AMD Ryzen 3 1200, Ryzen 3 1300X; Gigabyte A320M-DS2, MSI A320M Gaming Pro, Asus Prime A320M-K

Već gotovo pola godine traje intenzivna borba ljutih rivala u sferi desktop procesora. Ryzen generacija donela je pravi potres u ovom segmentu tržišta procesora, ali i izazvala blagu paniku u Intelu. Klasična strategija spuštanja cena očigledno nije pružila zadovoljavajući efekat, pa nas po svoj prilici očekuje silazak Core procesora sa više od četiri jezgra u mainstream vode. Dok se to ne desi, borba se nastavlja na svim frontovima, a ovoga puta na red su došli i najslabiji modeli Ryzen generacije. Upoznajmo se najpre sa njima.

Ryzen 3

Nižu klasu čine dva modela, R3 1200 i R3 1300X, koji se, sem po broju jezgara, ne razlikuju bitnije od top modela. O samoj arhitekturi i najjačem modelu, R7 1800X, detaljno smo pisali pre nekoliko meseci (SK 4/2017), pa ćemo se ovoga puta osvrnuti samo na specifične detalje. Bitno je napomenuti da su ovi modeli uskraćeni za po dva funkcionalna jezgra iz svake od dve CCX (core complex) celine i na raspolaganju su im ukupno četiri fizička jezgra, kojima je pride uskraćena pomoć SMT (Simultaneous Multithreading) tehnologije. Suštinski, R3 1200 i R3 1300X su R5 1400 i R5 1500X bez logičkih jezgara, dok se po pitanju keš memorije i radnog takta ne razlikuju od njih.

Potrošnja je zadržana na nivou slabijeg R5 modela i deklarisana je na 65 vati, a uz procesore se isporučuje i Wraith Stealth kuler, koji proizvodi Cooler Master i koji sjajno obavlja svoj zadatak. Zbog ograničenja ploča na kojima smo ih testirali i čipseta (A320) koji ne dozvoljava overklok, nismo bili u mogućnosti da proverimo maksimalne domete „sportske vožnje”, ali, znajući iz ranijih testova da je ovaj kuler uspevao da ohladi i R5 procesore na radnom taktu bliskom efektivnoj granici od četiri gigaherca, nema sumnje da će i sa slabijim modelima moći da ponovi takav rezultat.

Testove smo sproveli na najjeftinijim pločama sa najslabijom verzijom nove generacije čipseta. Takav pristup čini se opravdanim, jer je cena konfiguracija sa Ryzen 3 procesorima svakako jedna od najbitnijih stavki prilikom kupovine, pa je poželjno da ukupna cifra bude što niža. Pogledajmo šta se može očekivati od takvih modela, pre nego se posvetimo performansama i poređenju sa modelima konkurencije.

Gigabyte A320M-DS2

Prvi model ploče kojim smo se pozabavili je tipična osnova za kancelarijsku mašinu od koje se ne zahteva mnogo, ali koja je dovoljno savremena da bi se našla u jednoj novoj mašini. Naponsku sekciju čini čak sedam faza koje, doduše, nisu u pratnji ikakvih hladnjaka, ali su zato potpomognute aluminijumskim kondenzatorima i osmopinskim EPS konektorom za napajanje. Kako čipset ne raspolaže mogućnostima overkloka, ovakva konfiguracija biće sasvim dovoljna osnova, čak i za najjače Ryzen procesore na fabrički deklarisanom taktu.

Slotovi za proširenje podrazumevaju jedan PCI-E x16 i dva x1 slota, dok je podrška za M.2 uređaje izostala. Četiri klasična SATA porta su sve na šta korisnik može da računa kada je u pitanju povezivanje internih skladišnih uređaja, što je, shodno nameni ploče, uglavnom dovoljno.

Zvučna podrška prilično je tanana i za nju je zadužen vremešni Realtekov ALC887 čip, kome društvo prave audio-kondenzatori. Nema dodatnih pojačala za slušalice, elektromagnetnog štita, niti optičkog izlaza, već korisnik može da očekuje samo osnovnu funkcionalnost. Mrežni kontroler takođe je proizvod Realteka i podržava gigabitnu brzinu protoka.

Zadnji panel skromno je opremljen i njime dominira šest USB portova i samo dva video-izlaza, po jedan DVI-D i analogni D-Sub, što će u budućnosti biti od koristi isključivo vlasnicima APU modela zasnovanih na AM4 platformi.

Kao ni većina dobrih „kancelarijskih” ploča, tako ni ova ne pati od bilo kakvih sitnih problema. Izuzetno je stabilna i za osam hiljadarki pruža kvalitetnu osnovu za mašinu čiji korisnik nema visokih prohteva.

MSI A320M Gaming Pro

Ovaj model predstavlja pomalo neočekivano, ali ne i nemoguće rešenje namenjeno ljubiteljima igara. Deluje vrlo upečatljivo u odnosu na druga dva modela, jer se već na prvi pogled vidi koja joj je ciljna grupa. Crveno-crni tonovi dominiraju pločom, a dodatno ih naglašavaju crveno LED osvetljenje i crveni hladnjaci naponske sekcije i čipseta. Kontrola režima rada LED rasvete prilično je ograničena i svodi se na svega nekoliko opcija, što svakako pozdravljamo, jer bi svaki složeniji sistem osvetljenja znatno povisio cenu ploče koja bi, pre svega, trebalo da bude što pristupačnija. Zato se na esencijalnim komponentama nije štedelo.

Naponska sekcija izvedena je u pet faza, ali su komponente od kojih je sastavljena znatno kvalitetnije od proseka, pa će napajanje bilo kog Ryzena biti stabilno i efikasno. Slotove za proširenje čini jedan PCI-E slot pune dužine koji je mehanički ojačan i elektromagnetno izolovan, dva PCI-E x1 slota, a mesta se našlo i za M.2 slot, koji funkcioniše u skladu sa PCI-E 3.0 x4 specifikacijom, što je za svaku pohvalu.

Povezivanje dodatnih skladišnih uređaja omogućeno je putem četiri SATA konektora, od kojih su samo dva postavljena pod uglom od 90 stepeni, što pomalo narušava estetiku. Nismo baš oduševljeni ni pozicijom M.2 slota, koji se nalazi tik ispod mesta za grafiku. Takav raspored uslovile su dimenzije ploče, jer bi bilo koje drugo rešenje iz upotrebe eliminisalo drugi PCI-E x1 slot. Ni zvučna komponenta ne oduševljava, pošto je na „kancelarijskom” nivou, ali to je kompromis na koji će oni koji žele da se igraju što jeftinije morati da pristanu.

Na našem tržištu ovaj model prodaje se za nešto manje od 100 evra i predstavlja apsolutni minimum na koji bi trebalo da pristane svaki gejmer koji drži do sebe.

Asus Prime A320M-K

Na redu je i Asusov model koji se svojski trudi da se nametne kao odlično rešenje za svakoga kome je matična ploča poslednja stavka u budžetu nove konfiguracije. Vizuelno se ne uklapa u klasičnu „kancelarijsku” mašinu, ali i ne naglašava da bi mogla da bude dobra osnova i za skromniju gejmersku mašinu. Da budemo potpuno jasni – ovaj model ni po čemu nije lošiji, ali ni superiorniji u odnosu na prethodna dva, jer na performanse sistema čipset ima najmanje uticaja, a on je isti kod sva tri modela. Asus nam se dopao jer ima sve što i druga dva modela, a jeftiniji je čak i od Gigabajtovog.

Naponsku sekciju čini šest faza čije komponente ničim nisu hlađene, a i dodatni konektor za napajanje je samo stari, četvoropinski. Ipak, u radu nije bilo problema, barem sa procesorima sa kojima smo je testirali. Situacije u kojima će ova ploča ugostiti neki 1800X model sigurno će biti retke, ali valjda Asusovi inženjeri znaju šta rade kada su čak i takvu aždaju uvrstili na spisak podržanih procesora.

Slotovi za proširenje podrazumevaju jedan PCI-E x16 i dva x1 slota, a tu je i M.2 sa punom podrškom za PCI-E 3.0 x4 standard. Kao i kod prethodno pomenutih modela, četiri SATA konektora prisutna su i kod ovog. Ista je i zvučna i mrežna podrška, a ove ploče nije zaobišao ni konektor za serijski port, koji nije izostavljen čak ni kod gejmerskog MSI modela.

Rovovska borba

Profit ostvaren u srednjem i nižem segmentu tržišta hardvera oduvek je bio najveći. Najjači modeli su stvar prestiža i njih kupuje srazmerno mali broj ljudi, dok je većina zadovoljna nekim višestruko jeftinijim, a za skromnije zahteve sasvim adekvatnim modelima. Zato nas ne čudi što je AMD pažljivo odmeravao cenu i performanse koje će „trojke” ponuditi. Cenovno, njihov glavni suparnik je Intelova i3 serija, dok po performansama u nekim sferama pokušava da bude konkurent i slabijim i5 modelima. Ovako smele tvrdnje i prilično agresivan nastup morali su da prođu detaljnu proveru. Pogledajmo koliko je reklama opravdana.

Kroz klasičnu bateriju testova kojom odmeravamo performanse procesora, provukli smo Ryzene, ali i našu test mašinu, zasnovanu na i5-6600 procesoru. Ostatak konfiguracije (izuzev, naravno, ploče) bio je identičan u svim testovima, sa najnovijim drajverima, verzijama BIOS-a i istim verzijama test-softvera. Naravno, nismo zaobišli ni ono što mnoge naše čitaoce najviše zanima – igre. Koristili smo grafiku srednje klase, Radeon RX 570, jer od konfiguracije zasnovane na ploči i procesoru koji zajedno koštaju oko 200 evra ne može da se očekuje dostojno praćenje kartice iz više klase. Dakle, koristili smo samo 1080p rezoluciju sa najvišim nivoom detalja koje su igre dozvolile.

Zaključak koji možemo da izvedemo jeste da AMD nije slagao. U stopu je pratio naš i5 kada su u pitanju ozbiljni zadaci, izuzev u situacijama kada se u kompresiji video-materijala ekstenzivno koriste Intelova grafička jezgra, gde je hardverska podrška HD grafike u poslovima enkodinga veoma izražena. R3 je u igrama uglavnom za nijansu sporiji, barem kada se poredi minimalni broj frejmova u sekundi. Kamen spoticanja potencijalno mogu da mu budu starije igre koje se ne snalaze sa njegovom arhitekturom. Zato je na našem testu Company of Heroes 2 napravio karambol i desetkovao performanse Ryzena, dok ostale igre novijeg datuma nisu prikazale tako drastičnu razliku. Iako pri ruci nismo imali neki i3 novije generacije, da i njega uvrstimo u test, jasno je da će ta serija procesora u većini zadataka biti inferiornija, izuzev možda u igrama koje se još uvek oslanjaju na sirovu snagu pojedinačnih jezgara.

• • •

Ryzen nije razočarao ni u svojoj najslabijoj verziji. Za uložen novac nudi odlične performanse pravog četvorojezgarnog procesora i predstavlja prilično nezgodnog konkurenta Intelovoj i3 seriji. Od i5 procesora, makar starijih generacija, nije mnogo sporiji, a ponegde su čak i izjednačeni. Ovoga puta smo se uverili da reklama nije bila bez osnova i da je R3 serija opravdala najave i očekivanja. Slabiji model košta nešto više od 100 evra, a jači je za oko 25 skuplji, što će svakako doprineti njihovoj popularnosti.

Jedina prava mana ovih procesora jeste nepostojanje bilo kakvog integrisanog grafičkog kontrolera. Mnogim korisnicima bi performanse jedne „integruše”, poput Intelovih HD modela, bile sasvim dovoljne, naročito ako nisu strastveni igrači, ali će, u slučaju da se odluče za kupovinu Ryzen konfiguracije, morati da računaju i na trošak od tridesetak evra za bilo šta što „daje sliku”. Zbog toga se odnos snaga menja, pa će „trojke” biti popularan izbor među igračima sa tanjim budžetom, dok će korisnicima kojima igre nisu omiljeni hobi, verovatno neki Core i3 biti favorit.

Vladimir TRAJKOVIĆ