejmova koje pružaju u trenutno popularnim igrama u odnosu na cenu. Ponekad se osvrnemo i na mogućnost njihove alternativne primene. Poneki entuzijasta će ih koristi za amatersku primenu profesionalnog softvera ili pak za popularno „rudarenje”.

Ipak, profesionalni softver zahteva malo ozbiljnije igračke od prosečnog četvorojezgarnog procesora i poslednje generacije Radeona ili GeForcea. Obrada fotografija, video-snimaka, 3D modelovanje i proračuni koji se obavljaju u CAD programima prilagođeni su upotrebi na profesionalnom hardveru, u koji spadaju modeli Radeon Pro kartica kojima smo se ovoga puta pozabavili.

U čemu je zapravo razlika između profesionalne i gejmerske grafičke karte? Sa hardverske strane, razlika nije nužno prevelika i uglavnom se svodi na više raspoložive memorije. Oba velika proizvođača koriste arhitekture razvijene za igračku industriju. Bitna razlika se ogleda u količini procesorske snage koju kartica postiže u operacijama sa pokretnim zarezom dvostruke preciznosti. Rezultati mnogih proračuna jednostavno nisu dovoljno precizni za profesionalnu upotrebu ako su izvršeni u režimu jednostruke preciznosti. Kako u igrama taj detalj ne donosi primetne razlike, gejmerske grafičke karte obično su u velikoj meri uskraćene u delovima čipa koji je zadužen za proračune dvostruke preciznosti. S druge strane, profesionalne grafičke karte raspolažu znatno moćnijim delom čipa koji vrši proračune dvostruke preciznosti.

Kod ranijih serija profesionalnih grafičkih kartica odnos između pruženih performansi pri jednostrukoj i dvostrukoj preciznosti obično je iznosio 2:1. Takav pristup pružao je sirovu snagu i neizostavne performanse, ali je i cena takvih kartica obično bila četvorocifrena. Trenutna situacija je nešto povoljnija kada je cena u pitanju, ali na uštrb sirove hardverske snage. Zato se podaci o performansama dvostruke preciznosti više ne iznose u prvi plan. Naravno, od svih specifikacija je bitnije kako se neki hardver ponaša u praksi, a da bi u tome bio uspešan, velika pažnja posvećena je optimizaciji drajvera za rad u profesionalnom softverskom okruženju.

Kada je reč o hardveru, Radeon Pro kartice koriste aktuelnu Polaris arhitekturu i po broju Computing Unitsa, odnosno procesorskih klastera od kojih je sastavljen svaki Polaris čip, mogu se uporediti sa gejmerskim modelima ove generacije. Tako, modelu WX 4100 po ovom kriterijumu odgovara model RX 460, najjačem WX 7100 pandan je RX 480, dok je WX 5100 pomalo atipičan sa svoja 1792 šejderska procesora, jer taj broj ne odgovara nijednom modelu iz RX serije. Zbog toga je pažnja posvećena nekim drugim, za profesionalnu upotrebu bitnijim detaljima.

Sva tri modela zauzimaju svega jedan slot u kućištu, a dva slabija čak i ne koriste dodatni konektor za napajanje. Opremljeni su DisplayPort konektorima poslednje generacije i podržavaju konfiguracije sa maksimalno četiri monitora 4K rezolucije, kao i 10-bitne panele. Time su apsolutno ispunjeni svi zahtevi za vernu reprodukciju boja. Ovi modeli se razlikuju po sirovoj snazi, pa će u skladu sa potrebama (i mogućnostima) korisnici birati onaj koji im je potreban. Proizvođač reklamira najslabiji model kao idealno rešenje za CAD primenu. WX 5100 bi trebalo da zadovolji apetite manje zahtevnih poslova renderinga, dok je najjači model tu za velike renderske poslove i kreiranje VR sadržaja. Kome ni to ne bude dovoljno, uvek može da doda još jednu karticu u mašinu i tako duplira performanse. Jeste, duplira, jer za razliku od igračkih konfiguracija sa više grafičkih kartica, konfiguracije sa profesionalnim karticama uglavnom zaista dupliraju performanse dodavanjem još jedne kartice, pošto je profesionalni softver optimizovan za paralelno procesiranje. Tako je bilo koji Radeon Pro moguće upariti sa još tri identične kartice i na taj način dobiti četiri puta veću procesorsku snagu.

Za merenje performansi koristili smo kombinaciju sintetičkih i testova koji pokazuju performanse u praktičnoj primeni. Za razliku od gejmerskih kartica, u ovom slučaju, sintetički testovi su daleko verodostojnije prikazivali mogućnosti hardvera, a cifre iz tabela znaće da protumače i cene oni kojima je ovakav hardver i namenjen.

Praktične testove sproveli smo uz pomoć Cinebench programa, koji kroz popularni render engine reprodukuje realne uslove rada. Naravno, nije izostao ni LuxMark u svoje dve verzije. Zbog standardizovanih zadataka koje postavlja karticama, on predstavlja opšteprihvaćeno merilo performansi profesionalnog hardvera čiji su rezultati adekvatno uporedivi. Naravno, profesionalne grafike moguće je koristiti i za igranje, s tim što ipak treba očekivati nešto slabije rezultate u odnosu na njihove gejmerske pandane, pošto je optimizovanost drajvera ipak potčinjena performansama koje oni pružaju u profesionalnom softveru.

Testirani Radeon Pro modeli spadaju u nižu i srednju klasu profesionalnih grafičkih kartica. Svakome ko se ozbiljno bavi nekom od oblasti primene kojima su namenjene znatno će ubrzati posao i povećati produktivnost. Čak će i prosečni ljubitelji amaterskog 3D modelovanja moći da priušte makar WX 4100 model, koji košta oko 300 evra. Zlatna sredina nudi najviše u odnosu na cenu, ali je 500 evra već ozbiljnija investicija. WX 7100 je beskompromisno rešenje, pa zato i košta, ali je sa cenom koja ostaje u trocifrenom rangu još uvek u razumnim granicama za ovu klasu hardvera.

Vladimir TRAJKOVIĆ